22. Божићни 7533. / 4. јануар 2026.
недеља Светих Отаца пред Рождество Христово
петак, 23.|10. јануар АКАТИСТ 19ч
петак, 30.|17. јануар АКАТИСТ 19ч
петак, 6. фебруар|24. јануар АКАТИСТ 19ч
петак, 13. фебруар|31. јануар АКАТИСТ 19ч
петак, 20.|7. фебруар АКАТИСТ 19ч
понедељак, 23.|10. фебруар читање Великог канона светог Андреја Критског 19ч
уторак, 24.|11. фебруар читање Великог канона светог Андреја Критског 19ч
среда, 25.|12. фебруар читање Великог канона светог Андреја Критског 19ч
четвртак, 26.|13. фебруар читање Великог канона светог Андреја Критског 19ч
петак, 27.|14. фебруар АКАТИСТ 19ч
НАЈВЕЋА ПРАВОСЛАВНА СРПСКА КЊИЖАРА ВАН СРБИЈЕ: 700 НАСЛОВА на СРПСКОМ и 300 на ЕНГЛЕСКОМ
старац Николај (Гурјанов) и старац Сампсон (Сиверс) | Православље је волети
О хришћанској љубави, целомудрености, Причешћу (странице 399-404)
Из све снаге се треба непрестано бојати да не увредимо Господа и да се бојимо пропуста да омрзнемо грех. Када ватрено не мрзимо грех као непосредни израз мржње према Богу и непријатељства према Богу – то је увреда Богу! Потребна је борба (својом вољом, палом вољом) са жељом да грешимо. Потребна је бојазан да не увредимо Бога. То и јесте ревновање.
Why Young Americans Are Becoming Orthodox Christian — The 100,000 Convert Boom Explained
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ – Зачало 328, 329, 330 | Јеврејима 11, 9-10; 11, 17-23; 11, 32-40: Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.
9 Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10 Јер очекиваше Град који има темеље, којему је Неимар и Творац Бог.
17 Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18 коме бјеше казано: „У Исаку ће ти се назвати сјеме”,
19 јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20 Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21 Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22 Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23 Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
ЈЕВАНЂЕЉЕ – Зачало 1 | Матеј 1, 1-25: Родослов Исуса Христа и Његово рођење.
1 Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6 А Јесеј роди Давида, цара. А Давид, цар, роди Соломона са Уријиницом.
7 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10 А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11 А Јосија роди (Елијакима, преименованог у Јоаким. А Јоаким роди) Јехонију и браћу његову у сеоби вавилонској.
12 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15 А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од Које се роди Исус, звани Христос.
17 Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
182 А рођење Исуса Христа овако би: кад је Мати Његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19 А Јосиф, муж Њезин, будући праведан и не хотећи Је јавно изобличити, намисли Је тајно отпустити.
20 Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну Анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију, жену своју; јер Оно што се у Њој зачело од Духа је Светога.
21 Па ће родити Сина, и надјени Му име Исус; јер ће Он спасти народ Свој од гријеха њихових.”
22 А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23 „Ето, Дјевојка ће зачети, и родиће Сина, и надјенуће Му име Емануил”, што ће рећи: ’С нама Бог’.
24 Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи Анђео Господњи и узе жену своју.
25 И не знадијаше за Њу, док не роди Сина Својега Првенца, и надјену Му име Исус.
Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години
Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите, и остало. Славите Христа, и славите га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.
Духовна лира – Зборник Богомољачких песама манастира Рукумија
књига је доступна у нашој књижари
Богомољачко вече у цркви Светог Саве сваког уторка од 19-22 часова
Читају се:
-молитве
-једна катизма из Псалтира
-једна глава из Јеванђеља са тумачењем светог Теофилакта Охридског и/или аве Јустина
-једна глава из Посланица са тумачењем светог Теофана Затворника и/или аве Јустина
-Светооотачки текстови на разне теме
Света Касијана | Српска византијска музика
Мисли светих по Јустину Ћелијском
Рођење Христово:
Богочовек Христос Исус, Који у Богочовечанском телу Свом – Цркви – спасава људе од греха, смрти и ђавола, спасава их светим божанским Тајнама и светим еванђелским Врлинама.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске