Календар
јун 12. (јулијански) / јун 25. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Житије преподобног оца нашег Онуфрија Великог; Житије преподобног оца нашег Петра Атонског; Спомен преподобног оца нашег Арсенија Коневског; Спомен преподобних отаца наших: Јована, Андреја, Иракламвона и Теофила; Спомен преподобног оца нашег Јована Војника; Спомен преподобног оца нашег Тимотеја, пустињака мисирског; Спомен свете мученице Антонине Спомен преподобног оца нашег Јулијана; Спомен преподобног оца нашег Зонина; Спомен преподобног оца нашег Онуфрија Маљског; Спомен преподобних отаца наших Онуфрија и Авксентија Вологодских; Спомен преподобног оца нашег Стефана Озерског или Комељског; Спомен преподобних отаца наших Васијана и Јоне Соловецких.
Схиигуман Авраам (Рејдман): Како ми глумимо смирење
Ми често не схватамо шта је то истинско смирење, шта то значи сматрати себе горим од другог. Зато, уместо да се смиримо, бавимо се смиренословијем (причамо о смирењу). Смиренословије је веома распрострањена привидна врлина, када човек на речима унижава себе, али у души не сматра себе таквим. Тај порок је толико распрострањен, да је тешко не заразити се њиме. Постоји прича о једном таквом „смиреном“ монаху. Он је тако убедљиво разобличавао себе због некаквих грехова, да су му слушаоци поверовали, а када су му поверовали да је заиста такав, монах се наљутио.
Ми називамо себе грешним, слабо образованим и говоримо о другим својим недостацима ради тога да би се узвисили пред оним људима који смирење сматрају врлином. То јест, ми се размећемо с примитивним лукавством, као: „Ја сам лош“, а човек с којим разговарамо треба да каже: „Не, ти си добар.“ – „Не, ја сам лош.“ – „Ма, не, ти си добар.“ – „Не, ја сам грешан.“ – „Ма, какви, шта ти је.“ Нама је то пријатно, веома је тешко да прекинемо са тим. Мој духовник, отац Андреј, никада није говорио тако о себи. Није било такве ситуације да би он рекао лоше о себи, на пример: „Ја сам грешник”, или слично, већ, када су га жалостили или унижавали, или му се обраћали као некаквом простом, безначајном човеку, он на то уопште није реаговао. Он ништа ни добро о себи није говорио, никада није причао о свом духовном животу, о својим духовним доживљајима, но када се требало смирити, смирио би се.
Ко сматра себе грешним и ништавним, тај сигурно неће ни осуђивати, ни клеветати, ни укорити било кога. Јер, једна је ствар сматрати себе таквим у уму, а друга ствар је, на самом делу, искрено, у срцу то осећати. Када је свети ава Доротеј рекао свом старцу Варсануфију Великом да сматра себе горим од сваког створења, он му је одговорио: „То, сине мој, за тебе гордост тако мисли.“ Но, ава Доротеј је, за разлику од тебе и мене, био мудар човек и одмах је схватио у чему је ствар: „Да, оче, то је за мене гордост, заиста, но ја знам да тако треба да мислим о себи.“ Тада му је Варсануфије Велики смирено рекао: „Заиста, сада си стао на пут смирења.“ То јест, авва Доротеј је признао да у ствари не сматра заиста себе горим од сваке твари, већ он просто има теоретске представе о томе да треба тако да мисли, али у самој ствари таквог искреног мишљења о себи он нема. То је веома важно.
Лажно смирење, то је спољашње смирење. Као прво, то је извештачено смирен изглед. Као друго, то је смиреност у речима: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га неко заиста увреди, он се одмах узбуди и веома ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се пројављује у томе што човек мислено понавља некакве научене фразе смирења, рецимо изреке светих Отаца о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, но смисао тих фраза не долази из његовог срца. Ти идеш и понављаш: „Ја сам гори од свих“, но ако се твоје срце не саглашава са тим речима, значи, у самој ствари ти не мислиш тако. Твоје смирење је умишљено, ти просто имаш превисоко мишљење о себи. Ако си ти смирен у срцу, значи, ти си заиста смирен. Ти можеш да не износиш јавно никакво своје мишљење о смирењу, да немаш никаквих сликовитих представа о њему, а да будеш смирен.
Треба имати у виду да све даје Бог. Свака истинска врлина коју поседујемо је дејство благодати. Треба најпре принуђавати себе на врлине и истинска врлина коју смо задобили је од дејства благодати. А са вештачким приморавањем себе на врлине треба бити довољно опрезан, да не бисмо дошли у заблуду и, уместо да приморавамо себе, не почнемо да глумимо. Ми ни сами не приметимо како се то може десити: умислимо нешто чак и не пред људима, већ унутра, сами пред собом. Зато је најважније: наћи за себе ону меру смирења коју ти искрено прихваташ срцем, па тек од ње почети уздизати се даље и принуђавати себе на веће.
Матија Бећковић: КОСОВО, најскупља српска реч
Пре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу. И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину српског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово. Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег. Од почетка претрајавају две стварности и две истине. И не уступају једна другој. Што време више одмиче, све се мање зна хоће ли нас онебесати или прогутати косовска рана. Косово освањује сваког јутра. Сваки дан је једна годишњица и једна задушница. И данас се тамо, као и на Видовдан 1389., види „ко је вера, а ко је невера“. Као да српски народ води само једну битку, гине у истом боју и на истом пољу, проширује косовску костурницу, „ридање на ридање придодаје“, нове мученике прибраја косовским мученицима.
Косово је одавно стигло до Јадовна – и право је чудо да име Косово није добила сва српска земља. Косово је најскупља српска реч. Плаћена је крвљу целог народа. По цену те крви је устоличена на престолу српског језика. Без крви се није могла купити, без крви се не може ни продати. Наш унутрашњи пут нас је довео на Косово. Све што се појавило на Косову, одавно је било у нама. Тридесет четири године пре Косова, смрћу цара Душана окончана је пропаст царства српскога. Није пропало само оно што није могло пропасти: Жича и Милешева, Сопоћани и Студеница, Павлица и Дечани, Пећка Патријаршија и Свети Архангели.
На Косову се наша судбина променила, историја размрсила, душа очистила, отпочео нови живот српске нације. Њиме је све почело и њиме ће се све завршити. Област рашко-призренске епархије, током векова била је средишна земља нашег народног и црквеног живота. Она је то остала и после свих разарања освајача, јер се на њој налази део најзначајнијег достигнућа црквеног градитељства, сликарства и писмености до којих је српски народ, током свог историјског постојања дошао. Јер, ваља размислити: шта би српски народ био без својих задужбина и пред собом и пред светом? Заветна постојбина српске земље, Косово је наш дуг и пред Богом и пред овим напаћеним народом који, крај својих све проређенијих огњишта, чува овде светиње, не само Срба, већ читавог просвећеног човечанства. Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се налази, зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и еванђељско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на Истини. А Истина, за нас хришћане, не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, Који је уједно прави Син човечији. Конкретно, буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, одбаци ли Христа, нестаће га из Књиге живих на Небу и на земљи.
Акатист Покрову Пресвете Богородице
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 88: Римљанима 5, 1-10
Прокимен, глас 2.: Снага је моја и песма моја Господ, и би мени за спасење. (Псалам 117, 14)
Стих: Кажњавајући казни ме Господ, али ме смрти не предаде. (Псалам 117, 18)
Браћо, оправдавши се вером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, кроз којега и приступисмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду; а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама. Јер Христос, још док бесмо немоћни, умре у одређено време за безбожнике. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бејасмо грешници, Христос умре за нас. Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гнева сада када смо оправдани крвљу његовом. Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се пре, већ помирени, спасти животом његовим.
Алилуја: Услишиће те Господ у дан жалости, заштитиће те Име Бога Јаковљевог. (Псалам 19, 2)
Стих: Господе, спаси цара, и услиши нас, у дан у који Те призовемо. (Псалам 19, 10)
Литургија – Зачало 18: Матеј 6, 22-33
О посту, истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца Небеског.
22 Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24 Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону (=богатству).
25 Зато вам кажем: ’Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути.’ Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26 Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш Небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27 А ко од вас, бринући се, може придодати расту своме лакат један?
28 И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се, нити преду.
29 Али Ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30 Па када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камоли вас, маловјерни?
31 Не брините се, дакле, говорећи: ’Шта ћемо јести?’, или: ’Шта ћемо пити?’, или: ’Чиме ћемо се одјенути?’
32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш Небески да вама треба све ово.
33 Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
„Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити.“ (Матеј 6, 22-23) Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост, а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано. Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже и да би се, потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше.“ Код таквог ума не постоји сталност. Јер, речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако. Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе. Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мытница (митница) = царина(рница)
мытар (митар) = цариник (=порезник)
Марко 2, 14-15
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И мимогрѧдый, видѣ Леѵію Алфеова, сѣдѧща на мытницѣ, и гла ємѹ: „По Мнѣ грѧди.” И воставъ, вслѣдъ Єгѡ иде. И бысть возлежащѹ Ємѹ въ домѹ єгѡ, и мнози мытари и грѣшницы возлежахѹ со Їисомъ и со ѹчнки Єгѡ: бѧхѹ бо мнози, и по Немъ идоша.
ИЗГОВОР: И мимогрјади(ј), видје Левију Алфеова, сједјашча на митницје, и гл(агол)а јему „По Мње грјади.” И востав, всљед Јего иде. И бист возлежашчу Јему в дому јего, и мнози митари и грјешници возлежаху со И(су)сом и со уч(е)н(и)ки Јего: бјаху бо мнози, и по Њем идоша.
СРПСКИ: И пролазећи, видје Левија Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: „Хајде за Мном.” И уставши, отиде за Њим. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с Њим и са ученицима Његовим; јер их бијаше много, који иђаху за Њим.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске