Календар
јун 5. (јулијански) / јун 18. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен светог свештеномученика Доротеја, епископа Тирског; Страдање светог оца нашег Теодора, епископа Тирског; Спомен преподобног оца нашег Теодора Пустињака; Спомен преподобног оца нашег Анувија Исповедника, египатског пустиножитеља; Спомен преподобног оца нашег Доротеја Палестинског; Житије преподобног оца нашег Петра Коришког, испосника и отшелника; Спомен светог новомученика Марка; Спомен светог мученика Нона; Спомен блаженог Игора, кнеза черњиговског и кијевског; Спомен блаженог Константина, митрополита кијевског; Спомен светог мученика Христофора; Спомен светог мученика Конона; Спомен светих мученика: Маркијана, Никандра, Аполона, Иперехија, Леонида, Арија, Горгија, Селинија, Иринија и Памвона.
Протојереј-ставрофор Петар Лукић: О вери
Вјера мора бити слободна, пуна љубави према Господу, чврста, а не крута, ни ригидна, сапета у правила и законе. Гдје су само правила, ту је и сапињање, претјерано ревновање, без слободе, то подстиче гордост и вјерски фанатизам, води у лудило, а не у Царство Небеско. Вјера није само ишчитавање молитава, испуњавање правила, ми не треба да задовољимо Господа или некакву форму, Њему то није потребно од нас.
Стани пред Господа отвореног срца и исповједај Му се, плачи, покај се, моли Га за помоћ, кажи Му колика је твоја љубав према Њему, покажи колико Га тражиш и да ти ништа није важније од Њега. Не држи се грчевито правила, имај жив однос са Богом, показуј тај однос са Њим увијек, не само у молитви, већ и у свакодневном животу и саодносима са ближњима. Радуј се, живи овај живот, воли, чини добра дјела, љуби ближњег свог!
И Господ, све што је радио – радио је из љубави. И само је то и од нас тражио: покајање и љубав према себи и ближњима. Треба бити жив доказ своје вјере, али не рјечју, већ дјелом, праштањем, милосрђем, покајањем, али и радошћу живота, смирењем, благошћу у срцу, отвореношћу, повјерењем у живот, храброшћу. Вјера и страх од живота не иду заједно. Затвореност и вјера не иду заједно. Мораш се одлучити гдје си, свим својим бићем, својим животом, а онда храбро и са повјерењем и радошћу кренути у тај одабрани живот.
Мораш и ти нешто учинити да би Господ могао да ти помогне. Мораш рећи куда желиш и шта желиш, да би те Он даље усмјерио. Некад су нам периоди затишја потребни да се очистимо и смиримо, а некад само стојимо у мјесту јер не смијемо даље. Господ тражи да се опредјелиш! Гдје си? Чији си? Је ли твоја вјера права или умишљена, фанатизована? Нема подјељености пред Богом! Снага вјере се не гради тако што ће неко да нам покаже шта нас чека у будућности, па можемо да одахнемо и будемо стрпљиви, јер знамо да ће доћи нешто боље. Права вјера се кали онда кад ништа око нас не даје знаке да ће бити боље, а ми ипак имамо повјерења да ће Господ то уредити најбоље могуће. „Вјером ходимо, а не гледањем…“ Како мајка носи дијете под срцем? Не види га, а зна да оно у њој расте и рађа се нови живот. Тако и у нама вјера рађа нови живот, а ми треба само да га пригрлимо, да препустимо све Господу да уреди, да имамо повјерења у Њега када нас води. И кад нас највише живот заболи, и кад највише паднемо, треба само да се подигнемо и наставимо даље. јер знамо да нас Бог воли. Он је љубав. И Он нас у сваком тренутку чека раширених руку.
Свети Серафим Саровски: О Причешћу
Заповедам им да се Светим Христовим Животворним Тајнама причешћују у сва четири поста и дванаест главних празника, чак заповедам и у велике празничне дане: што чешће, то боље, зато што је благодат која нам се даје причешћивањем тако велика, ма како човек био недостојан и грешан, али само ако у смиреној свести о својој свегреховности приступа Господу, Који искупљује све нас, чак и ако смо од главе до пете покривени чиревима грехова, и он ће се благодаћу Христовом омивати и све више и више ће светлети, потпуно ће се просветлити и спасти. Кад бисмо океан испунили својим сузама, ни тада не бисмо могли да узвратимо Господу за то што Он излива на нас дар, хранећи нас Својим Пречистим Телом и Крвљу, који нас омивају, чисте, животворе и васкрсавају. Дакле, приступи без сумње и не секирај се, само веруј да је ово истинско Тело и Крв Господа нашег Исуса Христа, који се дају на исцељење свих наших грехова. Ко се причешћује, биће спасен, а ко се не причешћује – мислим да неће: „где је Господар, тамо ће и слуга бити.“ (Јован 12, 29) Онај ко се са свештеним страхом причешћује Светим Тајнама и то више пута годишње, биће спасен, срећан и дуговечан и на самој земљи. Верујем да се често по великој благости Божијој благодат излива и на род онога који се причешћује. Пред Господом је један који твори Његову вољу изнад хиљада безаконика.
отац Оливер Суботић – Правичност и несебичност
https://www.tvhram.rs/emisije/5984/vrlinoslov-pravicnost-nesebicnost-prezviter-oliver-subotic
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало Зачало 81: Римљанима 2, 10-16
Прокимен, глас 1.: Нека буде, Господе, милост Твоја на нама, као што се уздасмо у Тебе. (Псалам 32, 22)
Стих: Радујте се, праведни, у Господу; праведним приличи похвала. (Псалам 32, 1)
Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јудеју и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без Закона сагрешише, без Закона ће и изгинути, а који под Законом сагрешише, по Закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон. Јер кад незнабошци, немајући Закона, чине од природе што је по Закону, они немајући Закон сами су себи Закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по Закону, пошто сведочи савест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по Јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.
Алилуја: Бог Који ми даје освету и Који потчини народе пода ме. (Псалам 17, 48)
Стих: Који велича спасења цара Свога и чини милост Помазанику Своме Давиду и семену његовом до века. (Псалам 17, 51)
Литургија – Зачало 9: Матеј 4, 18-23
Позив првих апостола.
18 А идући покрај мора Галилејског, видје два брата: Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19 И рече им: „Хајдете за Мном и учинићу вас ловцима људи.”
20 А они одмах оставише мреже и пођоше за Њим.
21 И отишавши одатле, видје друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22 А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим.
23 И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт.4,18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље. Такав је закон у нашој души: сазнавши и окусивши боље, она се одвраћа од лошијег и напушта га. Ту се догађа оно што је касније Господ показао у причама о благу сакривеном у њиви, и о многоценом бисеру. Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења. Међутим, због чега ми тако мало ценимо то благо, и зашто га мењамо за ништавности? Због тога што за време васпитања у нас не уносе укус тог блага те оно остаје страно нашем срцу. Срце наше не зна за оно што је боље. Оно зна само за оно што је мање зло или више зло, и на томе заснива свој поглед. То је узрок због кога се неки одазивају и иду кад их Господ зове, док ми, иако звани, бежимо од Њега.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мука́ (мука) = брашно; пшенично брашно које се приносило Богу на жртву
мука (мука) = мука, мучење, казна
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске