Календар
Јул 18. (Јулијански) / Јул 31. (Грегоријански) 2022.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученик Емилијан; Преподобни Памво; Преподобни Јован Многострадални; Свети мученик Јакинт; Свети Стефан II, архиепископ Цариградски и Јован Исповедник, митрополит Халкидонски; Свети мученик Атанасије; Свети мученици Дасије И Марон; Преподобни Фотије; Свети мученик Маркел; Преподобни Онисифор; Преподобни Леонтије.
Академик Драган Недељковић: О светом деспоту Стефану
Све је код нас учињено да се што више заборави. Нестаће, не само мали народи, него и велики, уколико су заборавни. Заборав је опасан по наш опстанак. То је, у ствари, наш грех. Спасење је у култури; култура је последња одбрана. Ако ње нема, онда је пораз врло близу. То је међу нашим владарима схватио у највећој мери деспот Стефан. Када сам мом пријатељу, добром историчару, Ивану Божићу, поставио питање: „Који је српски владар најзначајнији, најбољи, најузвишенији?“, он је, на моје велико чуђење, одговорио: „Деспот Стефан Лазаревић.“
Владао је у најтежим околностима, а учинио највише што се у тим приликама могло. „Колико је у моћи, ми своју песму плетемо“, то је био његов принцип. Он није био у некој великој моћи, јер је у време кад је изгубљена Косовска битка имао само 12 година. Кад је ушао у шеснаесту годину, већ је морао да стане на чело Србије, која је била вазал убице његовог оца, вазал Бајазитов. Он је за Бајазита као вазал и ратовао. Својим витештвом је задивио Тамерлана, који је Србе пустио да се врате под оружјем, чак је и Лазареву ћерку Оливеру пустио из Бајазитовог харема, па није морала да прими ислам, него је остала у Српској Православној Цркви. Тако је деспот Стефан био у прилици да потпуно ослободи Србију. Ујединио је Рашку са Зетом, данашњу Србију и Црну Гору, изашао је на море, добио је Ново Брдо, Призрен и градове на Косову Пољу и Метохији; прешао је и преко Дрине, све до Сребренице, и Рудника код Сребренице. Добио је Београд, који је претворио у своју престоницу. Није случајно на Калемегдану данас дело Небојше Митрића, споменик деспоту Стефану Лазаревићу. Та држава, тако обновљена, није била мања од државе Стефана Првовенчаног. Требало је дати и садржај тој држави: он није случајно створио Ресавску школу и подизао манастире и духовна огњишта: Манасију – Ресаву, која се може упоредити са најлепшим немањићким задужбинама; Каленић – бисер међу нашим манастирима; Враћевшницу, Велуће, Наупаре и низ других духовних огњишта. Београд је постајао све јачи културни и духовни центар.
Деспот Стефан је и споља учвршћивао Србију, своју деспотовину. Продужио је век српској држави и после косовског пораза, за неких 70 година. Живела је дуже од Византије – Цариград је пао 1453. године, а Смедерево 1459. И та Србија је нешто значила, још тих 70 година.
Наша Света Црква треба да буде доследна у свом светосавском Православљу. Са Светим Савом, она је била просветитељска Црква. Свети Сава је јасно видео српски народ као Теодул. Српски народ треба да буде посвећен врлинама, посвећен Истини, заокупљен својом вером, уједињен у љубави. То је Свети деспот Стефан схватио, ту светосавску мисао. Зато је и написао „Слово љубве“ – Љубав све превасходи. На тај начин, просто се надовезао на „Химну љубави“ из прве посланице Коринћанима светог апостола Павла.
Свети пророк Илија
Старозаветни пророк из 9. века пре Христа, боговидац и чудотворац. Када се родио, његов отац је видео Ангеле Божије око њега, како га огњем повијају и хране га пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и богомдане огњене силе. Младост је провео у богомислију и молитви, повлачећи се у пустињу и осаму. Борио се против незнабожаца, идолопоклоника и јеретика, великим чудима доказујући силу и власт Божију. Отварао је небо, спуштао огањ са Небеса, пуштао кишу, умножавао храну људима, васкрсавао умрле, прорицао будућност. На Хориву је разговарао са Богом и чуо Његов глас. Пред крај земног живота, узео је свога ученика Јелисеја и одредио га за наследника у пророчком звању. Када су стигли у Јерихон, на очиглед 50 других пророка је ударио својим огртачем по Јордану и пресекао воду на две стране. Подигао се велики вихор, а свети Илија био узнет на Небо у огњеним колима са огњеним коњима. За догађај Преображења Господа нашег Исуса Христа везује се појављивање светог Илије на Тавору, заједно са пророком Мојсијем. По библијском пророчанству,свети Илија ће се опет јавити пред крај света, да сузбије силу Антихристову (Откривење 11. глава).
Свети Николај Охридски и Жички – Омилије Јеванђеље о исцељеним и неисцељивим слепцима
Отац Серафим Роуз – видео – КАСНИЈЕ ЈЕ НЕГО ШТО МИСЛИТЕ (4 минуте)
www.youtube.com/watch?v=03atpd07QRo
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 33: Матеј 9, 27-35
Лијечење двојице слијепих и других.
27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слијепа вичући и говорећи: „Помилуј нас, сине Давидов!”
28 А када дође у кућу, приступише Му слијепи, и рече им Исус: „Вјерујете ли да могу то учинити?” А они Му рекоше: „Да, Господе.”
29 Тада се дохвати очију њихових говорећи: „По вјери вашој нека вам буде.”
30 И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: „Гледајте да нико не дозна!”
31 А они, изишавши, разгласише Га по свој земљи оној.
32 Када, пак, они излажаху, гле, доведоше Му човјека нијема и бјесомучна.
33 И пошто изагна демона, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: „Никада се то није видјело у Израиљу.”
34 А фарисеји говораху: „Помоћу кнеза демонског изгони демоне.”
35 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
Апостол – Зачало 116: Римљанима 15, 1-7
Не угађати себи, него ближњима, и живјети у слози
1 Дужни смо, пак, ми, јаки, слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Сваки од нас нека угађа ближњему на добро, ради напретка.
3 Јер и Христос не угоди Себи, него као што је писано: „Ружења оних који руже Тебе, падоше на мене.”
4 Јер што се раније написа, за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утјехом Писма имамо наду.
5 А Бог трпљења и утјехе нека вам да исто да мислите међу собом по Христу Исусу,
6 да би једнодушно, једним устима славили Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.
7 Зато примајте један другога, као што је и Христос примио вас на славу Божију.
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
„По вери вашој нека вам буде“, рекао је Господ двојици слепаца и одмах им се отворише очи (Матеј 9, 29). Колико је вере, толико је и прилива Божанске силе. Вера је пријемник, уста и прихватилиште благодати. Као што су плућа код неког већа, а код неког мања, те једна примају више ваздуха а друга мање, тако је и вера код једног већа, а код другог мања, и једна прима више дарова од Бога, а друга мање. Бог је свуда, све обухвата и покрива и радо обитава у душама људским. Међутим, Он у њих не улази насилно, иако је свемогућ, него кад га позову, будући да неће да нарушава власт човека над самим собом, Његово право власности над собом, које му је сам даровао. Онога ко се отвори вером – Бог испуњава. У онога, пак, ко се затворио неверјем, Он не улази, премда је и њему близак. Господе, додај нам вере, јер је и вера Твој дар. Свако од нас је дужан да исповеда: „Ја сам ништ и yбoг.“ (Псалам 69, 6)
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
инудѣ (инудје) = с друге стране
Јован 10, 1
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Аминь, аминь гл҃ю вамъ: „Не входѧй дверьми во дворъ ѻвчїй, но прелазѧ инудѣ, той тать єсть и разбойникъ:“
ИЗГОВОР: Амин, амин гл(агола)ју вам: „Не входјај дверми во двор овчиј, но прелазја инудје, тој тат јест и разбојник.“
СРПСКИ: Заиста, заиста вам кажем: „Ко не улази на врата у тор овчији, него прелази на другом мјесту, он је крадљивац и разбојник.“
