Календар
јун 19. (јулијански) / јул 2. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Житије светог апостола Јуде, брата Господња по телу; Житије преподобног оца нашег Паисија Великог; Страдање светог мученика Зосиме Војника; Спомен преподобног оца нашег Јована Отшелника; Спомен преподобног оца нашег Зенона; Спомен светог свештеномученика Асинкрита; Спомен преподобног оца нашег Варлама Шенкурског.
прота Бранко Топаловић: У одбрану живота
„Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа“, говорио је архиепископ Аверкије Џорданвилски. Ова мисао има више сродних значења, а једно од тих се сасвим јасно може применити и на тему чедоморстава и рађања живота. Данас у Србији буде убијено 200.000 беба годишње. За протеклих 20 година, на овај начин је убијено четири милиона живота, колики је и број пострадалих током Првог и Другог светског рата.
Српски народ, који је одавно оболео од такозване „беле куге“ и физичког изумирања, као да не чује „глас вапијућег у пустињи“, као да не види своја угашена огњишта, затворене школе и ординације пуне чедоморстава. Држава апелује на свест грађана са становишта очувања нације. Српска Православна Црква позива на очување живота, Божијег дара. Зло није само у чињењу зла, већ и у нечињењу добра. Ако се називамо хришћанима, ако живимо јеванђељским и литургијским животом, онда је наш призив – борба. Ако је девојка или жена из наше околине починила чедоморство, то се не дешава изван нас, не можемо је тек пасивно осудити, а себе сматрати добрима и честитима – овим убиством је рањено васцело Тело Христово, а тиме и ми сами. Абортус није безазлен прекид трудноће, није виртуелни, већ стварни прекид живота који је Господ удахнуо. У Америци је абортус убица број један, сваких 25 секунди бива убијена по једна беба.
Као светосавски народ смо, на жалост, допустили да у наше животе и традицију продре западна индустрија, западни начин живота, рада и мишљења. Трка за новцем и моћи обрушила је (али не и уништила) породицу и интегритет појединца, који је саздан од љубави Божије. Не постоји нико ко је изузет од свих ових зала, све и да живимо сами у планини, и даље смо део заједнице која је оболела и којој је потребна наша активна помоћ, а не ћутање. „Ћутањем се издаје Бог“, говорио је свети Григорије Богослов.
Неповољни материјални услови, животна доб или неостварена брачна заједница не могу бити противтежа чињеници да је Господ створио нови живот. Ако знамо да се све дешава по Његовој доброј намери и помоћи на путу ка нашем спасењу, онда ћемо, ма како тешко било, имати поверења у то да ће нам помоћи и у ситуацији када је, Својим Промислом, упалио у нама светло новог живота.
У свету су абортуси постали врста индустрије која се по годишњим приходима равна са ресторанима брзе хране. Тела нерођених беба се користе за производњу крема са колагеном за подмлађивање. Француска козметичка индустрија рекламира употребу људских „младих ћелија“. У Западној Европи постоји књига др Олге Ферфакс „101 начин употребе мртве бебе“. Једна наша суграђанка је остала благословена. Након прегледа у једној од београдских клиника, речено јој је да беба има висок степен телесног и менталног инвалидитета, због чега је доктор одмах инсистирао на абортусу. Као хришћанка, жена се оштро успротивила томе, док је доктор осуђивао да ће рађањем таквог детета наудити друштву, коме ће болесно дете бити на терету. Жена је, на крају, потражила другог доктора, који је утврдио да је са бебом све у реду. Када је показала претходном доктоу нове резултате, слегао је раменима, уз речи: „Грешке се свуда дешавају.“ Уз Божију помоћ, уместо „грешке“ убиства, ова жена и њен супруг добили су на дар здраву бебу, Божији дар!
Преподобна Анастасија Српска
Мајка најсветијег источника у нашем народу, родоначелника Српске Цркве и духовности, Светитеља Саве, и супруга родоначелника српске државности, Стефана Немање – светог Симеона Мироточивог, ова света жена је била и остала стуб српског Православља, као што се иза многих светитеља налазила Христољубива мајка.
Била је краљевског порекла, рођена 1125. године као Ана, кћи византијског грчког цара Романа Четвртог Диогена. Брак са великим српским жупаном Стефаном Немањом учврстио је српско-византијске везе. Родила је синове Вукана и Стефана, а у позним годинама (сматра се да је имала око 50 година), попут праведне Јелисавете, мајке светог Јована Крститеља, родила је и Растка, измоливши га са мужем од Господа. Као жена и мајка тројице светитеља (и Стефан Првовенчани је канонизован), била је темељац прве српске краљевске лозе која је канонизована.
На Благовести 1196. године, када је имала 71. годину, заједно са Стефаном Немањом прима монашки постриг. Он одлази у Студеницу, она у манастир Пресвете Богородице код Куршумлије, обе њихове задужбине. Њено монашко име Анастасија значи Васкрсење.
Након што је свети Сава напустио краљевски двор ради монашења на Светој Гори 1192. године, никада више није видела свога сина у овоземаљском царству. Уснула је у Господу 5. јула 1200. године, четири месеца након упокојења свога супруга. Сребрни кивот са њеним светим моштима, уметнички рад проте Војислава Билбије, налази се у манастиру Студеница крај кивота са моштима светог Симеона.
Тропар преподобној Анастасији, глас 4.:
Богата врлинама, кротошћу и побожношћу украшена, засијала си чистотом живота твога. Због тога те је благи Бог благословио да будеш мајка свећњака рода нашег, Светога Саве. Зато ти кличемо: Радуј се, преподобна мати Анастасија!
Само је једно потребно – прва епизода
https://www.tvhram.rs/emisije/4957/samo-jedno-potrebno-prva-epizoda
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 93: Римљанима 6, 18-23
Прокимен, глас 3.: Певајте Богу нашем, певајте; певајте, Цару нашем, појте. (Псалам 46, 7)
Стих: Ови народи запљескајте рукама, покликните Богу гласом радовања. (Псалам 46, 2)
Браћо, ослободивши се греха, постадосте слуге праведности. Као човек говорим због немоћи вашега тела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење. Јер када бејасте робови греха, слободни бејасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. А сад, ослободивши се од греха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вечни. Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем.
Алилуја: На Тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим довек. (Псалам 30, 2)
Стих: Буди ми Бог заштитник, и дом прибежишта, да ме спасеш. (Псалам 30, 3)
Литургија – Зачало 25: Матеј 8, 5-13
О исцјељењу слуге капетановог.
5 А кад уђе у Капернаум, приступи Му капетан молећи Га и говорећи:
6 „Господе, слуга мој лежи дома одузет и страшно се мучи.”
7 А Исус му рече: „Ја ћу доћи и исцијелићу га.”
8 И капетан одговори и рече: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч и оздравиће слуга мој.
9 Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ’Иди’, и иде; и другоме: ’Дођи’, и дође; и слуги своме: ’Учини то’, и учини.”
10 А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за Њим: „Заиста вам кажем: ’Ни у Израиљу толике вјере не нађох.’
11 А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у Царству Небескоме;
12 а синови Царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.”
13 А капетану рече Исус: „Иди, и како си вјеровао, нека ти буде.” И оздрави слуга његов у тај час.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Каква је само вера капетана! Задивила је и Самог Господа (Матеј 8, 5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе.“ Такву веру Господ тражи од свих. Такву и од нас очекује. Ко има такву веру, ни у чему нeћe оскудевати и добиће све што тражи. Тако је обећao Сам Господ. О, када бисмо и ми пошли за таквом вером! Но, и она је дар, и тај дар треба тражити и то опет – са вером. Тражимо је, у крајњој мери, из oceћaњa потребе за њом, тражимо је стално, са напором, потпомажући њено развијање у нама одговарајућим размишљањем, а изнад свега послушношћу заповестима Божијим.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мѣдъ (мјед) = новац (бакарни)
мѣлъ (мјел) = креч; глина, иловача
мѣхъ (мјех) = мех, мешина
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске