Старац Порфирије Светогорац:
Заволети Христа Молитвом
Заволимо Христа! Тада ће из нас, праћено нашом чежњом, топлим осећањем, љубављу, одјекивати Име Христово. Уствари, ми ћемо Име Његово извикивати тајно, без речи. Нека нас Христос притом ослободи сваког присуства старог човека у нама! Њему се обраћајмо молитвом да нам пре молитве дарује сузе! Али, пазимо: „Нека не зна левица твоја шта чини десница твоја.“ Молите се скрушено: „Зар сам ја достојан да ми дарујеш такву благодат, Христе мој?“ Тада се сузе претварају у сузе благодарности. Узбуђен сам; нисам извршио вољу Божију, али иштем милост Његову. Молите се Богу са чежњом и љубављу, спокојно, са благошћу, кротко, без изнуђивања. Док изговарате Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, изговарајте је полако, смерно, благо, пратећи речи топлом љубављу према Богу. Име Христово изговарајте са духовном сладошћу. Речи изговарајте једну по једну: Господе… Исусе… Христе…, помилуј ме, благо, нежно, са љубављу, ћутке, тајно, мислено, али и са узлетом ка Богу, са чежњом, са топлом љубављу, без напрезања, без усиљавања или неприличног наглашавања, без душевног грча и самоприморавања. Како се изражава мајка кад воли своје дете: Чедо моје!… Кћерчице моја!… Панајотићу мој!… Драганче мој! Она се изражава чежњиво и са милоштом. Чежња! То и јесте сва тајна. Овде збори срце: „Чедо моје, душо моја! Господе мој, Исусе мој, Христе мој, Исусе мој!“ Што ти је у срцу и у уму, то изражаваш и свим срцем својим, свом душом својом (Лука 10, 27).
Понекад је добро да молитву „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ изговарате наглас, да је чују и ваша чула, да је чује и ваше ухо. Ми смо, наиме, душа и тело. А душа и тело утичу једно на друго. Када, међутим, дубоко заволиш Христа, радије се одлучујеш за ћутање и за умну молитву. Тада речи престају. Настаје унутрашње ћутање, унутрашње тиховање. Оно претходи доласку божанске благодати, сједињењу са Богом и стапању душе са Божанством, а затим га прати и следи за њим. Када се нађеш у овом стању, речи су непотребне. То је нешто што се доживљава, нешто што се не објашњава. Само онај ко доживљава ово стање разуме шта му се дешава. Осећање љубави те преплављује, сједињује те са Христом. Испуњаваш се љубављу и усхићењем, а тиме показујеш да имаш у себи божанску љубав, савршену љубав. Божанска љубав је несебична, једноставна, истинита. Најсавршенији начин молитве јесте молитва ћутке. Молитвено ћутање… ту се збива обожење. У ћутању, у тишини, у тајни. Ту се врши истинско богослужење или обожавање Бога Истинитога. Да бисте, међутим, ово доживели, треба да досегнете одређену духовну меру. Онда речи уступају место немуштој молитви. Тако се обожујеш, улазиш у тајне Божије. Не треба да ми много говоримо. Треба да допустимо благодати Божијој да она говори. Изговарао сам речи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, и преда мном су се отварали нови видици. Сузе радоснице, сузе усхићења, текле су ми из очију због љубави и крсне жртве Христове. Чежња! У њој се крије права величина, уствари – рај. Будући да љубиш Христа, изговараш ових пет речи молитве Њему са чежњом, из срца, а онда – речи се постепено губе. Срце ти је тако пуно, да ти је довољно да изговараш само једну реч: „Исусе мој!“, и ту ти је крај. Остајеш без речи. Љубав се боље изражава без речи. Кад нека душа истински и свецело заволи Господа, она више воли ћутање и умну молитву. Поплава божанске љубави испуњава душу радошћу и усхићењем.
За Бога Свемогућега осећам да је преда мном. Ширим руке и отварам душу своју како бих се сјединио с Њим, како бих се причестио Божанством.
Патријарх српски Павле:
Духовна питања и одговори
Колико често треба да се причешћујемо?-Данашње време раслабљености даје основни разлог за чешће причешћивање Светим Тајнама. Потребно је имати непрестано трепетно осећање пред Светињом, колико год то можемо, а не изазивати га у себи само на кратко време.
Свети Филарет Московски
На постављена питања, дакле, укратко би одговор могао бити: кад је реч о овој најсветијој Тајни наше вере, две се ствари не смеју превидети. Прво: ако се не причешћујемо, не једемо Тела Сина Човечијег и не пијемо Крви Његове, живота не можемо имати у себи. Из ових речи Господњих, као и из: „Примите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, ово је Крв Моја…“, јасно следи закључак о неопходности сталног приступања овој Тајни ради задобијања живота вечног. Друго, исто тако важна ствар је да, због узвишености и светиње њене, не смемо јој приступати како било, нити допустити да би се унизила до просте свакодневице. Јер, ко недостојно једе Хлеб, или пије Чашу Господњу, огрешиће се о Тело и Крв Господњу.
Због прве потребе – уношења у себе животворне силе божанског Причешћа – Света Црква од почетка, особито недељом и празником, врши Свету Литургију, позивајући све верне: „Приступите!“ Ова Тајна се зато и врши да би верни не само чули речи Светог Писма и поуку, и учествовали у молитвама, него превасходно зато да би, приступивши Светом Причешћу, задобили његове благодатне дарове. Због друге потребе, да чисто и свето живећи у светости примимо светињу, Црква нас опомиње да прилазимо са страхом Божијим, јер се Светиња даје Светима. Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником. Као закључну мисао, да употребимо савет Тертулијанов: „Тако живи да свакодневно можеш приступити Причешћу.“
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 9: Матеј 4, 18-23
Позив првих апостола.
18 А идући покрај мора Галилејског, видје два брата: Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19 И рече им: „Хајдете за Мном и учинићу вас ловцима људи.”
20 А они одмах оставише мреже и пођоше за Њим.
21 И отишавши одатле, видје друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22 А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим.
23 И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
Aпостоли
Зачало 81: Римљанима 2, 10-16
O Јудејцима и Јелинима.
10 а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину;
11 јер Бог не гледа ко је ко.
12 Јер који без Закона сагријешише, без Закона ће и изгинути; а који под Законом сагријешише, по Закону ће се осудити.
13 Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон.
14 Јер кад незнабошци, немајући Закона, чине од природе што је по Закону, они, немајући Закон, сами су себи Закон;
15 они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по Закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају,
16 на дан када Бог узасуди тајне људске по Јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.
Календар
Jун 21. (Јулијански)
Jул 4. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Јулијан Тарсанин; Преподобни Јулије и Јулијан; Свети мученик Арчило II, цар грузински; Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији; Преподобна матер Анастасија Српска, мајка Светог Саве; Свештеномученик Терентије, епископ Иконијски; Свети мученици седморо браће; Свети мученик Афродисије; Свети новомученик Никита Нисирски; Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Не судите, да вам се не суди“ (Матеј 7, 1). Каква је само болест оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак, ништа чешће у речима нашим од осуђивања. Има их који кажу: „Не прими ми то Господе у осуђивање“, па ипак своју осуду доводе до краја. Други се оправдава тиме што сматра да разумном човеку пристоји да има свој поглед на оно што се догађа. Он се труди да хладнокрвно расуђује, али и прости људи могу приметити у његовим речима надмено и злурадо осуђивање. Међутим, пресуда Господња за тај грех је строга и одлучна. Онај ко осуђује другог – нема оправдања. И како га може имати? Како, дакле, избећи муку? Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног. Ко се осети таквим, неће имати када да осуђује друге. Од њега ће се чути само: „Господе, помилуј! Господе, опрости моја сагрешења!“
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХVIII – Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- єгда (јегда) = пошто, како, чим, када
- єгѡвъ (јегов) = његов
- єда (еда) = да не; зар не, да ли
- єжє (јеже) = да би, што би, ако, када; које
