Календар
август 7. (јулијански) / август 20. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Спомен светог преподобномученика Доментија и два ученика његова; Страдање светих мученика Марина и Астерија; Житије преподобног оца нашег Ора; Житије преподобног оца нашег Пимена Многонапаћеног; Спомен преподобног оца нашег Никанора Чудотворца; Спомен светог свештеномученика Наркиса, патријарха Јерусалимског; Спомен преподобног оца нашег Дометија Знаменоносца; Спомен преподобног оца нашег Иперехија; Спомен свете преподобномученице Потамије Чудотворке; Спомен светог Созонта; Спомен преподобног Теодосија Новог, лекара; Спомен преподобних отаца наших: десет хиљада подвижника тивејских.
Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина
(књига доступна у нашој цркви)
Псалам 23.: Богочовештво Спаситеља
Једнога и јединога исповедам као савршена Бога и савршена човека. Он је Бог – Слово, Који се у телу јавио.
Ако се Он није у телу јавио, због чега би се онда појавила Марија? И ако Он није Бог, кога онда Гаврило назива Господом?
Ако се Он није у телу јавио, ко је у јаслама лежао? И ако Он није Бог, кога су Анђели силазећи са Небеса славили?
Ако се Он није у телу јавио, ко је у пелене био повијен? И ако Он није Бог, у чију част се звезда појавила?
Ако се Он није у телу јавио, кога је у наручју носио Симеон? И ако Он није Бог, коме је рекао: „Сада отпушташ слугу Твога, Владико“?
Ако се Он није у телу јавио, кога је узео Јосиф и побегао у Египат? И ако Он није Бог, на коме се испунило речено: „Из Египта дозвах Сина Свога“?
Ако се Он није у телу јавио, кога је Јован крстио? И ако Он није Бог, коме је Отац говорио: „Ово је Син Мој возљубљени, који је по Мојој вољи“?
Ако се Он није у телу јавио, ко је огладнео у пустињи? И ако Он није Бог, коме су прилазећи служили Анђели?
Ако се Он није у телу јавио, ко је био позван на свадбу у Кани Галилејској? И ако Он није Бог, ко је претворио воду у вино?
Ако се Он није у телу јавио, ко је у руке узео хлебове у пустињи? И ако Он није Бог, ко је са пет хлебова и две рибе нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце?
Ако се Он није у телу јавио, ко је спавао на лађи? И ако Он није Бог, ко је запретио таласима и мору?
Ако се Он није у телу јавио, с ким је јео Симон фарисеј? И ако Он није Бог, ко је опростио грехе грешници?
Ако се Он није у телу јавио, ко је носио људску одећу? И ако Он није Бог, ко је онда исцелио крвоточиву додиром одежде?
Ако се Он није у телу јавио, ко је пљунуо на земљу и замесио блато? И ако Он није Бог, ко је блатом дао моћ очима да виде?
Ако се Он није у телу јавио, ко је плакао на гробу Лазаревом? И ако Он није Бог, ко је заповедио четвородневном мртвацу да из гроба изађе?
Ако се Он није у телу јавио, кога су Јудејци заробили у врту? И ако Он није Бог, ко их је речима: „Ја сам“, бацио на земљу?
Ако се Он није у телу јавио, ко је изашао на суд пред Пилата? И ако Он није Бог, ко је у сну уплашио жену Пилатову?
Ако се Он није у телу јавио, чију су скинуту одежду делили војници? И ако Он није Бог, зашто се са Његовим распећем помрачило сунце?
Ако се Он није у телу јавио, ко је на Крсту био распет? И ако Он није Бог, ко је уздрмао темеље земље?
Ако се Он није у телу јавио, чије су руке и ноге приковане биле за Крст? И ако Он није Бог, од чега се раздрала црквена завеса, распукло камење и отворили гробови?
Ако се Он није у телу јавио, ко је између разбојника на Крсту висио? И ако Он није Бог, како је рекао разбојнику: „Данас ћеш бити са мном у рају?“
Ако се Он није у телу јавио, ко је завапивши предао дух /Свој/? И ако Он није Бог, од чијег су гласа многа тела уснулих Светитеља устала?
Ако се Он није у телу јавио, кога су жене положеног у гроб виделе? И ако Он није Бог, за кога су Анђели рекли: „Устаде, није овде“?
Ако се Он није у телу јавио, чије је ране од клинова Тома додирнуо? И ако Он није Бог, ко је ушао кроз затворена врата?
Ако се Он није у телу јавио, ко је јео на мору Тиверијадском? И ако Он није Бог, по чијој су се заповести напуниле мреже?
Ако се Он није у телу јавио, кога су апостоли видели вазнесена на небо? И ако Он није Бог, ко је узишао уз клицање светих Анђела, и Коме је објавио Отац: „Седи Мени с десне стране“?
Ако Он није Бог и човек, лажно је, на крају, и наше спасење, лажне и речи Пророчке.
Свети Теофилакт Охридски – Тумачење светог Еванђеља по Матеју
(књига доступна у нашој цркви)
Матеј 17, 1-13: Преображење Христово
(сравнај Марко 9, 2-13; Лука 9, 28-36)
1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова : Ово не противречи ономе што каже Лука: „А би око осам дана после ових речи.“ Лука, наиме, рачуна и први и последњи дан од када су се попели на гору, док Матеј броји само оне дане који су прошли у међувремену. Са Собом је, дакле, узео Петра, зато што Га је овај силно волео; Јована, као омиљеног ученика, и Јакова, јер је и он био ревнитељ. Његова ревност се види из обећања да ће испити чашу коју пије Христос, као из Његовог страдања, јер га је Ирод погубио мачем да би угодио Јеврејима.
1-2. И изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија се лице Његово као сунце, а хаљине Његове постадоше бијеле као свјетлост : Изводи их на „гору високу“ како би нам показао да се човек неће удостојити таквих божанских виђења, ако се претходно не узвиси (духом). На „гору високу“, каже, „саме“, јер је Христос често чинио најдивнија чуда у тајности, како народ, видећи Га као Бога, не би помислио да се Он само привидно оваплотио. Када чујеш да се преобразио, немој мислити да је Он тада одбацио тело, јер је оно остало у свом ранијем облику, пошто се спомињу Његово лице и хаљине. Али, оно се показало још сјајније, јер је божанство пројавило на њему делић своје славе, колико су апостоли били у стању да је виде. Зато је Господ још и раније говорио о преображењу као о Царству Божјем, јер је оно разоткрило неисказиво величанство Његове моћи и показало да је Он истински Син Очев. Преображење је наговестило и славу Његовог другог доласка неизрецивим сјајем лица Исусовог.
3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија, који с Њим говораху : О чему су говорили? О „Његовом исходу“, каже Лука, то јест о Његовом крсном страдању у Јерусалиму. Зашто су се по јавили баш Мојсеј и Илија? Да би се показало да је Христос Господар Закона и Пророка, живих и мртвих. Илија је пророк, који је још жив, а Мојсеј законодавац који је (давно) умро. Али, то је било такође и зато да би се видело да се Он не противи ни Закону ни Богу, јер Мојсеј не би говорио с оним који се противи његовим одредбама, нити би ревнитељ Илија трпео противника Божјег. Мојсеј и Илија су се јавили, такође да би се ослободили сумње они који су за Исуса говорили да је он Илија или један од пророка. Како су ученици познали да су то били Илија и Мојсеј? Сигурно не са икона, јер је у то време било противзаконито изображавати ликове људи. Изгледа да су их препознали по њиховим речима. Мојсеј је вероватно говорио: „Ти си онај чије сам страдање наговестио заклавши јагње и свршивши Пасху“; а Илија: „Ти си Онај чије сам Васкрсење предназначио васкрснувши сина удовичиног“, или нешто слично. Показујући им Мојсеја и Илију, Христос учи Своје ученике да их подражавају; Мојсеја у кротости и пожртвованости према народу, а Илију у ревности и непоколебљивости, када је то потребно, да би као ова двојица били неустрашиви борци за истину.
4. А Петар одговарајући рече Исусу: „Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: Теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.“: Петар, који због велике љубави није желео да Христос пострада, говори: „Добро је да останемо овде и да не силазимо (са горе) како нас не би убили; јер ако неко и дође овамо, имамо Мојсеја и Илију, да нам помогну. Мојсеј је ратовао са Египћанима, а Илија је низвео огањ са Небеса. Такви ће они бити и када овамо дођу непријатељи.“ Петар је ово говорио из великог страха „не знајући, како каже Лука, шта говори.“ Он или је занемео пред овим необичним догађајем, или заиста није знао шта говори јер је хтео да Исус остане на гори, да не силази и не пострада за нас. У страху да се не покаже дрзак, он каже: „Ако хоћеш да начинимо овде три сенице?“
5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: „Ово је Син мој љубљени, Који је по Мојој вољи; Њега слушајте.“ : „Ти Петре желиш рукотворене сенице, али Мене је Отац овде окружио облаком као нерукотвореном сеницом, показујући тако да, као што се Он у старини Сам као Бог појавио у облаку, тако исто бива и са Његовим Сином.“ Овде је облак светао, а не мрачан као некада, јер Он није желео да их уплаши, већ да их поучи. Из облака се зачуо глас да би се показало да је Он од Бога. „Који је по Мојој вољи“ значи Онај у Коме почивам и Који Ми је угодан. Он их учи: „Њега слушајте, и ако хоће да буде распет, немојте Му се противити.“
6-8. И чувши, ученици падоше ничице и уплашише се веома. И приступивши Исус, дохвати их се и рече: „Устаните и не бојте се.“ А они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса Сама : Ученици су пали ничице, јер нису били у стању да издрже сјај облака и силину гласа. Њихове очи су биле отежале од сна (како каже Лука). Овде „сном“ назива замор од прејаке светлости виђења. Како не би дуго остали у страху и заборавили оно што су видели, Господ их подиже и храбри. Остаје Он сам, како ти не би помислио да је глас сведочио за Мојсеја или Илију, већ за Њега, јер је Он Син (Божји).
9. И кад силажаху са горе, заповиједи им Исус говорећи: „Ником не казујте што сте видјели, док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.“ : У Свом смирењу заповеда да никоме не казују што су видели, због тога да се они који то чују не би саблазнили када Га после виде распета на крсту. Они би (тада) могли помислити да је Он преварант, Који је сва Своја чудеса привидно учинио. Добро научи да је созерцање Бога дошло након шест дана, за колико је свет створен. Ако, дакле, не превазиђеш овај свет и не попнеш се високо на гору, нећеш видети славна виђења: ни „лице Исусово“, које је Његово божанство, нити „одећу“ – тело Његово. Али, ако се попнеш на „гору високу“ тада ћеш видети Мојсеја и Илију како говоре са Христом, јер Закон, Пророци и Христос једно говоре и у свему се слажу. Када видиш човека да јасно тумачи значење Писма, знај да он јасно гледа и лице Самога Исуса. Ако још и објашњава речи Писма и расветљује њихов смисао, знај да он гледа и „белу одећу Исусову“, јер су речи одећа мислима. Али немој да кажеш као Петар да нам је „добро бити овде“, јер увек треба да напредујемо и не задржавамо се на једном степену врлине и созерцања, већ да се још више пењемо у висину.
10. И запиташе Га ученици Његови говорећи: „Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?“ : Обмањујући народ, књижевници су говорили да Он није Христос, јер би у том случају прво дошао Илија. Они нису знали да Христос треба да дође и други пут. Претеча првог доласка био је Јован, док ће другог бити Илија, што уосталом, Христос објашњава ученицима. Послушај, дакле.
11-13. А Исус одговарајући рече им: „Илија ће заиста доћи најприје и уредити све. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и ие познаше га, него учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља.“ : Када каже: „Илија ће заиста доћи“, Христос показује да он још није дошао, али ће доћи као претеча другог Доласка, и све Јевреје који се покажу послушним привешће вери у Христа и тако их вратити њиховом отачком наслеђу од кога су отпали. Али када Христос каже да је „Илија већ дошао“, мисли на Јована Претечу. Они „учинише с њим што хтедоше“, јер су га (сами) убили тако што су дозволили Ироду да га погуби, иако су то могли спречити. Од тада су ученици постали оштроумнији и разумели су да он Јована зове „Илијом“, јер је Јован био Претеча првог доласка, баш као што ће Илија бити претеча другог.
отац Рафаило Бољевић: Ријеч метежна
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 141: 1. Коринћанима 9, 2-12
Прокимен, глас 2.: Снага је моја и песма моја Господ, и би мени за спасење. (Псалам 117, 14)
Стих: Кажњавајући, казни ме Господ, али ме смрти не предаде. (Псалам 117, 18)
Браћо, ви сте печат мојега апостолства у Господу. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују. Зар немамо право јести и пити? Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? Или само ја и Варнава немамо право ово чинити? Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млека стада не једе? Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон? Јер је у Мојсејеву закону написано: „Не завезуј уста волу који врше.“ Брине ли се то Бог за волове? Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади да ће примити по својему надању. Ако ми вама посејасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је телесно? Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христову.
Алилуја: Услишиће те Господ у дан жалости, заштитиће те Име Бога Јаковљевог. (Псалам 19, 2)
Стих: Господе, спаси цара, и услиши нас, у дан у који Те призовемо. (Псалам 19, 10)
Литургија – Зачало 77: Матеј 18, 23-35
23. Зато је Царство Небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.
24. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.
25. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати.
26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: „Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.“
27. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.
28. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: „Дај ми што си дужан!“
29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.“
30. А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу, док не врати дуг.
31. Видјевши, пак, другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
32. Тада га позва господар његов и рече му: „Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.
33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?“
34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима, док не врати све што му је дуговао.
35. Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Причу о два дужника Господ завршава речима: „Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату своме од срца својих сагрешења њихова.“ (Матеј 18, 35) Значи, од нас се захтева само једна маленкост: опрости, и биће ти опроштено. А када ти је опроштено, онда си и помилован. Када си, пак, стекао милост, постао си учесник у свим ризницама милости. Према томе, ето спасења, и раја и вечног блаженства. Тако велики добитак за маленкост што опраштамо. Да, маленкост, али за наше самољубље нема ништа теже него опраштати. Неку ненамерну непријатност која нам се учини насамо ми још можемо и опростити. Међутим, ако се ради о нечем тежем, и то још у присуству људи, ми не праштамо, чак да преступник и тражи опроштај. Бивају и такве околности у којима хоћеш-нећеш, не можеш да искажеш своје незадовољство, те се држиш ћутања. Међутим, језик ћути, а срце говори и кује зле планове. Ако се непријатност повећа само за један степен, нестаће чак и уздржавање: тада нас ни стид, ни страх, ни губитак, нити ишта друго неће задржати. Ускипело самољубље чини човека дословно суманутим, те онај који му се подао почиње да говори глупости. Таквој несрећи су подвргнути не било какви, већ већином цивилизовани људи. Они се показују осетљивији на увреде и спорији на праштање. Споља гледајући, односи могу понекад и остати глатки, али унутра постоји одлучни раздор. Међутим, Господ захтева да ми од свег срца праштамо.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєлицєпрїємнѣ (нелицепријемње) = просто, једноставно, откривено, милостиво, снисходљиво, благонаклоно
Јаковљева 1, 5
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ащє жє кто ѿ васъ лишєнъ єсть прємѹдрости, да проситъ ѿ дающагѡ Бга всѣмъ нєлицєпрїємнѣ и нє поношающагѡ, и дастсѧ ємѹ.
ИЗГОВОР: Ашч же кто от вас лишен јест премудрости, да просит от дајушчаго Б(о)га всјем нелицепријемње и не поношајушчаго, и дастсја јему.
СРПСКИ: Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, Који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске