Календар
јул 3. (јулијански) / јул 16. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање светог мученика Јакинта; Житије преподобног оца нашег Александра, првоначелника обитељи Неуспављивих; Спомен светог оца нашег Анатолија, патријарха Цариградског и председавајућег на IV Светом Васељенском Сабору у Халкидону; Спомен светих мученика Мокиана и Марка; Сабор у част чудотворне иконе Пресвете Богородице „Млекопитатељнице“; Страдање светог преподобномученика Герасима Новог, Карпенисиотског; Спомен преподобног оца нашег Исаије Отшелника; Спомен светих благоверних Василија и Константина, кнезова Јарославских; Спомен преподобних отаца наших Јована и Лонгина, Јаренгских чудотвораца; Спомен преподобног оца нашег Никодима Кожејезерског; Спомен преподобног блаженог Јована Московског, Христа ради сулудог.
Отац Владимир Андерсон (С.А.Д.): Да буде воља Твоја
Данашњи психолози све више морају да се баве људима који пате од болесне воље: зависницима од наркотика, алкохоличарима, људима који се преједају и злоупотребљавају разне друге (хемијске) супстанце. Иако су то екстремни случајеви, сви ми имамо донекле раслабљену вољу. Сви се можемо поистоветити са светим Павлом када пише: „Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним.“ (Римљанима 7, 19)
Колико често смо надахнути да чинимо добро, али немамо вољу да остваримо своје намере? Свети Григорије Ниски, у свом тумачењу Молитве Господње, пише да је „људска природа, пошто је исцрпљена злом, слаба да чини добро“. Шта је лек за то? Светим Григорије каже да је та болест наше душе проузрокована отуђењем од Божанске воље, а да би дошло до оздрављења – неопходно је да се поново сјединимо са вољом Божијом. Сам Господ наш, Велики Лекар, учи нас да се молимо: „…да буде воља Твоја…“ „Да буде воља Твоја“ – кратка реченица, коју је лако рећи и коју увек понављамо изговарајући Молитву Господњу.
Изговарајући ове речи, да ли смо потпуно свесни шта оне значе? Можда је њихов значај постао нејасан због учесталости понављања? Понекад би било искреније рећи: „Нека буде воља Твоја, докле год се подудара са мојом!“
Погледајмо на тренутак човека који жури да не закасни на авион. Избезумљен, моли се да се раскрчи застој у саобраћају да би могао да стигне на аеродром на време. Са сваким црвеним светлом, сваким успоравањем у саобраћају, све више се моли Богу да му помогне да не пропусти лет. Најзад, после унезверене вожње, стиже на аеродром и сазнаје да му је авион управо одлетео. Нервирање, љутња. Ако тај човек и помисли на Бога, може само да каже: „Поново ми није услишио молитву.“ Тако често реагујемо када молимо Бога за нешто, па то не добијемо – бар не онако како смо желели. Свакако, није погрешно тражити нешто посебно у молитви, али такву молбу треба увек завршити са: „Нека буде воља Твоја.“ Јер само Бог зна шта је најбоље за нас. Свакако, ми то знамо „теоријски“, али на делу поступамо и реагујемо, као да ми то најбоље знамо. И стога, кад нам молитве не бивају услишене, осећамо разочарање, одбаченост, незадовољство, мрзовољу. Треба да се подсетимо да је Бог љубав и да нам Он жели вечно спасење више од нас самих. И због тога нам услишава или не услишава молитве. Што се тиче човека коме је одлетео авион – можда је Бог покушао да га научи нешто: да буде спремнији, да крене раније – што се може пренети и на његов духовни живот. Да је стигао на авион, можда би био духовно или физички рањен. Или је Бог тако уредио да, током свог вишечасовног чекања на други авион, тај човек има прилику да служи као Његов мисионар, да подели јеванђељску реч са неким утученим човеком који седи до њега у чекаоници. Тако Бог са љубављу одговара на молитву. Човек се нервира што је пропустио авион, услед кратковидости, неверја у Божију љубав и небриге за вечну радост. Само Бог види читаву слику – прошлост, садашњост и будућност, и по њој покушава да нас усмери. Из нашег ограниченог видокруга, живот често изгледа као низ неповезаних догађаја. Али, попут растављених делова слагалице, током времена се догађаји слажу и, осврнувши се за собом, можемо се само дивити њиховом изузетном распореду.
Предајући себе вољи Божијој не треба да очекујемо да ћемо видети сваки корак на путу: можда ће нам се пут учинити нелогичним. Довољно је да знамо да, ако искрено тражимо да спознамо вољу Божију и препустимо се да нас Он води, пут ће нас одвести у Царство Небеско. Чак и наша безначајна дела могу имати огромне последице, не само за нас, већ и за многе друге. Да би ове последице биле позитивне уместо негативне, морамо чинити сталан и свестан напор да приведемо нашу палу, раслабљену самовољу у сагласност са свесавршеном и савршено добром вољом Божијом. Чињеница да је Божија воља савршено добра не значи да нам се увек свиђа. Промисао нас понекад посећује и невољама: болест, изненадно сиромаштво, губитак посла, смрт детета. Учимо се да благодаримо на свему, јер је то воља Божија. То може бити тешко, поготово кад страдање задеси недужне особе. И овде морамо чврсто веровати да Бог зна шта је најбоље. Предавање вољи Божијој није пасиван чин. Ако искрено тражимо да спознамо вољу Божију и деламо по њој, бићемо награђени дубоким миром, исцељењем наше воље и способношћу да се радујемо у свим околностима, искрено прослављајући Господа за све.
Колибица у пламену
Страшни бродолом преживео је само један човек. Када се освестио, видео је да су га таласи избацили на пусто острво. Грозничаво је почео да моли Бога да га спасе. Свакодневно је сатима гледао на морску пучину, очекујући да се појави помоћ. Уморивши се од тог ишчекивања, на крају је одлучио да, од брвана која су пливала по води, сагради себи колибицу, која ће га штитити од разних непогода и у којој ће чувати оно мало своје имовине. Једнога дана, враћајући се из уобичајене потраге за храном, он угледа своју колибицу у пламену. Чинило му се да се стубови дима подижу до неба. Најстрашније му је било то што је у пламену изгубио све што је имао. Целим његовим бићем овладали су очајање и бес. „Боже, како си ми то могао учинити?!“, узвикнуо је јецајући.
Пред зору га је пробудио звук брода који се приближавао обали његовог пустог острвцета. Дошли су да га спасу. „Како сте знали да сам овде?“, упитао је измучени човек своје спасиоце. „Видели смо твоје димне сигнале“, одговорише му.
Када ништа око нас није како треба, тада се веома лако клоне духом. Но, веру не смемо губити јер Сам Бог брине за нас и онда када патимо и страдамо. Уколико се твоја колибица поново запали и до темеља изгори, сети се да то може бити димни сигнал који призива милост Божију.
Чувај се преједања и грамзивости – Добротољубље за сваки дан
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 110: Римљанима 12, 6-14
Прокимен, глас 5.: Ти, Господе, сачуваћеш нас и одбранићеш нас од рода овога и до века. (Псалам 11, 8)
Стих: Спаси ме, Господе, јер неста преподобнога. (Псалам 11, 2)
Браћо, имамо различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мери вере; ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу; ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. Љубав да не буде лицемерна. Мрзећи зло држите се добра. У братољубљу будите једни према другима њежни; чашћу чиниге једни друге већим од себе. У ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите. Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви. Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните.
Алилуја: Милости Твоје, Господе, до века певаћу. (Псалам 88, 2)
Стих: Јер си рекао: „До века ће се милост изградити.” (Псалам 88, 3)
Литургија – Зачало 29: Матеј 9, 1-8
Исцјељење одузетога.
1 И ушавши у лађу, пређе и дође у Свој град.
2 И гле, донесоше Му одузетога, који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: „Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.”
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.”
4 А Исус, видјевши помисли њихове, рече: „Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5 Јер шта је лакше, рећи: ’Опраштају ти се гријеси’, или рећи: ’Устани и ходи’?
6 Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе.” Тада рече одузетоме: „Устани, узми одар свој и иди дому своме.”
7 И уставши, отиде дому своме.
8 А народ, видјевши, задиви се и прослави Бога, Који је дао такву власт људима.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Господ опрашта грехе раслабљеноме. Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули.“ Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Матеј 9, 1-8). Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере. Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо. Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија. Тако се он односи и према осведочењима истине Божије. И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју. Међутим, он и њих покрива сумњом. Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност. И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто. У области вере апостол говори: „Ми ум Христов имамо.“ Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
наєдинѣ (наједиње) = насамо (=у 4 ока)
Дјела Апостолска 23, 19
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Поимъ же єго за рѹкѹ тысѧщникъ и ѿшедъ на єдинѣ, вопрошаше єго: „Что єсть, єже имаши возвѣстити ми?”
ИЗГОВОР: Појим же јего за руку тисјашчник и отшед на једиње, вопрошаше јего: „Что јест јеже имаши возвјестити ми?”
СРПСКИ: А заповједник, узевши га за руку и отишавши насамо, питаше га: „Шта је то што имаш да ми јавиш?”
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске