Свети Јустин Ђелијски:
Беседа у Недељу 9. по Педесетници 1966. године у манастиру Ћелије
Преподобни Јустин Ћелијски
И страшно и дивно је бити човек у овоме свету. Страшно је што, ето, могу и ја и ти да потчиним себе ђаволу, да предам себе њему и да изгубим живот вечни, бесмртни, да будем бачен у пакао, у вечне муке. Али исто тако, дивно је бити човек, јер вером у Господа Христа, гле, и ти и ја наслеђујемо сва Небеса, Царство Небеско, сва блага Небеска. Господ је дошао у овај свет, замислите ради чега? Пише у Његовом Светом Еванђељу: да нас начини синовима Божјим. Да се вратимо себи. Као што је Он Син Божји, да нас учини синовима Божјим, и да постанемо не само то, него да постанемо сунаследници, заједно са Њим, Царства Божјег. Замисли, хришћанине: ти си сунаследник Христов! Заједно са Њим наслеђујеш Небеско Царство и све оно што око људско видело није, уво људско чуло није, срце људско наслутило није. Да постанеш наследник Божји, вели се у Светом Еванђељу. Наследник Божји – шта то значи? Значи сва имања Божја. Овај дивни свет, шта је ово? Ништа. Сви невидљиви светови постају твоји, човече! Кроз веру у Христа ти постајеш наследник Божји. Ето шта је Господ даровао човеку. Дошао је да нам да сва Небеса и више од свега тога, да нам да Себе, Бога, да ми Њиме испунимо себе. Пише у Светом Еванђељу: „У Христу живи (сва) пуноћа Божанства телесно“, и то је: васкрсење човечијег тела. У Њему јеС Бог, да бисмо са Њиме ми „испунили у сваку пуноћу Божју“. И то је Господ казао: да тело људско може да смести целога Бога, да би и ја и ти сместили Господа Исуса Христа у своју душу и Њиме живели. Зато је Он дошао на овај свет. Амин.
Житије светих из Пролога Светог Николаја Велимировића
28. август (15. август)
Слава Теби, Богомати, Ти нам роди живог Христа. Господ Који је на Синају заповедио петом заповешћу: „Поштуј оца свога и матер своју“, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Матере Своје и, показујући на апостола Јована, рече Јој: „Жено, ето Ти сина!“ Потом рече Јовану: „Ето ти Матере!“ И тако збринувши Своју Мајку, Он издахну.
Јован имаше дом на Сиону, у Јерусалиму, у који се настани и Богородица, и оста да живи до краја Својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу Она много помагаше апостолима Сина Свога. У главноме све време до смрти провела је Она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина Свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од Њених дужих путовања помиње се Њена посета Светом Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета Светом Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Светој Гори коју је Она благословила, и бављење у Ефесу са Светим Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У Својој старости Она се често молила Господу и Богу Своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света.
Једном приликом јави Јој се Архангел Гаврило, и објави Јој да ће кроз три дана бити упокојена. И даде Јој Ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при Њеном спроводу. С великом радошћу Она се врати дома, пожелевши у срцу да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ Јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени Ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде Она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух Свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом Њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана, пренеше у врт Гетсимански у гробницу Светог Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу Ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера Она се јави апостолима, мноштвом Ангела окружена, и рече им: „Радујте се, Ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија Свога, али преовлађује мишљење да је била прешла 60 година свога земног века.
Тропар (глас 1): В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице, преставиласја јеси к животу, Мати сушчи живота, и молитвами Твојими избављајеши от смерти души нашја.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 59: Матеј 14, 22-34
Исус иде по мору.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
23 И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје Сам.
24 А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25 А у четврту стражу ноћи (=3-6 ујутру) отиде к њима Исус ходећи по мору.
26 И видјевши Га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара”; и од страха повикаше.
27 А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!”
28 А Петар одговарајући рече Му: „Господе, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води.”
29 А Он рече: „Ходи!” И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30 Но видећи јак вјетар, уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!”
31 И одмах Исус, пруживши руку, ухвати га и рече му: „Маловјерни, зашто посумња?”
32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33 А они у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: „Ваистину си Ти Син Божији.”
34 И прешавши, дођоше у земљу генисаретску.
Aпостоли
Зачало 128: 1. Коринћанима 3, 10-17
Темељ Цркве је Христос.
10 По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11 Јер Tемеља другога нико не може поставити осим постојећег, Kоји је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на овоме Tемељу злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,
13 свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дјело огњем испитати какво је.
14 Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату;
15 ако чије дјело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.
16 Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?
17 Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.
Календар
Aвгуст 9. (Јулијански)
Aвгуст 22. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање светог Апостола Матије; Спомен светих мученика Јулијана, Маркијана и осталих, пострадалих са њима, за иконе код Бакарних врата у Цариграду ; Свети мученик Антоније; Спомен светих мученика Јована, Јакова, Алексија, Димитрија, Фотија (=Фоке), Петра, Леонтија и Марије; Преподобни Псоје; Преподобни Макарије.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Матеј 14, 28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват. За прекор је, међутим, било што није задржао првобитно својство душе. Њега је испунила одушевљена нада у Господа и Његову свемоћ, што му је дало храбрости да се препусти таласима. Он је већ и направио неколико корака по новом путу. Требало је само подржавати наду, гледајући у Господа Који је био близу, и на искуство ступања путем Његовом силом. Међутим, он се упустио у људска размишљања: „Ветар је снажан, таласи високи, а вода није тврда.“ То је пољуљало веру и ослабило чврстину наде. Он се из тог разлога одвојио од руке Господње и, оставши препуштен деловању природних закона, почео да тоне. Господ га је укорио: „Маловерни, зашто посумња“, показујући да је у маловерју сав узрок беде. Ето поуке свима који предузимају било шта, мало или велико, у намери да угађају Господу! Треба чувати првобитно устројство вере и наде, од којих се рађа велика врлина – трпљење у добродетељи, које је основа богоугодног живота. Док се чувају та расположења, не престаје одушевљење за напоре на предузетом путу, а сметње се, ма како велике биле, уопште не примећују. Када та расположења ослабе, одмах душу испуњавају људски закључци о људским начинима за очување живота и успесима у започетим подухватима. Међутим, како су они увек слаби, у душу улази страх: „Како ћу?“ Стога почињу колебања: „Да ли продужити?“, а најзад се и све напушта. Зато треба да се држиш одлуке: почео си – држи се. Мисли које те смућују одгони и буди храбар у Господу Који је близу.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХV – Опело протестаната
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- жрєцъ (жрец) = свештеник (али незнабожачки)
- жупєлъ (жупел) = сумпор
Бытїѐ (=Битије) 19, 24 – 1. Мојсијева 19, 24:
Оригинални текст: И҆ гдь ѡ҆дождѝ на содо́мъ и҆ гомо́рръ жѹ́пелъ, и҆ ѻ҆́гнь ѿ гда съ небесѐ.
Изговор текста: И Господ одожди на Содом и Гомор жупел и огњ от Господа с Небесје.
Превод текста: Тада пусти Господ на Содом и на Гомору од Господа с Неба дажд од сумпора и огња.
