Свети Јован Шангајски:
Бесједа о Страшном Суду
Када ће доћи дан Страшног Суда зна само Бог Отац, али знаци приближавања његовог су дати и у Јеванђељу и у Откривењу светог апостола Јована Богослова. Откривење говори о догађајима краја свијета и о Страшном Суду понајвише у сликама и тајанствено, али свети Оци су га објашњавали, и постоји право Црквено Предање које нам говори и о знацима приближавања краја свијета и о Страшном Суду.
Прије краја постојања Земље, на њој ће настати пометња, ратови, сукоби, глад, земљотреси. Људи ће патити од страха, умираће од ишчекивања несрећа. Неће бити живота, ни радости животне, него болно стање отпадништва од живота. Наступиће отпадништво, не само од живота, него и од вјере, и Син Човјечји када дође хоће ли на Земљи вјеру пронаћи? Људи ће постати горди, незахвални, порицаће Закон Божански; истовремено са отпадништвом од живота наступиће и осиромашење моралног живота. Настаће слабљење добра и повећање зла. О томе времену и говори свети апостол Јован Богослов у свом богонадахнутом дјелу, које се назива Откривење. Он сам казује да „бејаше у Духу“, што значи да је Сам Дух Свети био у њему када су му се у различитим сликама показале судбине Цркве и свијета, и зато то јесте Откривење Божије.
Судбину Цркве он приказује у лику жене која се у томе времену скрива у пустињи: она се не појављује у животу, као ни данас (бесједа из 1960. године) у Русији. У животу ће одлучујући значај имати оне снаге које припремају појаву Антихриста. Антихрист ће бити човјек, а не оваплоћени ђаво. „Анти“ је ријеч која значи стари, или, пак, она значи „умјесто“, али и „против“. Тај човјек жели да буде умјесто Христа, да заузме Његово мјесто и да има оно што би морао да има Христос. Он жели да има исту привлачност и власт над читавим свијетом. И добиће ту власт прије пропасти своје и пропасти читавог свијета. Имаће помоћника, Мага, који ће силом лажних чуда извршавати његову вољу и убијати оне што не признају Антихристову власт. Прије пропасти Антихристове појавиће се два праведника, који ће га разобличити. Маг ће их убити и три дана ће тијела њихова бити несахрањена, и ликоваће много Антихрист и слуге његове, и одједном ће ти праведници васкрснути и читава војска Антихристова ће бити збуњена, ужаснута, а сам Антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.
Али шта ми знамо о човјеку-Антихристу? Његово тачно поријекло је непознато. Отац му је потпуно непознат, а мајка је нечиста лажна дјевица. Он ће бити Јеврејин од племена Дановог. На ово нас наводи то што је Јаков, умирући, рекао да је он (=Дан), кроз своје потомство, „змија поред пута и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњаник наузнак“. То је алегоријска назнака да ће он дјеловати лукавством и злом. Јован Богослов у Откривењу, говорећи о спасењу синова Израиљевих, каже да ће се пред крај свијета мноштво Јевреја обратити Христу, али у списку кољена која ће се спасти нема Дановог кољена. Антихрист ће бити врло паметан и обдарен вјештином општења са људима. Он ће бити опчињаваујући и љубазан.
Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да прикаже долазак и личност Антихриста. Он је брижљиво користио све материјале о овом питању, не само светоотачке, него и муслиманске, и створио је ову упечатљиву слику. Прије доласка Антихриста у свијету се већ припрема његово појављивање. „Тајна зла већ дејствује“ и силе које припремају његово појављивање прије свега се боре против законите царске власти. Свети апостол Јован каже да се „не може појавити Антихрист, све док не буде уклоњен Онај Који одржава“. Свети Јован Златоусти објашњава да је „Онај Који одржава“ законита побожна власт, таква власт која се бори против зла. „Тајна“ која дјелује у свијету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; насупрот томе, она жели власт безакоња и, када то постигне, онда више ништа неће спречавати појаву Антихриста. Он ће бити, не само паметан и опчињаваујући, већ и наизглед сажаљив, чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти. И када је толико учврсти да га читав свијет призна, тада ће показати своје право лице. За престоницу ће изабрати Јерусалим, зато што је баш овдје Спаситељ открио своје Божанско учење и Своју Личност и ту позвао читав свијет на блаженство добра и спасења. Али свијет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у доба Антихриста Јерусалим ће постати престоница свијета, који је признао власт Антихриста. Постигавши највишу власт, Антихрист захтијева од људи признање да је остварио оно што ниједна земаљска власт нити било ко није могао да оствари и захтијева клањање себи као највишем бићу, као богу.
Соловјев добро описује карактер његовог дјеловања као Врховног Владара. Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота Цркви, дозвољаваће јој богослужења, обећаваће изградњу дивних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Код њега ће постојати лична мржња према Христу. Он ће живјети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вјере, при чему ће вјеру изневјерити многи епископи. И као оправдање ће наводити изврстан положај Цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристично људско расположење. Искреност исповијести ће нестати. Људи ће довитљиво оправдавати свој пад и лицемјерно зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати обичај отпадништво од истине и сласт према компромису и гријеху. Антихрист ће све дозвољавати људима, чим му се „поклоне пошто су пали“. То није нови однос према људима: римски императори су исто тако били спремни да дају слободу хришћанима, чим би они признали њихову божанственост и божанску врховну власт, и мучили су хришћане само зато што су исповиједали „Богу се Једином клањај и само Њему служи“. Антихристу ће се покорити читав свијет, и тек тада ће он показати лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви који му се поклоне имати знак на челу и на десници. Нејасно је да ли ће то заиста бити белег на тијелу или је то сликовит израз тога да ће људи и умом признавати нужност поклоњења Антихристу, и воља ће њихова у потпуности бити њему потчињена. У вријеме те потпуне – вољом и свијешћу – потчињености читавог свијета, појавиће се и поменута два праведника, неустрашиво ће проповиједати вјеру и разобличити Антихриста. Свето Писмо каже да ће се прије доласка Спаситеља појавити два „видјела (=светилника)“, двије „маслине пламене“, „два праведника“. Њих ће убити антихрист Маговим силама.
Ко су ти праведници? По Црквеном Предању, то су два праведника који нису искусила смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници, који не искусише смрт, да је искусе на три дана, а кроз три дана ће васкрснути. Њихова смрт ће бити радост велика за Антихриста и слуге његове. Њихово оживљавање кроз три дана ће довести до неописивог ужаса, страха и пометње Антихристове силе. Управо тада ће наступити крај свијета.
Апостол Петар каже да је први свијет био створен од воде и да га је вода уништила. „Од воде“ је такође слика хаоса физичке масе, а пропао је од воде потопа. „А садашњи свијет и Небеса остављени су његовом Ријечи за огањ.“ „Земља и дјела што су на њој изгориће.“ Сви елементи ће бити сажежени. Овај данашњи свијет пропашће у једном трену. У трену ће се све промијенити. И појавиће се знамење Сина Божијег – то јест знамење крста. Читав свијет, који се својом вољом потчинио Антихристу, „заплакаће“. Све је завршено. Антихрист је убијен. Крај његовог царства, борбе против Христа. Крај и одговорност за читав живот, одговор Богу Истинитоме. Тада ће се из палестинских планина појавити Ковчег Завјета – пророк Јеремија је сакрио Ковчег и Свети Огањ у дубоки бунар. Када су из тога бунара узели воде, она се запалила. Али сам Ковчег нису пронашли. Када сада погледамо живот, онда они који могу да виде – виде да се све што је предсказано о крају свијета извршава.
Па ко је тај човјек-Антихрист! Свети Јован Богослов алегоријски даје његово име 666, али сви покушаји да се разумије ово значење су били безуспјешни.
Ми сада већ имамо прилично јасну слику о могућности да читав свијет изгори, када „сви елементи буду сажежени“. Ту слику нам даје цијепање атома (нуклеарна енергија). Крај свијета не означава његово уништење, већ промјену. Све ће се промијенити, одједном, за трен ока. Мртви ће васкрснути у новим тијелима својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Своме Тијелу на коме су били трагови рана од ексера и копља, али је оно задобило нове особине и у том смислу је било ново тијело. И појавиће се Господ у слави на облаку. Како ћемо видјети? Духовним сагледавањем. И данас на самрти праведни људи виде оно што не виде остали људи око њих. Затрубиће трубе одлучно и снажно. Оне ће затрубити у душама и савјести. Све ће постати јасно у људској савјести.
Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповиједа да је Старац Судија на Пријестолу, а пред њим је ријека огњена. Огањ – то је прочишћавајући елемент. Огањ спаљује гријех, сажиже га, и ако се, на несрећу, гријех сјединио са самим човјеком, огањ онда спаљује и самог човјека. Овај огањ ће се распалити у самом човјеку: видјевши Крст, једни ће се порадовати, а други ће доспјети у очајање, смутњу, ужас. Тако ће се људи одмах подијелити; по Јеванђељском приповиједању, једни ће се пред Судијом поставити десно, а други лијево – подијелила их је сопствена савјест. Само душевно стање баца човјека на ову или ону страну, удесно или улијево. Што је свјесније и упорније у животу своме човјек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује ријечи „дођите к Мени благословени“, и насупрот томе, исте ријечи ће изазвати огањ патње и ужаса код оних који Га нијесу жељели, који су Га избјегавали или Му се супротстављали и хулили на Њега за живота.
Страшни Суд не зна за свједоке или званични записник. Све је записано у душама људским. И ти записи, те „књиге“ се показују. Све постаје очигледно свима и самом себи, и стање људске душе свакога усмјерава лијево или десно. Једни иду у радост, а други у патњу. Када се „књиге“ отворе, свима ће постати јасно да су коријени свих порока у души људској. Ево, пијаница, блудник – кад тијело умре, неко ће помислити да је умро и гријех. Не, у души је постојала склоност и гријех је души био сладак. И ако се она због тог гријеха није покајала, ако га се није ослободила, она ће на Страшни Суд доћи са том истом жељом за слашћу гријеха и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће настати патња због мржње и злобе. То је паклено стање. „Пакао огњени“ – то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту „ће бити плач и шкргут зуба“ немоћног зла.
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о Страшном Судуу
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Арсеније Јовановић:
Психички проблем или демонска запоседнутност
Mанастир Рибница, Србија
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 106: Матеј 25, 31-46
О страшном Суду.
31 А када дође Син Човјечији у слави Својој, и сви свети Анђели са Њим, тада ће сјести на Пријесто славе Своје.
32 И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их једне од других, као пастир што разлучује овце од јаради.
33 И поставиће овце са десне стране Себи, а јарад са лијеве.
34 Тада ће рећи Цар онима што Му стоје са десне стране: ’Ходите, благословени, Оца Мојега; примите Царство, које вам је припремљено од постања свијета.
35 Јер огладњех, и дадосте Ми да једем; ожедњех, и напојисте Ме; странац бијах, и примисте Ме;
36 наг бијах, и одјенусте Ме; болестан бијах, и посјетисте Ме; у тамници бијах, и дођосте Ми.’
37 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: ’Господе, када Те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38 Кад ли Те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо?
39 Кад ли Те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо Ти?’
40 И одговарајући Цар рећи ће им: ’Заиста вам кажем: ’Кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте.’’
41 Тада ће рећи и онима што Му стоје с лијеве стране: ’Идите од Мене, проклети, у огањ вјечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
42 Јер огладњех, и не дадосте Ми да једем; ожедњех, и не напојисте Ме;
43 странац бијах, и не примисте Ме; наг бијах, и не одјенусте Ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте Ме.’
44 Тад ће Му одговорити и они говорећи: ’Господе, када Те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо Ти?’
45 Тада ће им одговорити говорећи: ’Заиста вам кажем: ’Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни Мени не учинисте.’’
46 И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.”
Aпостоли
Зачало 140: 1. Коринћанима 8, 8-13; 9, 1-2
О несаблажњавању слабе браће јелом.
8 А јело нас не поставља пред Бога; јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо.
9 А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.
10 Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве?
11 И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије.
12 А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
13 Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега.
1 Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа, Господа нашега? Нисте ли ви дјело моје у Господу?
2 Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
Календар
Фебруар 14. (Јулијански)
Фебруар 27. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Аксентије; Преподобни Марон; Преподобни Аврам (или Аврамис); Преподобни Исакија, затворник Печерски; Свети новомученик Николај; Свети преподобномученик Дамјан; Свети свештеномученик Филимон (или Филип); Свети новомученик Георгије, кројач.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
СУБОТА (ЗАДУШНИЦЕ):
Света Црква данас нашу пажњу преноси од садашњег живота ка оцима и братији који су отишли одавде, са жељом да нас, указујући нам на њихово стање које ни сами нећемо моћи да заобиђемо, расположи на достојно провођење Сирне седмице и затим, Великог поста, који за њом долази. Послушајмо, ради тога, нашу Мајку Цркву и, сећајући се отаца и братије наше, запнимо да се и сами припремимо за прелазак на онај свет. Присетимо се својих грехова и оплачимо их, доневши за убудуће чврсту намеру да се сачувамо од сваке нечистоте. Јер у Царство Божије неће ући ништа нечисто, и нико од нечистих се на Суду неће оправдати. После смрти више не очекуј очишћење. Пожуримо, јер ко себи може да предскаже дуговечност? Овај живот се начас може пресећи. А затим, како се јавити на ономе свету нечист? Каквим ћемо очима да погледамо на оце и братију који имају да нас сретну? Шта ћемо да одговоримо на њихова питања: „Зашто ово код тебе није добро? А шта је то? А оно?“ Какав срам и стид ће нас тада обузети?! Пожуримо, зато, да исправимо све неисправно, не бисмо ли се јавили на оном свету барем колико толико сношљиви и прихватљиви.
НЕДЕЉА (МЕСОПУСНА):
Страшни Суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом Небеских бесплотних Сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка Престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима. Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије – за једне: „Приђите!“, а за друге: „Одлазите!“ Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања, неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима. А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет.
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- испразднити (испразднити) = изручити (1. Мојсејева 42, 35)
Бы́сть же є҆гда̀ и҆спразднѧ́хѹ врє́тища своѧ҄…
(Бист же јегда испраздњаху вретишча своја…)А кад изручиваху вреће своје… - испразднити (испразднити) = уништити (1. Коринћанима 9, 15)
…не́жели похвалѹ̀ мою̀ кто̀ да и҆спраздни́тъ.
(…нежели похвалу моју кто да испразднит.)
…него да ко моју похвалу уништи. - испразднити (испразднити) = узалуд бити (Римљанима 4, 14)А҆́ще бо сѹ́щїи ѿ Зако́на наслѣ҄дницы, и҆спраздни́сѧ вѣ́ра, и҆ разори́сѧ ѡ҆бѣтова́нїе:
(Ашче бо сушчиј от Закона насљедници, испразднисја вјера и разорисја објетованије)
Јер ако су насљедници они који су од Закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
недеља, 20. фебруар НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ
Света Литургија (претпразништво Сретења) – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
23. фебруар – свети свештеномученик Харалампије
27. фебруар – преподобни Авксентије (=Ћириловдан)
