Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот
Отац Љубивоје Стојановић, у једном од својих сјајних предавања, говори: „Свакога дана слушамо тешке вести. Ми смо већ свикнути на то да ујутру, кад упалимо ТВ, чујемо: ‘Ухапшен овај, убијен онај, онај урадио то…’ Мислим да би код појединаца било страшно када би устали и чули: ‘овде се догодило нешто лепо, брат је помогао брату, комшија помогао комшији, изградио кућу…’ Морамо то стање мењати. Морамо ту напетост превазилазити, не само да бисмо читали лепе вести и монтирали лепе вести, него да бисмо стварно чинили добро, које би стварало једну лепу стварност нашу. И кад се сусретнемо и питамо: „Шта има ново?“, ретко ће ко да прича о лепим стварима. Крећемо од лоших вести. Просто, то је постала наша навика да причамо лоше вести. И, уби нас та лоша слика коју прихватамо као своју реалност. А треба ситуацију да обрнемо и потражимо лепе ствари, не да бисмо себе лагали, не да бисмо правили неку своју илузију, него да бисмо показали да имамо капацитет за добро.“ Па, иако нам је свима добропозната непролазна, тако једноставно изречена мисао Старца Тадеја: ‘Какве су ти мисли, такав ти је живот’, ипак је у свакодневном животу примењујемо премало или нимало. Наше знање има вредност само ако је делатно, примењено на стварни живот, а не као цитирање прочитаних цитата. Старац Тадеј бавио се веома много темом помисли, а многе његове поуке остале су забележене: „Ако добре мисли немамо, нико од духовних отаца, па чак ни светитеља, не може нам помоћи.“ „Кад свима упутиш мисли мирне, тихе, пуне љубави и доброте, за кратко време ћеш видети како ће да се мења круг око тебе.“ „У духовном свету мисли су јасне као говори, оне се чују.” „И најмања мисао која није заснована на љубави – разара мир.“ „Ако не научимо да се кроз молитву растерећујемо, онда наш нервни систем временом постаје несносан, и ми смо стално нервозни, не подносимо ни сами себе, а камоли наше ближње. Онда водимо мучан живот: и у породици, и у друштву, и на радном месту. Ми морамо мислено да се опустимо. Када се мислено опустимо,онда се и наше тело опушта и одмара се. Господ од нас тражи да будемо мирни и тихи, без икаквих мисли, да нам срце буде у тишини.“ Овом темом много се бавио и Старац Пајсије Светогорац: „Најбољи ‘бизнис’ је отварање фабрике која производи позитивне мисли.“ „Треба да имамо на уму да нам Бог не може помоћи чак иако Он то заиста жели, док немамо позитиван начин размишљања.“ „Нема веће болести у свету од помисли, то јест када ђаво преко помисли убеди човека да му нема излаза.“ „Нема можда! То је готово! Немој се саглашавати са помислима које ти кажу да можда нећеш успети у нечему!“ „Не слушај своје помисли, јер ћеш завршити тако што ћеш полудети. Буди опрезан, ти имаш добру машину, али су њени точкови окренути у погрешном правцу. Мораш је управити у добром смеру, тамо где се налазе добре помисли. То, уз помоћ Божију, можеш да учиниш једино ти сам. Нико то не може учинити за тебе, јер си слободан и независан.“ „У свему морамо прво дати предност добрим помислима и одбити да примимо зле телеграме, ако желимо да очистимо своје срце и да заменимо зле машине срца у добре машине. Злато ће се претворити у свети путир, а сломљена звона у полијелеј. А када је срце зло и уместо злата види бронзу, тада ће га претворити у метке и топовску ђулад.“ „ПОСТОЈИ САМО ЈЕДНО РЕШЕЊЕ: МИСЛИТЕ ПОЗИТИВНО!“ По речима М. Лазаревића: „Сумња је велико зло, које одвраћа благодат и срећу од нас. Не сме бити нестрпљења, све што тражимо је дар Божији, и само Бог одлучује о томе када ће нам нешто дати и на који начин. Када нешто упорно тражимо и само смо на то усмерени, то нам постаје опсесија и бежи од нас. То је као кад жена упорно покушава да затрудни, или неко очекује неки новац, или позив, вест… То је исто као кад кувамо кафу или чај, па чекамо да вода проври. Ако стојимо крај шпорета и чекамо, чини нам се да нема краја чекању, а чим узмемо да радимо нешто друго, одмах проври, некад и покипи. Зато треба наћи меру. Ако желимо нешто, смирено, ми већ отварамо простор за то у нашем животу, али ако помислимо: ‘То је скупо; не могу то да приуштим; нисам ја те среће; а шта ако…?; а шта ако не…?’, тиме дословно терамо то од себе. Реченице никако не треба почињати са: немам, не могу, да ми је само да, нити било каквим негативним мислима, условљавањима и ограничењима, јер тиме склањамо од себе благодат Божију и могућност да се то оствари. Треба препознати та ограничења у мислима и ослобађати их се. Ако говоримо: ‘Само да вратим дугове, па ћу…’, никада их нећемо вратити. Ако кажемо: ‘Само да ми се то не деси’, то ћемо баш и призвати да се деси јер смо усмерили мисао ка томе. Ако понављамо стално: ‘Немам новца, тешко живим, немам ни за…’, стално ћемо живети у сиромаштву. Али, ако кажемо: ‘Бог нам даје колико нам је потребно, можемо и другима да помогнемо кад треба’, онда све почиње да нам пристиже. Речи као што су: ‘Полудећу од…, разболећу се због…, немам више снаге да…, мука ми је од…, доста ми је…’, не воде у добро и јако штете нашем здрављу и миру. Људи који верују да немају среће у животу, никад је неће ни имати. Људи који имају страх да не буду остављени, увек доживљавају болне раскиде. А они који све полажу на Бога, који се радују, који верују, они призивају радост. Слично привлачи слично! Немојте мислити о лошем и не оптерећујте се стварима на које не можете да утичете. Можете утицати само на своје мисли. Да ли верујете да је Богу све могуће? Онда вас ништа друго не занима, Бог ће све дати у своје време, на најбољи начин по нас.“
Oтац Арсеније Јовановић:
(Не)привлачити пажњу и не моја воља
Mанастир Рибница, Србија
Сретење Господње
Навршава се 40. дана од Рођења Христовог, када је Богородица однела Богомладенца у Јерусалимски храм да Га, по Закону, посвети Богу и себе очисти. Иако то Господу није било потребно, поштовао је Закон дат Мојсију. У Храму их је дочекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, поставивши Марију на место за девојке. Дошли су и старац Симеон и пророчица Ана. Симеон, један од седамдесеторице преводилаца Светог Писма, будући затечен речима пророка Исаије да ће Девојка родити Сина, променио је реч ‘девојка’ у ‘жена’. Јавио му се Анђео и наложио да врати првобитно написано, а објавио му да неће окусити смрти, док не буде видео Спаситеља. Симеон је заиста у дубокој старости дочекао сусрет – Сретење – са Богомладенцем Христом и, држећи Га у наручју и гледајући у Његове очи, рекао: „Сада отпушташ у миру слугу Свога, Владико, по ријечи Својој, јер видјеше очи моје Спасење Твоје…“ (Лука 2, 29). У песми ‘Ниње отпушчајеши’ (=’Сада отпушташ’), коју певају хорови и чије се речи помињу на вечерњој служби, гласови се успињу, пројављујући тиме успон душе Светог Симеона Богопримца у Горњи Јерусалим. Овај празник нас подсећа да је наше назначење да будемо Богопримци и Богоносци, да нећемо окусити смрт ако примамо Христа, Тело и Крв Његову, те да је пут у Небески Јерусалим и Сретење са Господом оно за шта се припремамо у овом кратком прелету између рођења и кончине.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 89: Лука 18, 10-14
Фарисеј и цариник.
10 „Два човјека уђоше у храм да се моле Богу: један фарисеј, а други цариник.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ’Боже, хвала Ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници, или као овај цариник.
12 Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.’
13 А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути Небу, него се бијаше у прса своја говорећи: ’Боже, милостив буди мени грјешноме!’
14 Кажем вам: ’Овај отиде оправдан дому своме, а не онај.’ Јер сваки који себе узвисује, понизиће се, а који себе понизује, узвисиће се.”
Aпостоли
Зачало 296: 2. Тимотеју 3, 10-15
Држати се богонадахнутог Светог Писма.
10 А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вјери, дуготрпљењу, љубави, истрајности,
11 гоњењима, страдањима која ми се догодише у Антиохији, у Иконији, у Листри. Каква гоњења претрпјех, и од свих избави ме Господ!
12 А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу, биће гоњени.
13 А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.
14 Но ти стој у томе што си научио и што си се увјерио, знајући од кога си се научио,
15 и што из дјетињства знаш Свештене списе, који те могу умудрити за спасење кроз вјеру у Христа Исуса.
Календар
Јануар 31. (Јулијански)
Фебруар 13. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети чудотворци и бесплатни лекари Кир и Јован, и Атанасија мученица, и Теоктиста, Теодотија и Евдоксија, три кћери њене; Свети мученици Викторин, Виктор, Никифор, Клавдије, Диодор, Серапион и Папије; Свети мученица Трифена; Преподобни Никита, затворник Печерски, епископ Новгородски; Свети преподобномученик Илија Ардунис.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- искусєнъ (искусен) = искушаван, кушан; угледан, славан, виђен, мио; искусан, вешт
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
недеља, 13. фебруар НЕДЕЉА О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ
Света Литургија (претпразништво Сретења) – 10:00
