Презентацијa новог броја часописа “људи говоре”
Генерални конзулат Републике Србије и клуб часописа ”Људи говоре” у Tоронту организују Презентацију новог броја часописа “Људи говоре” 22. mарта 2018. У 19 часова.
ШТА ДОНОСИ ДВОБРОЈ 31/32 ЧАСОПИСА ЉУДИ ГОВОРЕ ИЗ ТОРОНТА
Велика је одговорност Уредништва часописа Људи говоре после објављених изјава наших сарадника, уважених српских књижевника: рано почившег Предрага Драгића Кијука, Мила Медића и др Стојана Бербера да је ”сваки наредни број бољи од претходног”. Из садржаја двоброја 31/32 приметно је да је Редакција Људи одлучила да одговорност ове ласкаве оцене понесе достојно.
У српском делу доносимо 11 рубрика.
Уместо уводника објављен је брилијантан есеј проф. Мила Ломпара”Андрић и Нобелова награда”.
У рубрици ПОЕЗИЈА објављене су песме: Сима Мраовића из Париза, Драгана Лакићевића из Београда, Владислава Влаховића из Подгорице, Дамира Малешева из Новог Сада, Ануше Балајан из Београда и Јеревана, Александра Видаковића из Ваљева.
Рубрика ПРОЗА доноси посве особене приче, и по форми и по садржини, Ивана Цветановића из Ниша, Властимира Станисављевића Шаркаменца из Париза, Луке Јоксимовића Барбата из Београда и Радомира Батурана из Торонта
ЕСЕЈЕ И КРИТИКУ у овом броју пишу све доктори наука и професори универзитета: Часлав В. Николић из Крагујевца, Зоран Аврамовић и Младен Весковић из Београда и Владимир Димитријевић из Чачка.
У рубрици ИЗ СТРАНЕ КЊИЖЕВНОСТИ објавили смо канадске књижевнике у првом блоку: Ирвина Лејтона, Франка Дејвија, Фрејзера Сатерленда, Маргарет Артвуд и Џорџа Едварда Харта. Избор песника извршила је Катарина Костић, а превели: Катарина Костић, Бранко Горјуп, Стојанка Раденовић Петковић и Радомир Батуран.
У засебној рубрици ИЗ САВРЕМЕНЕ РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ објављени су руски песници: Евгеније Капустин, Маријана Соломко, Ирина Михашина, Олга Пастникова, Владимир Бабошин и Светлана Кекова. Избор песника је извршио Анђелко Заблаћански, а песме препевали: Анђелко Заблаћански и Љубица Несторов.
Наш стални сарадник, Мирко Палфи из Торонта, направио је изабр из новог романа прећутаног писца Светозара Влајковића изБеограда; мудре мисли: Кнута Хамсуна, Хермана Хесеа, Фердинанда Селина, Антоана де Сента Егзиперија, Џона Фонтеа; педесетак афоризам аутора из свих српских земаља, под називом Зрнца духа бисера расутих, и све ово објавио у рубрици ЗАРЕЗИВАЊЕ У КАМЕНУ.
У овом броју, у рубрици ОНИ КОЈИ ДОЛАЗЕ, објављене су песме: Мирка Демића из Сремских Карловаца и Доријана Добрића из Београда.
У рубрици ЈЕЗИК И ПИСМО о черечењу српског језика и потирању српског писма и небризи актуелних националних институција и актуелне власти Србије о печату и коду српског народа пишу: Хаџи Мирјана Стојисављевић из Бање Луке, Огњен Војводић из Подгорице и Радомир Батуран из Торонта. Поводом изласка из штампе Ликовног буквара правослаља Олгице Стефановић из Новог Сада о лепом примеру како се брине о српском печату (језику) и коду (писму) пишу: Драгомир Ацовић из Београда и Дамир Малешев из Новог Сада.
Овај број смо илустровали репродукцијама Михаила Галовића, афирмисаног српског сликара из Сиднеја у Аустралији и познатог канадског сликара Дагласа Едвардса из Хамилтона. У рубрици ПРИЧА О УМЕТНИКУ о њима пишу: Дејвид Хол из Сиднеја и Жељко Родић из Торонта. Штампали смо и кратке приче самих уметника.
Двоброј 31/32 доноси и нову рубрику ПРАВО И ПРАВДА у којој пише млади доктор права Вукан Славковић из Крагујевца o праву и правди у Србији у 19. веку.
У енглеском делу часописа објављено је 5 рубрика.
На почетку, у рубрици ОНТАРИЈСКИ ПИСЦИ објављени су сви они канадски књижевници које смо превели на српски језик и објавили у српском делу часописа. Затим следи рубрика POETRY у коме је поезија на енглеском: Гордона Самера из Њујорка, Ануш Балајан из Београда-Јеревана, Мирка Димића и Доријана Добрића. Њихове песме препевали су са српског на енглески: Дамир Малешев, Мирко Димић, Доријан Добрић и Радомир Батуран.
У рубрици PROSE објавили смо две кратке приче Елде Грин из Јеревана које је превео Артсви Бакчхинијан из Београда.
Рубрику ESSAY уступили смо проф. Ивану Цветковићу из Ниша и његовом есеју о америчком филму као ропаганди кроз уметност у Југославији шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
У рубрици FINE ARTS о сликарству Дагласа Едвардса из Хамилтона пише Жељко Родић из Торонта, а о сликарству Михаила Галовића из Сиднеја пишу Мервин Дафи из Окланда, Џина Малиган из Мелбуран и Роберт Хини из Сиднеја. Објављене су и биографије сликара и њихове кратке приче.
Између српског и енглеског дела часописа налази се Календар догађаја у Клубу часописа ”Људи говоре” и списак претплатника.