Календар
јул 17. (јулијански) / јул 30. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање свете великомученице Марине; Спомен светих отаца седмочисленика: Кирила, Методија, Климента, Наума, Саве, Ангелара и Горазда, апостола и просветитеља Словенских; Спомен преподобног оца нашег Иринарха, игумана Соловецког; Спомен преподобног оца нашег Леонида Устнедумског; Спомен светих мученика Сперата и Веронике; Спомен светог оца нашег Ефрасија, епископа Јонопољског.
Свети Симеон Мироточиви: Завештање цркава
Кад човјек зида кућу, не зида је за себе, него за своју дјецу и унучад. Тако настаје породица и домаћинство. Кад владар зида цркву, не зида је за себе, ни за своје синове, ни унучад, него за народ који ће је кроз вјекове походити. Тако се ствара држава. Кућа је оно што остаје послије човјека. Црква је оно што остаје послије владара. Кућа остаје дјеци, црква народу. А црква је, чедо моје, велика корабља, лађа која плови према дубоким и далеким, нама незнаним временима и људима. У који год вијек доплови, довешће и нас и показати нас нашим још нерођеним потомцима. Сретан сам и миран, чедо моје, што је сада моја Студеница запловила према вјековима. У општем потопу времена само су такве корабље, попут Нојеве лађе, кадре да нас спасу највећег од свих понора, од заборава. И ми ћемо, чедо моје, који саградисмо цркве, бити у њима времепловци на тим великим корабљама. Ми смо узидани у своје цркве тврде грађе, кадре да одоле страшним ударима времена. Све сам камен и мрамор, најтврђе што постоји на свијету. Узидали смо себе у своје цркве, исписали своју вјеру и живописали ликове у њима. Наши далеки потомци препознаће нас у Студеници. Знаће ко смо и какви смо. И, чедо моје, биће поносни што нас имају, поуздано знам да хоће. Поносиће се што су племе немањићко. Чедо моје, кад сам наумио да градим Студеницу, имао сам само осам љета. Питао сам протомајстора колико му је потребно љета да сагради цркву. „Седам”, одговорио је кратко. „Много је, протомајсторе!” „Ако ти је градим најмање седам љета, трајаће ти најмање седам вјекова.” „А за колико је, протомајсторе, људи могу разрушити?” „Људи за седам дана, вријеме за седам вијекова, велики жупане. Али ни послије седам дана ни послије седам вијекова Студеница ти неће нестати, јер ћу је градити тако да буде величанствена и прелијепа. Нагледао сам се, велики жупане, много љепших и величанственијих рушевина него што су грађевине које су тек завршене”. Ето, чедо моје, градите за данас, градите за сутра, али градите и за вијекове. Кад се гради за народ, онда то што се гради мора бити трајно и јако као сам народ.
Епископ Григорије: Црква не може да постоји без народа, јер је само срце Цркве Света Литургија. Црква, дакле, а то је оно што видимо у Светој Литургији, јесте Сабор у којем учествују људи који имају чежњу да остану живи и да овај живот преточе у вјечни живот, то јест у Царство Божије. Дакле, људи који желе да буду у пуном смислу живи знају да не могу да то буду без живога Бога, а кад се сабирају, то је догађај у којем дјелују и Бог и човјек. Хришћанска Литургија не може да се одвија без народа и наравно без свештенства. Народ је апсолутно неопходан за савршавање Литургије. Кад свештеник каже славословље Богу, ако народ не каже: „Амин” и ако тиме не потврди ту свештеникову ријеч, она није валидна. Дакле, у Цркви постоји потпуна узајамна зависност и потреба једних за другима.
Свети Пророк Илија
Старозаветни пророк из 9. века пре Христа, боговидац и чудотворац. Када се родио, његов отац је видео Ангеле Божије око њега, како га огњем повијају и хране га пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и богомдане огњене силе. Младост је провео у богомислију и молитви, повлачећи се у пустињу и осаму. Борио се против незнабожаца, идолопоклоника и јеретика, великим чудима доказујући силу и власт Божију. Отварао је Небо, спуштао огањ са Небеса, пуштао кишу, умножавао храну људима, васкрсавао умрле, прорицао будућност. На Хориву је разговарао са Богом и чуо Његов глас. Пред крај земног живота, узео је свога ученика Јелисеја и одредио га за наследника у пророчком звању. Када су стигли у Јерихон, на очиглед 50 других пророка је ударио својим огртачем по Јордану и пресекао воду на две стране. Подигао се велики вихор, а свети Илија био узнет на Небо у огњеним колима са огњеним коњима. За догађај Преображења Господа нашег Исуса Христа везује се појављивање светог Илије на Тавору, заједно са пророком Мојсијем. По библијском пророчанству, свети Илија ће се опет јавити пред крај света, да сузбије силу Антихристову (Откривење 11-а глава).
отац Рафаило Бољевић: Трећа чаша вина
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 124: 1. Коринћанима 1, 10-18
Прокимен, глас 7.: Господ ће дати народу Своме снагу, Господ ће благословити народ Свој миром. (Псалам 28, 11)
Стих: Принесите Господу, синови Божији; принесите Господу синове овнова. (Псалам 28, 1)
Браћо, молим вас Именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе. А ово кажем зато што сваки од вас говори: Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов. Зар се Христос раздели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криста и Гаја, да не би ко рекао да у име своје крстих. А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих. Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповедам Јеванђеље, ие мудрим речима, да се не обеснажи крст Христов. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Алилуја: Добро је исповедати се Господу, и певати Имену Твојему, Вишњи. (Псалам 91, 2)
Стих: Објављивати ујутро милост Твоју и истину Твоју током ноћи. (Псалам 91, 3)
Литургија – Зачало 58: Матеј 14, 14-22
Исус умножава хљебове.
14 И изишавши, Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише Му ученици Његови говорећи: „Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ, нека иде у села да купи себи хране.”
16 А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.”
17 А они Му рекоше: „Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.”
18 А Он рече: „Донесите их Мени овамо.”
19 И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на Небо, благослови, и преломивши, даде ученицима, а ученици народу.
20 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21 А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” (Матеј 14, 16) Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни Га.“ Такво је и опште Божије промишљење о нама: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима (Матеј 5, 45). Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив! (Лука 6, 36)
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
написанїє (написаније) = натпис; попис (становништва)
Матеј 22, 20 / Марко 12, 16
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И гл҃а имъ: „Чій ѡбразъ сей и написанїе?”
ИЗГОВОР: И гл(агол)а им: „Чиј образ сеј и написаније?”
СРПСКИ: И рече им: „Чији је ово лик и натпис?”
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске