Зачало 72: Матеј 17, 14-23
Данашње Јеванђеље говори о чудесном излечењу једнога месечара. Но осим тога оно садржи још и Спаситељево пророштво о Његовом страдању, смрти и Васкрсењу. Све ово било је други дан по Спаситељевом преображењу на Тавору. О свему овоме говоре и Марко 9, 14-29 и Лука 9, 37-43.
У оно време човек неки приступи ка Исусу, клањајући Му се и говорећи: „Господе, помилуј сина мога, јер о мени бесни и врло се мучи, и много пута пада у ватру и много пута у воду.“ (тумачење о месечарима види у Јеванђељу Недеље Пете)
Као што се види из Лукиног Јеванђеља болни је био јединац у оца и, као што Марко каже, имао је духа нема, то јест од тешког страдања и онемио је. Да је ова болест била и од нечистога духа види се и по томе што је болни био и бесновит, јер падање у ватру и воду посведочава, да је био и под упливом нечистога духа.
И дадох га ученицима Твојим, и не могаше га излечити.
Овде је важно, што јеванђелист не прећуткује ни своју слабост ни својих другова, осталих ученика, који због маловерства не могаше да излече овога болесника. Но осим јеванђелиста Матеја, још и Марко сведочи да су ученици све до силаска Духа Светог на њих често падали у маловерство. Међутим знамо, да их је Спаситељ и после Васкрсења због исте погрешке укоравао. По Оригену овај прекор односи се само на ученике, а по Златоусту тиче се само народа, но по најновијим Херминевтичарима односи се и на једне и на друге, јер је маловерство и ученике спустило у ред простога света, па и прекор због маловерства треба да се тиче обојих.
Несрећни отац доводио је свога јединца ученицима онда кад је Спаситељ, са позната три ученика био на Тавору и преобразио се пред њима, па како ученици нису могли да помогну болеснику, он сада долази к’ Спаситељу, па као жалећи се на ученике, казује Господу, како му они нису могли да излече сина. Но он ни сам није веровао у моћ Апостола па зато
И Исус одговарајући рече: „О, роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите Ми га овамо.“
Са овим речима Спаситељ укорава, не само оца болесникова и ученике, него и све присутне, јер и они нису били сталнији у вери, па иако су више пута видели, да и ученици чине чуда. Због тога, дакле, и Спаситељ у горњим питањима употребљава речи дубоког осећања сажаљења и тешкога прекора за Јудеје, а због њиховог неверовања. На послетку захтева да Му болесника доведу како околостојећи не би мислили да страдалнику ни Он не може помоћи.
И запрети му Исус, и демон изиђе из њега; и оздрави младић од онога часа.
Спаситељ је забранио нечистом духу да младића више мучи, и заповедио је да изиђе из њега што је одмах и било силом Христовог свемогућства.
Тада приступише ученици к’ Исусу и насамо рекоше Му: „Зашто га ми не могосмо изгнати?“
По Марку ученици су за ово питали Спаситеља пошто је у кућу ушао, а то исто изражава и Матеј кад каже: да су Га питали насамо. Ученици питају Спаситеља уплашени, да како нису изгубили власт, коју су имали над нечистим духовима? И Спаситељ им је одговорио, да је узрок слаба вера као што је тиме укорио и Петра, кад је се хтео да утопи. Није довољно дакле, да само историјски признајемо Христа, него је неопходно и нужно, да према њему имамо онакву неограничену љубав каква приличи Сину Божијем и Богу Спаситељу света, а са таквом љубављу према Искупитељу биће нам све могуће.
А Исус рече им: „За неверовање ваше, јер вам кажем: ‘Одиста, ако имате вере колико зрно горушично, па кажете гори овој: ”Пређи одавде тамо’, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.’“
Овај Спаситељев одговор потврђује да је слаба вера ученика била узрок, што страдајућег младића нису могли да излече. Израз да гора пређе са једнога места на друго, значи да је помоћу вере могуће Апостолима да чине и оно, што им је природно немогуће. И заиста, они су у Име Христово видали неизлечиве болести, па иако нису били лечници, учили су народе на страним језицима, па иако нису исте изучавали и уопште велике школе учили, а што је најглавније, они су и мржњу Христових непријатеља претворили у љубав, рушили су из темеља јудејске заблуде, грчки егоизам и римску силу, па су на послетку све троје претворили у силу, али не против, него за начела Онога, Кога су сви ти мрзели, гонили и мучили, па и разапели међу разбојницима. Оволика је, дакле, сила чисте, искрене и постојане вере. Па и данас се средством наше свете вере дивљаци претварају у питоме људе, варвари се политизирају, идолопоклоници бивају хришћани и зато сви бивају срећнији и напреднији.
„А овај се род изгони само молитвом и постом.“
Човек, молећи се Богу, ступа у све ближу и тешњу дружбу са Њиме, а тиме му се и знање о Богу умножава, а у исто време љубав и вера у Спаситеља увеличава и оснажава. Исту такву моћ има и пост уопште, а особито што укроћавање страсти спрема душу на искрену и пријатну молитву.
А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Предаће се Син Човечији у руке људске. И убиће Га, и трећи дан устаће.“
Предаће се, то јест издан ће бити; отуда се и за Јуду издајника каже да Га је предао. О своме страдању говори Господ ученицима и овде и у 16-тој глави 21-ом стиху зато да их спреми како не би мислили да страда по морању, а не по сопственој вољи.
Беседа на недељу десету
У Име Оца и Сина и Светога Духа.
Кад је Господ Исус Христос био на земљи, а пре но што је отпочео дело људског искупљења, Он је четрдесет дана постио учећи нас тиме да и ми постимо. Исто тако и Његови Апостоли препоручују пост, а и у Старом Завету имамо доста примера и заповести којима се налаже да људи посте. На послетку и у данашњем Јеванђељу Спаситељ нам каже, да се од искушења лукавог и од грешења уопште може човек да спасе само молитвом и постом, па зато сам и ја намеран, да вам данас говорим о посту. И тако најпре ћемо видети, је ли пост Божија заповест, а затим какав треба да је истинити пост.
Има људи који говоре да пост није Божија заповест, и зато кажу да је сваки слободан да једе и пије колико хоће, и шта хоће и кад год хоће! Други опет веле, да пост шкоди здрављу и проузрокује разне болести, а неки опет други по нешто друго против поста говоре.
Пост веле није Божија заповест, то јест није Бог наредио људима да посте јер се у 10. Божијих заповести ништа о посту не говори, нити је Христос Спаситељ оставио заповест о посту, нити су то учинили Његови Апостоли, него је, кажу, пост доцније измишљен. Пост, веле, није хришћанска дужност и на послетку кажу: „Ко пости, добро дело чини, али и ко не пости, не греши.“ На овај начин противници поста труде се да своју узнемирену савест бар унеколико ублаже и успокоје. Но пошто и они веле, да је пост добро дело и пошто знају да пост ублажава и стишава страсти, зар и само зато не треба да посте?
Но осим тога варају се љуто сви они људи, који говоре, да Бог није заповедио да се пости, јер Свето Писмо вели: „И запрети Гостод Бог Адаму говорећи: ‘Од дрвета познања добра и зла немој јести.’ Дакле, запрети Господ Бог, то јест даде заповест да човек са једног дрвета плод не једе. И још запретио је то угрожавајући са страшном казном, јер даље вели: „У који дан окусиш од тога плода, умрећеш.“ И после овога, ко сме тврдити да пост није Божија заповест, за коју Бог тешко казни кад је људи нарушавају?
У десет Божијих заповести не говори се, истина, о посту, али се не говори зато, што је та заповест, већ свима била позната почињући од Адама, па је сад у десет заповести и није требало повторавати. Ову истину посведочава то што су и идолопоклоници знали за пост. Тако су Ниневљани постили, а постио је и незнабожац Корнилије Стотинар. Но ако у десет заповести и нема ништа о посту, зато пророци, који су по задахнућу и упутству Светог Духа писали и говоре о посту, и налажу да се пости. Тако пророк Захарије побројава и времена кад су Јудеји постили и вели: „Пост четвртога месеца, и пост петога и пост седмога, и пост десетога, обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе.“ А пророк и цар Давид каже: „И колена моја изнемогоше од поста.“ Пророк Јоил исто тако од стране Божије препоручује пост говорећи: „Наредите пост“, па и Товит вели: „Пријатна је молитва са постом.“
Но осим пророка, зар и Спаситељ, као што мало пре рекох, није 40. дана постио? А осим тога, Он нам је показао и начин како да постимо: „Кад постите“, вели Исус Христос, „немојте бити као лицемери… кад постиш, уми главу и лице своје.“ Исто тако и Апостоли сведоче о божанској установи поста, јер јеванђелист Лука на једном месту каже: „…и пост већ беше прошао“, и на другом месту каже: „и постивши се и помоливши се“, те су тако одредили и време кад треба да постимо.
И после свега овога слободно смемо казати, да није истина да су пустињаци изумели пост, већ је ово прва Божија заповест, коју смо дужни да тачно испуњавамо као вољу Божију.
Многи опет избегавају пост бојећи се да он шкоди здрављу и проузрокује разне болести. Но ти људи погрешно мисле, а поред тога и маловерни су, јер не знајући шта је истинити и прави пост, они мисле да се пост састоји само у томе, да не једу меса и уопште што је мрсно, а међутим да се сме јести и много и разних других јела, и киселих и сланих, и слатких и горких, која шкоде здрављу, јер се тешко сварују; но то није пост, него је претоваривање стомака и прождрљивост. Прави је пост онда кад хришћанин мало једе, и то једно или два посна јела, а овакав пост, не само што не шкоди, него је и на корист здравља, па зато и лекари већој се помоћи надају од оваквог поста, него од лекова, а зато они болеснику и налажу пост забрањујући му многа и разна јела. Дакле, пост не квари здравље, него човека чини здравијим. Затим пост треба да је и духовни, и тек је онда прави и потпун. Духовни пост састоји се: у праштању увреда и мирењу са завађенима, у већим и чешћим молитвама, у давању милостиње, у исповести и кајању за грехове и у примању Светог Причешћа.
Но рећи ће неко, тако је, али ко ће тако постити пуних седам недеља; за толико време мораће досадити. Но и то је истина, али не зато што човек 7. недеља не може да пости, него што ми обично једемо кад нисмо гладни, и пијемо кад нисмо жедни, али ко за трапезу седа гладан и жедан у истини, тај ће лако да пости и седам и више недеља. Истина је и то да пост ослабљава тело, али телесно укроћење јесте сила душевна, јесте оснажавање душе, која онда савлађује телесне страсти и човека чува у умерености и уздржљивости. На послетку, запитајмо се, ко је здравији: сељаци који се простије хране и који све постове посте, или варошани који једу разна и многа јела и постове слабо чувају? На сваки начин сељаци су у сваком погледу здравији и мање су изложени болестима, него варошани.
Маловерство је такође узрок слабог пошћења и зато човек јако греши, јер се своме здрављу не нада од Бога, већ од кувара и кујне! Мојсеј је постио 40 дана и 40 ноћи на брду синајском, па се вратио здрав и снажан. Илија је јео само хлеба и пио воде, па је путовао 40. дана и 40. ноћи. Пророк Данил, са своја три друга, хранио се у Вавилону само биљем, па су сви били потпуно здрави. Њих, дакле, пост није ослабио, јер су били пуни вере, но верујмо и ми, да Бог даје здравље, па нам пост неће шкодити. Напротив, Бог шаље разне болести на оне људе, који нарушавају Његове свете заповести, а ми смо већ видели, да је пост Божија заповест. Кад постимо, ми испуњавамо прву Божију заповест и вршимо вољу Његову, а кад то чинимо, онда је и Бог с нама и онда не треба ничега да се бојимо, јер је Бог неограничени Господар света и под Његовом управом и власти стоји и здравље, и болест, природа и сви природни закони.
Нека су, дакле блажени и благословени они хришћани, који поштују пост, јер ће очишћени постом, и телесно и духовно наследити Царство Божије као ревносни вршиоци свете воље Господње. Амин.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 72: Матеј 17, 14-23
Исцјељење бјесомучнога дјечака. Моћ вјере. Друго предсказивање страдања, смрти и Васкрсења.
14 И када дођоше народу, приступи Му човјек и паде на кољена пред Њим говорећи:
15 „Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру и много пута у воду.
16 И доведох га ученицима Твојим и не могоше га исцијелити.”
17 А Исус одговарајући рече: „О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпјети? Доведите Ми га амо.”
18 И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
19 Тада приступише ученици Исусу и насамо Му рекоше: „Зашто га ми не могосмо изгнати?”
20 А Исус им рече: „За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: ’Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: ’Пређи одавде тамо’, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.’
21 А овај се род не изгони осим молитвом и постом.”
22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Син Човјечији биће предан у руке људске,
23 и убиће Га, и трећи дан устаће.” И веома се ожалостише.
Aпостоли
Зачало 131: 1. Коринћанима 4, 16-19
Апостолско служење и понижење.
16 Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17 Зато вам послах Тимотеја, који ми је чедо љубљено и вјерно у Господу; он ће вас подсјетити на путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда у свакој Цркви учим.
18 Неки се надуше, као да ја нећу доћи к вама.
19 Али ћу вам доћи ускоро, ако Господ хоће, и нећу гледати на ријеч оних надмених, него на силу;
Календар
Aвгуст 16. (Јулијански)
Aвгуст 29. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Повест о нерукотвореној икони Господа нашег Исуса Христа, и о њеном преносу у Цариград; Преподобни Јоаким Осоговски; Свети Евстатије II, архиепископ српски; Свети мученик Диомид Лекар; Преподобни Херимон; Свети Тимотеј, епископ Еврипски, ктитор манастира Пентели код Атине; Преподобни Роман; Преподобни Рафаил Банатски; Свети Макарије, архиепископ Јерусалимски; Светих тридесет мученика палестинских; Спомен налаза моштију светих мученика Серафима, Доротеја, Јакова, Димитрија, Василија и Сарантиса, у Мегари Атичкој (Грчка); Преподобни Нил Ерикусијски; Свети мученик Алкибијад; Свети преподобномученик Никодим Метеорски; Свети новомученик Апостол Нови; Свети мученик Стаматије.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
А овај се род изгони само молитвом и постом.“ (Матеј 17, 21) Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен. Па ипак, они ништа не могу учинити ономе ко је ограђен молитвом и постом. Пост је свестрано уздржавање, а молитва – свестрано богоопштење. Прво ограђује изван, а друго – изнутра усмерава огњено свеоружје на непријатеље. Испосника и молитвеника издалека примећују демони и беже далеко како не би добили болан ударац. Треба ли, међутим, мислити да ђаво мора обитавати тамо где нема поста и молитве? Да, може се тако мислити. Демони се усељавају у човека и крију своје присуство. Они из тајности свог домаћина уче на свако зло, одвраћајући га од сваког добра. При томе, он је уверен да све сам ради, иако, у ствари, испуњава вољу свог непријатеља. Подухвати се само молитве и поста – и враг ћe одмах да побегне. Затим ће он са стране очекивати прилику да се опет врати. Он се стварно и вpaћa, чим буду остављени пост и молитва.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХVI – Став Српске Православне Цркве према кремирању њених верника
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- ѕвѣзда (дзвјезда) = звезда
- ѕвѣздоблюститєль (дзвјездобљуститељ) = астроном
