Свети првомученик и архиђакон Стефан

Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, Који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице Ангела“ (Дела Апостолска 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дела Апостолска 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде Небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево, видим Небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дела Апостолска 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина Њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским, и пресели се у Царство Христа Бога.

 


 

Тропар (Свети првомученик и архиђакон Стефан)

(глас 4): Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: „Господи, не постави им грјехе сего.“


Oтац Арсеније Јовановић:
Муж и жена и Христос

 


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 4: Матеј 2, 13-23

Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.

13 А кад они отидоше, а то Анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, па бјежи у Египат, и буди ондје, док ти не кажем; јер ће Ирод тражити Дијете да Га погуби.”
14 И он, уставши, узе Дијете и Матер Његову ноћу и отиде у Египат.
15 И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах Сина Својега.”
16 Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла, те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18 „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.”
19 А по смрти Иродовој, гле, Анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту
20 и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу Дјетета.”
21 А он, уставши, узе Дијете и Матер Његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Али, чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23 И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци: да ће се Назарећанин назвати.

 

Апостоли
Зачало 200: Галатима 1, 11-19

Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.

11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом,
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.
20 А што вам пишем, ево, Бог ми је свједок да не лажем.
21 Потом дођох у предјеле Сирије и Киликије.
22 А бијах лично непознат Христовим Црквама Јудеје,
23 него само бијаху чули да „онај који нас је некада гонио, сада проповиједа вјеру коју је некада рушио”,
24 и слављаху Бога због мене.


Календар

Новембар 2. (Јулијански)
Децембар 20. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети свештеномученик Игњатије Богоносац; Свети Филогоније, епископ антиохијски; Свети Данило II, архиепископ српски; Свети Јован Кронштатски Чудотворац; Свети новомученик дечак Јован, кројачки шегрт; Преподобни Арсеније латрски; Преподобни Арис.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години

 

Свети праоци. Заиста, велики људи! Ако уопштимо мисао којом се одређује њихова величина, добићемо следеће: истински велики људи су само они који испуњавају потврдну вољу Божију у односу на људски род, будући да много тога бива само по допуштењу Божијем. Са друге стране, има силних делатеља који дејствују заобилазећи вољу Божију, или јој се чак супротстављају. Они изгледају велики, премда не сами по себи, него због великих противдејстава које промисао Божији предузима ради поништавања зла које су изазвали. Непосредну вољу Божију о вечном спасењу ми знамо. Међутим, планови Божији о временском пребивању људи на земљи су сакривени од нас. Због тога је нама тешко да одредимо ко дејствује исправније, то јест по вољи Божијој. Само један одређени критеријум може да се призна као недвосмислен: онај ко дејствује противно одлуци Божијој о вечном спасењу људи не може се сматрати великим, ма каква била његова дела, будући да је очигледно да иде против откривене воље Божије. И премда се та откривена воља Божија не тиче онога што је временско, већ онога што је вечно, ипак је несумњиво да једна воља Божија не може противречити другој.


Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул

Осми деоПреузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • изумѣвати (изумјевати) = из ума изилазити, бити збуњен, смућавати се, мутити се

 

Архива

X