„И тражаху Првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; jep разумеше да за њих ову причу каза. И мотраху на њега; u послаше уходе која се претвараху да су праведни, не би ли Га ухватили у речи, те уа би Га предали начелству и власти намесниковој. И упиташе Га говорећи: Учитељу, знамо уа право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не? А он, разумевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. А он им рече: подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. И не могаше Га ухватити у речи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше“.
(Лука 20, 19-26; Зач. 101)
Телу треба дати оно што му треба – храну и остало материјално, али и души оно што је за њу храна а то је духовна храна, тј. Реч Божија. Књижевници шаљу уходе да ухвате Господа у речи и тако га осуде. Да би Га навели да каже нешто за шта би га могли осудити, они се праве да су тобож заинтересовани за Његово учење, па почињу питање снисхођењем и додворавањем. Знамо да право учиш и не гледаш ко је ко. Кушају Га и питају да ли им је допуштено давати данак ћесару. А Господ, прозревши их, тражи да му покажу динар. Па, кад утврдише да је на њему ћесарев лик, Он им онда рече да дају ћесару ћесарево, а Божије Богу. Мислили су ако Он каже: Дајте само ћесару, тада би био крив јер на Бога хули и не мисли. Ако, пак, каже само Богу треба давати, а никако ћесару, тј. властима, и онда би био крив закону и властима. Био би крив Риму и могао би се осудити да народ диже иа буну и против цара. Али Господ им даје одговор који нису очекивали и за који га не могу осудити: подајте цару царево, а Божје Богу.
То Бог од нас тражи. Не само једно, већ једно и друго и цару царево и Богу Божије. Значи, да живимо по закону, али Богу да дамо оно што од нас очекује. (Блаженопочивши Патријарх српски Павле – Беседа изговорена на Светој Литургији у четвртак 28. по Духовима у Патријаршијској напели Светог Симеона Мироточивог)
Но речи цару царево, Богу Божје многи данас тумаче да Црква не би требало да се бави политиком. И заиста, Црква не треба да се спушта на ниво политиканства и међупартијских надметања, али Црква по својој природи не може да буде нема пред политиком живота. По својој природи Црква не може да буде незаинтересована за сваки сегмент живота заједнице и људи уопште. Живот Цркве не може бити одвојен од живота заједнице и народа.
С тим у вези, желимо најпре да вас обавестимо да је централна изборна комисија Босне и Херцеговине расписала изборе за 7. октобар 2018. Право на гласање имају сви грађани који посједују један од важећих докумената Босне и Херцеговине; личну карту, пасош или возачку дозволу. Пријаву за гласање можете добити контактом на е-маил gorans956@gmail.com или телефоне 416-836-0036 и 365-779-1225
Попуњена пријава заједно са копираним личним документом шаље се на адресу Централне изборне комисије:
- Избори у Босни и Херцеговини, Поштански претинац 451, 71000 Сарајево. Босна и Херцеговина
- Факсом на број телефона +387 33 / 251-333 или
- На маил адресу: prijavapp@izbori.ba
Крајњи рок за доставу пријава је 24.07.2018. Сваки глас је важан!
Господ Исус Христос је стајао пред Пилатом, иако није морао, допустио је да буде предмет гласања, иако није морао, и коначно допустио је да буде по вољи оних који су гласали, иако ни то није морао. Можда је број оних који су тада викали: распни га, распни, није био уопште велики, али су били једини који су викали. И Господ је разапет! Ми имамо шансу да данас гласамо другачије. Ми имамо шансу да гласамо за опстанак, мир и за живот наше заједнице и наше браће и сестара на тим просторима који желе да мирним путем сачувају право на пристојан живот. Подржимо мир, помозимо својим гласом!
