свети Филарет Московски:
О Благовестима
Како се велики догађај одиграо у тишини, на дан Благовести Пресветој Дјеви Марији! Тајна, од почетка векова скривена у Богу, несхватљива и Анђелима, откривена је Кћери човечијој, не само да би разумела и поверовала, но и да би кроз Њу ова тајна била остварена. Њена је вера могла да прими оно што је непојмљиво и анђелским умовима. Величина тајне Њу није подстакла на испитивање, а неиспитаност је није спречила да прими тајанствену Благовест. Неизмерно висока служба неће уздрмати Њено дубоко смирење – призвана да буде Мајка Божија, Она је Себе као и раније сматрала тек слушкињом Господњом. С друге стране, Њено дубоко смирено размишљање о Себи није било препрека да поверује у Своје највише назначење. Не примећује се никакав сукоб између тих супротних усмерења, никакво колебање мисли или осећања. Као што чиста и тиха вода тихо и чисто прима сунчеву светлост, и одговара сунцу својим одсјајем, тако је и душа Пресвете Дјеве тихо и чисто примила реч Божанског откривења и одговорила му речју послушања: „Ево слушкиње Господње, нека Ми буде по речи Твојој!“ (Лука 1, 38)
Побожно и са радошћу заблагодаримо Преблагословеној Марији за Њену веру, без које не бисмо имали Христа – Спаситеља и Цара, Који је и нама обећао вечно Небеско Царство. Архангел Гаврило није само донео Марији реч Божанске Благовести, већ је захтевао и Њен одговор, кад Јој је упутио поздрав: „Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама!“ Благовест о Спаситељу света била је већ скоро извршена, јер је тиме означена и показана Мати Господња. Но, пошто се Дјева узнемирила и пошто је замишљено ћутала, Архангел је наставио и појачао речи Благовести: „Родићеш Сина. Он ће бити велики и назваће се Син Вишњега… и Царству Његовом неће бити краја.“ Благовест је одлучно изречена од стране Архангела, али тиме још није окончано дело ради кога је он послан. Добија тражени одговор: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој!“ Тако је тајна ризница откривена. Радосној Благовести Неба придодата је жељена благовест земље. Да је дужност Архангелова била само да пренесе вест, биле би довољне две речи: „Родићеш Христа.“ Благовест још није у потпуности испуњена. У души Пресвете Дјеве рађа се питање. Архангел не може да се удаљи, док на њега не одговори, јер се оно не рађа због недостатка вере или љубопитљивости, него из љубави према девствености, која нужно треба да краси сместиште оваплоћеног Логоса Божијег. Није било довољно да она беспоговорно прими Небеску вест – требало је да се речима Божанске Благовести венчају речи Њене сагласности. Тако је на крају смирена воља Маријина покренута у сусрет свевишњој вољи Божијој.
Посредством управо тих речи, земља се венчала са Небом, род људски са Богом. Као последица овога, зачео се Беспочетни. У почетку, када је Бог изрицао Своје стваралачко: „Нека буде!“, настао је свет. А у овај дан, од неупоредивог значаја за живот света, у дан Благовести, када је Божанствена Марија изрекла своје кратко и послушно: „Нека Ми буде…“, одважићу се да кажем: реч створења је спустила Творца у свет. Осетивши немир, одмах се потрудила да га се ослободи, употребивши тиховање као прво средство против њега. Друго средство које је Премудра Дјева употребила било је размишљање: „И мишљаше: какав би ово био поздрав?“ Не одговоривши на анђелски поздрав, Она је сачувала смирење, а истовремено је, не одбивши га, сачувала своју веру. Чувајући веру и смирење, Она је сачувала оно чисто стање духа, које ју је и учинило способном да прими највише Божије откривење.
Дан Благовести почиње да открива скривени живот у Богу Мајке Божије. Речи Архангелове износе на видело врлину Богородичину – молитвено тиховање. Само крајња нужност раскида свештене везе Маријиног ћутања, или боље рећи, сама благодат се излива из Њених уста, зато што се овим открива тајна Маријиног обручења са Јосифом, односно, да се испод те тајне скрива друга, дубља и виша – Њено обручење са Богом. Маријино одрицање мужа на земљи даје Анђелу прилику да огласи Њено достојанство Богоневесте, као службу за коју је одређена: „Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Вишњега осениће Те.“ (Лука 1, 35)
Благовести и Света Литургија
Блага Вест јесте назив овог празника, што је, такође, и значење речи Јеванђеље. Свети Лука нас једним снажним описом уводи у највећу тајну наше вере: Бог се оваплотио и постао човек. Оно што нам Јеванђелиста описује речима, то нам Литургија преноси у искуство путем знакова и покрета. Оног момента када се, на самом почетку Литургије, двери олтара отворе, нуди нам се, истом силином и истим интензитетом, божанствена тајна. Због тога се икона Благовести скоро увек налази на Царским дверима; овај животно важан догађај представља пролаз којим улазимо у спасење и благодат. На икони празника видимо Архангела Гаврила како са подигнутом руком стоји у ставу дубоког поштовања. Његова раширена крила прате овај покрет. Исти став можемо уочити приликом служења Литургије: ђакон десном руком подиже свој орар, који је ослоњен на његова два прста, како би вернима објавио Благу Вест и позвао их на молитву. Дакле, Света Литургија, као и дело спасења људског рода, почиње Благом Вешћу, објавом Царства Небеског и предивним сједињењем Бога и човека.
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Горан Ковачевић:
Не псујмо
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 40: Марко 9, 17-31
Исцјељење дјечака с нечистим духом.
17 И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох Теби сина својега у коме је дух нијеми.
18 И кад год га ухвати, ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима, и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истјерају; и не могоше.”
19 А Он одговарајући рече: „О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к Мени.”
20 И доведоше га Њему; и кад Га (=Исуса) видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу, ваљаше се бацајући пјену.
21 И упита оца његова: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Из дјетињства.
22 И много пута баца га у ватру и у воду, да га погуби; него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.”
23 А Исус му рече: „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.”
24 И одмах, повикавши, отац дјетета са сузама говораше: „Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!”
25 А Исус, видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: „Душе нијеми и глухи, Ја ти заповиједам: ’Изиђи из њега и више не улази у њега!’”
26 И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав, тако да многи говораху: „Умрије.”
27 А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истјерати?”
29 И рече им: „Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.”
30 И изишавши оданде, иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
31 јер учаше ученике Своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће Га, и када Га убију, трећег дана васкрснуће.
Литургија
Зачало 10: Матеј 4, 25; 5, 1-12
25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.
1 А кад Он видје народ многи, попе се на гору и сједе, и приступише Му ученици Његови.
2 И отворивши уста Своја, учаше их говорећи:
3 „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско;
4 блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5 блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6 блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7 блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8 блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9 блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10 блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско.
11 Блажени сте када вас срамоте и прогоне, и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи због Мене.
12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.”
Aпостоли
Зачало 314: Јеврејима 6, 13-20
Са надом се држати обећања Божијег.
14 говорећи: „Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.”
15 И тако Авраам, стрпљиво чекајући, дочека обећање.
16 Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва, као јемство.
17 Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенљивост Своје одлуке, послужи се заклетвом,
18 да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми, који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама;
19 њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе,
20 гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
Aпостоли
Зачало 229: Ефесцима 5, 9-19
Живот у хришћанским врлинама.
9 јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини.
10 Истражујте што је угодно Господу.
11 И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте.
12 Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине.
13 А све што се разоткрива, свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено, излази на свјетлост.
14 Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.”
15 Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри,
16 користећи вријеме, јер су дани зли.
17 Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња.
18 И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом,
19 говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;
Календар
Mарт 7. (Јулијански)
Mарт 20. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Цариградски; Свети Серапион, епископ Тмуитски; Преподобни Серапион, презвитер; Преподобни Серапион Синдонит; Свети мученици Филимон и Домнин.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
У Својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Матеј 5, 1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру, и хришћански живот. Ако хоћеш рај – буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- измождєниїє (изможденије) = губитак, погибија; мучење1. Корнићанима 5, 5:
предати таковаго Сатанѣ во изможденїе плоти, да дѹхъ спасетсѧ въ день Гд҇а нашегѡ Їи҃са Хр҇та.
предати таковаго Сатање во изможденије плоти, да дух спасетсја в дењ Г’да нашего И’са Хр’та.
да се такав преда Сатани на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
Недеља, 13. март НЕДЕЉА ЧИСТА – ПРАВОСЛАВЉА
Света Литургија – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
7. април – Благовести
6. мај – свети Георгије (=Ђурђевдан)
8. мај – свети јеванђелист Марко (=Марковдан)
12. мај – свети Василије Острошки
14. мај – свети пророк Јеремија (=Јеремијиндан)
21. мај – свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
22. мај – пренос моштију светог Николе (=летњи свети Никола)
24. мај – свети Ћирило и Методије
