416-944-3297

Календар

септембар 12. (Јулијански) / септембар 25. (Грегоријански) 2022.

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије и страдање светог свештеномученика Автонома; Спомен светог свештеномученика Корнута, епископа Икомијског; Спомен светих мученика Јулиjана, презвитера Анкирског (у Галатији) и 40 мученика; Спомен преподобног оца нашег Данила; Спомен светих мученика Македонија, Татијана и Теодула; Спомен светог свештеномученика Теодора, епископа Александријског; Спомен преподобних отац а наших Атанасија и ученика његовог, Атанасија; Спомен преподобног оца нашег Васијана Тиксенског; Спомен светог мученика Океана; Спомен светог праведног Симеона Верхотурског.

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Преподобни Јустин Поповић: Догматика Православне Цркве, спис 3/део 2, Црква свих светих – Пресвета Богородица у Цркви

Грехом, смрћу и ђаволом људи су се отпадили од Бога и одродили. Но, Бог и Господ, Христос, из безмерног човекољубља постаје Човек и занавек остаје међу људима као Богочовек, као Црква. Α Црква својим Богочовечанским домостројем спасава људе од греха, смрти и ђавола. Новозаветна је свеблаговест: „Црква је Тело Христово.” И Пресвета Богородица, родивши нам Богочовека, Господа Христа, уствари је родила Цркву, јер је дала Тело Цркви. Тако је Богородица у исто време Црквородица; Богомати је у исто време Црквомати. Зато света молитвена мисао Цркве исповеда и проповеда ову истину, ову свеистину: „Богородица је свесветла Црква Божија.“ [У среду ујутру, Канон Пресветој Богородици, песма 8, глас 7, Октоих] Васцели Богочовечански домострој спасења обавља се Њоме и Њеним Божанским Сином. Богомудри Оци Цркве благовесте ο Њој: „Ваистину, свету Марију ми с правом називамо Богородицом, јер ово име садржи сву тајну домостроја спасења.” За молитвено и свеистинито осећање Православне Цркве Господ Христос и Његова чудесна Богомајка су два нераздвојна бића. У православном сазнању новозаветне вере, спасоносни искупитељски подвиг Господа нашег, Исуса Христа, нераздвојан је од Пресвете, Пречисте, Преблагословене, Преславне Владатељке наше, Богородице и Приснодјеве Марије.
Пресвета Богородица је Мајка Бога, и отуда Мајка свега божанског, свега светог, свега Небеског, свега вечног, свега богочовечног, свега најбољег, свега најлепшег. Од свега доброг, Она је најбоља; од свега светог, Она је најсветија; од свега чистог, Она је најчистија; од свега дивног, Она је најдивнија; од свега врлинског, Она је најврлинскија. Ако ико, Она је у роду људском, после Господа Христа, најсавршенија Богочовечанска свеврлина. Нема сумње, Она је најсавршенији образац свега најбољег. Јер, кад је кроз Њу Бог ушао у свет, у човека, како да кроз Њу не уђе у човека све што је Божје, све што је Небеско, све што је бесмртно, све што је вечно, све што је еванђелско, све што је Анђелско, све што је блажено, све што је Рајско? Због тога је Пресвета Богомајчица пречаснија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима. Због тога је Она и – Владарка Анђела (=Владичица Ангелов). [Недеља II Часног поста, на јутрењу, светилен; Посни Триод]
Неоспорно, Пресвета Богомајка је највећа и најбогатија Дародавка рода људског. Дала нам је, родила нам је Бога, као човека, као Богочовека. И са Њим: Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечно Добро, Вечни Живот. И тиме дала све што вечито треба људском бићу у свим световима: спасење, охристовљење, обогочовечење, обожење, отројичење = све свете тајне и све свете врлине. Α кроза све то и у свему томе: најмилије чудо свих Божјих светова – чудесног и свечудесног Бога и Господа, Исуса Христа, Богочовека. Због свега тога свеистинита је богонадахнута благовест светог Оца нашег, Григорија Паламе: „Нико не долази κ Богу сем преко Пресвете Богородице и од Ње рођеног Посредника, и ни један од дарова Божјих не даје се ни Анђелима ни људима сем преко Ње. Дјева Мати је неупоредиво већа од свих и од свега; заједничари Божији постају преко Ње заједничари; Њу, после Бога, славе они, који Бога славе. Она је основа Пророка, глава Апостола, храброст Мученика, темељ Учитеља, слава земаљског, радост Небеског, украс сваке твари. Она је почетак и извор и корен неисказаних добара. Она је врхунац и савршенство свега светога.” „Преко Богомајке светитељи примају сву њихову светост.”
Боговођена мисао Светог Златоуста, величајући Пресвету Богородицу, благовести: „Међу људима се не може наћи нико такав, као што је Богородица Марија. Она је Мати спасења, јер је родила Спаситеља.”
Богомудри Исповедник Богочовечанске истине ο Пресветој Богородици, Свети Кирил Александријски, вели да је Она – „света Црква”. „Свети Кирил спаја личност Пресвете Богородице са појмом Цркве. Црква се не може ни замислити ни постојати без Свесвете Мајке Спаса Христа. Пресвета Богородица је Црква и Црква је Пресвета Богородица. Када се рекне Богородица, тиме се обухвата сва идеја Цркве, јер се именом Богородица, у личности Приснодјеве Марије, изражава сва божанска тајна Личности Исуса Христа.” Да, да, да: без Пресвете Богородице нема Богочовека = нема Спаситеља = нема Цркве = нема спасења = нема обогочовечења – нема отројичења. И сав се свет претвара у најбесмисленији ужас, а човек – у најстраховитији пакао, пакао, пакао.
Пресвета Богородица је Мајка Бога, Мајка Богочовека, и тиме Мајка Цркве, јер је Мајка тела Богочовекова. Α тело Богочовеково је Црква. По бесмртној благовести Светог Кирила Александријског: „Пресветом Богородицом су утврђене цркве по целој васељени.” И уз то још долази и ова истина: „Богородицом се остварује спасење, јер је Она – радионица нашег спасења.” Нема сумње, Пресвета Богородица је Оно што и Њен Божански Син, јер нам је Благодат родила, и Сама Благодатна постала: „А у шести мјесец послан би од Бога Анђео Гаврило у град галилејски, по имену Назарет, Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и Дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к Њој, Анђео рече: ’Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама!’ А Она, видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: ’Какав би ово био поздрав?’ И рече Јој Анђео: ’Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И, ево, зачећеш и родићеш Сина, и надјенућеш Му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће Му Господ Бог пријесто Давида, оца Његова; и цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и Царству Његову неће бити краја.’ А Марија рече Анђелу: ’Како ће то бити, кад Ја не знам за мужа?’ И одговарајући Анђео рече Јој: ’Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Вишњега осјениће Те; зато и Оно, што ће се родити, биће свето, и назваће се Син Божији. И, ето, Јелисавета, рођака Твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже.’ А Марија рече: ’Ево слушкиње Господње – нека Ми буде по ријечи твојој!’ И Анђео отиде од Ње.” (Лука 1, 26-38). Ο Благовестима у Њу се усели сва пуноћа Божанства телесно – благовољењем Оца и садејством Свесветога Духа. [Вечер, стихире самогласне; Благовјешченије Пресвете Богородице] Уселивши се у Њу, Бог Логос као милосрдан све људе обожи. [Канон Архангела, песма 3] Рађајући Богочовека, то најчудесније чудо земљино и свих светова, Пресвета Богородица постаје заиста једина Благовест свих људских бића у свима световима, јер постаје Мати Живота [Вечерње на Господа воззвах, Слава], Мати Вечнога Живота, и тако уништава смрт, уништава грех, уништава ђавола. Α до Ње, и без Ње, и око Ње све сама смрт, смрт, смрт = грех, грех, грех = ђаво, ђаво, ђаво = пакао, пакао, пакао. Α са Њом и Кроз Њу, у човечанске светове је ушао Бог са свим Својим божанским даровима: Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечним Животом, Вечним Добром, Вечним Блаженством и осталим божанским добрима и благовестима. На Благовести свети Дамаскин благовести: „Данашњи дан је извор наших празника, и почетак нашег спасења. Данас је почетак и обновљење људске природе. Данас је извршено уништење првородног греха. Данас је освећена наша природа усељењем у њу Творца.” Кроз све радости Светих Благовести бруји бесмртна свеблаговест: „Бог постаје човек, да човека учини Богом.” [Ha хвалите стихире] Α кроз Њу брује све еванђелске благовести: охристовљење, обогочовечење, отројичење, обожење човека.
Све Христово, све Богочовеково почиње са пресветом Богородицом, и обавља се до краја Њоме у Телу Цркве Христове, Телу, које је Богомати дала Господу Христу, и којим све што је Богочовеково живи у човечанским и свима световима Божјим. Сва тајна васцеле Благовести јесте Богочовек. Ваистину, Он је једина Свеблаговест свима бићима у свим световима: а са Њим и због Њега, и Пресвета Богородица је Свеблаговест, јер нам је родила Њега – Свеблаговесника. Богочовечански домострој спасења остварује се у Богочовечанском Телу Цркве Христове – каква благовест! Свето Крштење – каква благовест! Свето Причешће – каква благовест! Света Исповест – каква благовест! Света љубав – каква благовест! Света молитва – каква благовест! Свака Света Тајна – каква благовест! Свака света врлина – каква благовест! Еванђеље Спасово – каква благовест! Сам Господ Христос, Богочовек – каква Свеблаговест! Пресвета Богородица, Која нам је Њега родила – каква Свеблаговест! Света Црква Божија – каква Свеблаговест! Јер се њоме освећујемо, охристовљујемо, обогочовечујемо, отројичујемо, обожујемо, доживљујући као своје оно што око људско не виде, и ухо не чу, и срце не наслути: „Него, као што је написано: ’Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима, који Га љубе’” (1. Коринћанима 2, 9).


Врлинослов – Завист и љубомора, протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин (46 минута)


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 92: Матеј 22, 36-46

О васкрсењу мртвих и највећој заповијести. Христос – Давидов син и Господ.
36 „Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?”
37 А Исус му рече: „’Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.’
38 Ово је прва и највећа заповијест.
39 А друга је као и ова: ’Љуби ближњега свога као самога себе.’
40 О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.”
41 А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 говорећи: „Шта мислите за Христа: ’Чији је син?’” Рекоше Му: „Давидов.”
43 Рече им: „Како, дакле, Давид Њега у Духу назива Господом говорећи:
44 ’Рече Господ Господу мојему: ’Сједи Мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим’’?
45 Када, дакле, Давид назива Њега Господом, како му је син?”
46 И нико Му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да Га запита више.

Апостол – Зачало 176: 2. Коринћанима 4, 6-15

У невољама се пројављује сила и слава Божија.
6 Јер Бог Који рече да из таме засија Свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8 Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани, али не очајни;
9 прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10 свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11 Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
12 Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
13 Имајући, пак, исти дух вјере, као што је написано: „Вјеровах, зато говорих”, и ми вјерујемо, зато и говоримо,
14 знајући да ће Онај Који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда Се поставити с вама.
15 Јер је све вас ради, да благодат, умножена кроз многе, преизобилује благодарењем на славу Божију.


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

Предавши заповест о љубави према Богу и ближњима, Господ је одмах додао учење о Свом Синовству Богу и о Свом Божанству (Матеј 22, 35-46). Због чега? Због тога што истинска љубав према Богу и људима није могућа осим под дејством вере у Божанство Христа Спаситеља, то јест да је Он оваплоћени Син Божији. Таква вера побуђује љубав према Богу. Јер, како не волети Бога, Који нас је толико заволео да ни Сина Свог Јединородног није поштедео, него Га је предао за нас? Она ту љубав доводи до пуноте савршенства или до онога што тражи. Љубав, пак, тражи живи савез. Да би се достигао тај савез, потребно је превазићи осећање правде Божије која прекорева за грех. Без тога је страшно приступати Богу. То oceћaњe се побеђује убеђењем да је правда Божија испуњена крсном смрћу Сина Божијег. То, пак, убеђење долази од вере. Одатле следи да вера открива пут ка љубави према Богу. То је прво. А друго: вера у Божанство Сина Божијег, Који се ради нас оваплотио, страдао и био погребен, даје образац љубави према ближњима. Јер, онај који воли, показује љубав кад полаже душу своју за вољене. Вера даје снагу за пројављивање такве љубави. Да би се имала таква љубав, треба постати нови човек, то јест самоодрицањем напустити све егоистичко. Само у Христу човек постаје нова твар. У Христу, пак, јесте онај ко се са вером и благодатним препородом кроз Свете Тајне, примакне сједињењу са Христом. Стога, они који очекују да без вере у себи сачувају макар наравствени поредак – узалуд полажу наду. Јер, све иде заједно: човек се не може разделити. Он се мора читав остварити.


Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

коварство (коварство) = лукавство, подмуклост; измишљотина

1. Коринћанима 3, 19

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Премѹдрость бо міра сєгѡ бѹйство ѹ Бг҃а єсть, писано бо єсть: „Запинаѧй премѹдрымъ въ коварствѣ ихъ.“

ИЗГОВОР: Премудрост бо мира сего бујство у Б(о)га јест, писано бо јест: „Запинајај премудрим в коварствје их.“

СРПСКИ: Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: „Он хвата мудре у њиховом лукавству.“


Архива

X