416-944-3297

Прича о годишњим добима

 

Био једном један човек који је имао четири сина. Он је желео да његови синови науче да не суде о стварима и догађајима сувише брзо. Тако је послао сваког сина, једног за другим, у потрагу за стаблом крушке, које се налазило на великој удаљености. Први син је отишао у зиму, други син у пролеће, трећи је отишао у лето, а најмлађи син је отишао у јесен. Када су се вратили награг, отац их је све заједно позвао да му опишу шта су видели. Први син је рекао да је дрво било ружно, повијено и уврнуто. Други син је рекао да је дрво било прекривено зеленим пупољцима и да је пуно обећања. Трећи син се није сложио са претходним причама. Он је рекао да је дрво било препуно цвећа које је мирисало тако пријатно и изгледало предивно, било је то нешто најљупкије што је икада видео. Последњи син се није сложио ни са једним од претходне тројице. Он је рекао да је дрво било у јеку зрелости, отежало од плодова, пуно живота и испуњености.

Отац је потом објаснио синовима да су сви били у праву, зато што је свако од њих понаособ видео само једну сезону у животу дрвета. Рекао је синовима да не могу судити о дрвету или о особи само на основу једне сезоне. Рекао им је да суштина њиховог постојања, задовољства, радости и љубави која долази од тог живота, може бити мерена једино на крају, када се све сезоне живота заокруже. Ако одустанете када је зима, пропустићете обећања вашег пролећа, лепоту вашег лета и испуњеност ваше јесени. Не дозволите да бол од једне сезоне уништи радост и задовољство свих осталих. Не судите о животу на основу једне тешке сезоне. Истрајте током тешких периода живота и боља времена ће сигурно доћи у одговарајућем тренутку. Стремите ка надахнућу пре него што се угасите. Живите једноставно, волите племенито, истрајте у својим настојањима, говорите љубазно и благо, а све остало препустите Богу. Срећа вас чини пријатним и благим, искушења вас чине јаким, туга вас чини хуманим, неуспех вас чиним покорним, успех вас подстиче да се развијате, али вас таквима може учинити једино Бог. Будите сигурни да је Бог увек и заувек уз вас.

Нека вас Господ благослови кроз све сезоне вашега духовног и животног узрастања, доносећи вам спокој у тешким периодима, радост поновних буђења и васкрсавања живота у вама, топлину, лепоту и озарења у сусретима са Њим и са ближњима, а најпосле и пуноћу, мудрост и богатство плодова љубави.


Otac Rafailo:
Утврђуј се у вери и догматима


Свети владика Николај:
Српска Молитва Богу

На свом путу за логор Дахау, 1945. године, Патријарх Гаврило Дожић и владика жички Николај стигли су, под јаком оружаном пратњом, у Беч, где су задржани три недеље. Недељом су довођени у цркву Светог Саве у Бечу, где је Свети владика Николај, сав у сузама, у олтару написао три молитве: „Светом Сави“, „Српску молитву Богу“ и „Молитву за умножење љубави“. Овде наводимо део Српске молитве Богу:

Господе Боже наш,
Боже духова и свакога тела,
не одвраћај више лице Своје од нас,
но милостиво услиши нас и помилуј.
Туђа земља је најбоља за уздисање за Тобом,
робовање је најбоље за покајање,
тамница је најбоља богомоља,
страдање је најбољи пут к Теби,
Створитељу Свесилни и Оче наш милостиви.
Ти, Свезнајући, све то знаш,
па зато си и допустио све ове невоље
на нас грешне и прегрешне,
да би, прошавши кроз шибу,
рђаво гвожђе нашег карактера
претворио у челик, и угаљ у дијамант.
Нису без Твога допуштења погашена огњишта наша,
нити смо ми расејани по туђини,
нити допали ропства и тамнице и љутих невоља,
ништа без Твога допуштења,
ништа без Твога плана не бива,
ништа без Твога свемудрог промисла
и без Твоје очинске бриге за душе наше.
Све си ово Ти допустио
да нас снађе од демона и од људи,
због неисказаних грехова наших,
који су нас удаљили и одвојили од Тебе,
да бисмо се научили уздисати за Тобом,
да бисмо се покајањем очистили
и да бисмо се светим путем журили у Твој загрљај.
Малени смо и ми, Превелики Боже,
не презри нас презрене од свију
и не остави нас остављене од људи,
но прости, прости, исцели нас,
обожи нас, сложи и умножи,
да будемо опет Твој народ,
као што су били и свети Оци наши.
Не презри нас малене,
Ти, Који не презиреш ни црва под кором,
и не одбаци нас грешне,
као што ниси одбацио ни покајаног цара Манасију,
ни разбојника на крсту.

 

Свети Петар I Чудотворац, митрополит цетињски: Поучење у стиховима

 

Ну, послушај, драги побратиме,
Или брате, прељубезно име,
Јере ћу ти истину казати,
Но запази, нећеш се кајати,
Што су давно рекли и казали
Мудри људи, који су познали:
Да у Турске и у љуте змије,
Хришћанскога пријатеља није,
Ни разума бистра у пјанице,
Ни у лажи тврде узданице,
Ни вјернога друга у страшљивца,
Ни поштена чојка у свадљивца.
He уздај се, брате, у лакомца,
Одступиће и од Бога Творца,
Од закона и од своје вјере,
Неће пазит оца ни матере,
Отачаства, рода, ни племена,
Јер не љуби части ни поштења,
Нако благо, да се обогати,
И зато ће свакога продати!
Ово велим само за лакомца,
За лакомца, љуцкога трговца,
Који љуби благо преко мјере,
А продаје вјеру у невјере,
Вјеру драгу отачаства свога,
Најпослије и себе самога!
Пак остаје така издајица
Како тужна, лакома лисица,
Кад на маму буде преварена
И у ломна гвожђа ухваћена;
Да се трже, сама себе глође,
Докле ловац изненада дође,
Па је дрвљем и камењем туче,
Најпослије и кожу јој свуче.
Свакоме се тако догодило,
Коме опште добро није мило,
И који ће бити издајица
Да га Божја сакруши десница!
А ти, брате, здрав и весел буди,
За потребу немој жалит труди!
Слушај мудре, а мало бесједи
И хришћанским путем себе води.
Који млого збори без разлога,
Кајаће се од говора свога;
Кад што речеш и кад ријеч дајеш,
Пази добро, да се не покајеш:
Срамота је саде ријеч рећи,
Обећати па се покајати;
Коноп веже коње и волове,
А поштена ријеч витезове.
Држи слогу, а моли се Богу,
љуби добро и драгу слободу;
Добро рекох, а не самовољство,
Ни лаживо клето лицемјерство;
Пази ово моје говорење,
Биће теби радост и поштење,
A y туђе поштење не тичи,
Но се радуј, весели и дичи,
И кад видиш поштена главара,
Војеводу, суђу, ал’ сердара,
Добра чојка, ал’ разумна кнеза,
У народу јунака витеза,
Или частна, мудра свештеника,
Што је добро, то је општа дика.
У народу што је од потребе:
Поштовати старије од себе,
Мудре људе праве савјетнике
И војнике, храбре начелнике.
Ако хоћеш бити многољетан,
А на овај свијет пуно – срећан:
А ти поштуј драге родитеље
И духовне оце, учитеље,
Да благослов од Бога получиш,
А и вјечно блаженство добијеш,
Да нам Бог да свијем православним,
Ја из свега мога срца желим.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 26: Лука 6, 31-36

Бесједа на гори.

31 И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
33 И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35 Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам, не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је Он благ и према незахвалнима и злима.
36 Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.

Aпостоли
Зачало 194: 2. Коринћанима 11, 31-33; 12, 1-9

Апостолова виђења и откривења Господња.

31 Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Који је благословен ва вијек, зна да не лажем.
32 У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати,
33 и спустише ме кроз прозор у котарици преко зида, те избјегох из његових руку.

1 Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2 Знам човјека у Христу који прије четрнаест година – да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна – би однесен до трећега Неба.
3 И знам да тај човјек – да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна –
4 би однесен у рај и чу неисказане ријечи, које човјеку није допуштено говорити.
5 Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим.
6 Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени или чује од мене.
7 И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео Сатанин, да ми пакости, да се не поносим.
8 За њега трипут Господа молих да одступи од мене;
9 и рече ми: „Доста ти је благодат Моја; јер се сила Моја у немоћи показује савршена.” Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

 


Календар

Oктобар 18. (Јулијански)
O
ктобар 31. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети апостол Лука; Свети Петар I Чудотворац, митрополит цетињски; Преподобни Јулијан Пустињак; Свети мученик Старац Марин; Преподобни Давид; 40-оро деце светих мученика; Свети мученици Гаврило и Кермидол (=Кремидом); Свети свештеномученик Мнасон, епископ кипарски; Преподобни Симеон и Теодор и преподобна Ефросинија.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’



Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Темељна, изворна заповест јесте – љубити. Мала реч, али изражава свеобухватан чин. Лако је рећи – љуби, али није лако достићи до потребне мере љубави. Није сасвим јасно ни како је постићи. Због тога Спаситељ ову заповест окружује другим објашњавајућим правилима: „Љуби, као самог себе; како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.“ (Лука 6, 31). Овде указана мера љубави је, може се рећи, бескрајна. Јер, има ли мере љубави према самоме себи; има ли добра које ми сами себи не бисмо за себе пожелели од других? Међутим, та заповест није неиспуњива, као што се може чинити на први поглед. Читава ствар се састоји у томе да постигнемо савршено саосећање за друге, да доспемо до стања у коме ћемо њихова осећања пренети у себе и осећати оно што они осећају. Када доспемо до тога, више неће бити потребно да нам се указује шта у појединачном случају треба да урадимо за друге. Само срце ће на то указати. Уколико се потрудимо да у себи подржимо то осећање, одмах нам приступа егоизам са намером да нас врати себи самима, да нас закључа у нас саме. Тада је и палац тешко покренути за другога. Нама тада није до њега, па макар он био на самрти. Рекавши: „Љyби ближњег као самога себе“, Господ је хтео да ближњи уместо нас уђе у нас, то јест у наше срце. Уколико се тамо, по староме, буде налазило само наше „ја“, немој очекивати добро.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХXV – Особито поштовање дванаест петака у нашем народу

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • златица (златица) = дукат
  • зїѧнїє (зијаније) = зевање; ждрело, чељуст
  • знамєнїє (знаменије) = знак; појава; чудо; крст
  • зной (зној) = врућина, жега, запара; врућ источни ветар
  • зракъ (зрак) = лице; облик, обличје, изглед
  • зыбка (зибка) = колевка (зыбати = љуљати)

 

Архива

X