О. Рафаило (Бољевић):
Хоризонт вјечности – литургијске молитве мијењају свијет

 

Oтац Рафаило

Oтац Рафаило

Заједничке и сагласне молитве! Много је битно да смо сви у овом настројењу: да и ја немам непријатеља, али да ни ти немаш – или да не желиш да га имаш, ако га већ имаш, да не желиш да га имаш и да се подвизаваш у том правцу да промијениш однос, то јест ниво живота. Много је битно ДА СЕ ДИГНЕМО НА ТАЈ ЛИТУРГИЈСКИ НИВО, јер се са њега све види. Непријатељ – међутим, промијениш ниво, дођеш до овог литургијског нивоа, и више га не видиш као непријатеља. Тек онда, ако смо тим духом преображени – а то је дух покајања, па онда сабрани – тек онда можемо да примимо ове заједничке молитве и сагласне молитве да имамо. Такве молитве нас сабраних, у таквом мирном, литургијском духу, такве молитве могу све! Лијепо стоји у тим заједничким и сагласним молитвама: шта год заиштемо од Оца, у Име Сина, кроз Литургију, Духом Светим, све ће да нам да. Али треба да постигнемо најпре ту, назовимо је радну, литургијску температуру. А ако ми дођемо, па ја пун мржње, а ти пун злопамћења, онај пун гњева, једа, зависти, осуђивања, па се као такви саберемо, нема од тога ништа; ми нисмо способни да примимо те молитве. Како ћемо онда имати заједничке и сагласне молитве? Како ми онда можемо да се молимо овим молитвама? „У миру Господу се помолимо“ – а нама бијес на ноздрве излази! „За вишњи мир…“ – а ми се залијепили за земљу, за све трулежно, све пролазно, ЖИВИМО НА НИВОУ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА. На нивоу оне зелене траве, живот нам је оивичен оним бијелим аут-линијама. А треба да се молимо за вишњи мир! „За мир свега свијета“ – а ми осуђујемо сав свијет! Не можеш, просто, не можеш да примиш ту молитву! Нити она тебе може да прими као молитвеника. Зато је потребно припремити се. ПРИПРЕМАТИ СЕ ЗА ЛИТУРГИЈУ. А тамо нас очекују, браћо и сестре, неограничене могућности. То је већ ХОРИЗОНТ ВЈЕЧНОСТИ. Такве заједнице, таквих људи, мијењају… Оне могу да промијене ток историје! Како се мијења историја? Тамо негдје у Берлину, па тамо негдје у Лондону, у Вашингтону, сабере се десетак, или 20, или 50, или стотину људи, нешто прозборе и онда нам само јаве: „Бјеж’те у склоништа, биће пуцњаве.“ Пале се авиони и лете пројектили. Тамо је неко сједео, мало су нешто договарали, било је мало коњака, неке мапе су ту биле, неки договори, закључено је и… ! Носачи авиона, и – почиње! Пале се сирене, и – како се ко снашао. А видите, браћо и сестре, ми кад се саберемо – истина, нећемо се сабирати тамо, него се сабирамо пред Престо Живога Бога! Живога Бога! Па се ту саберемо заједно са свима – они су сви ту: мали сабор српских светитеља, они су сви око Литургије. А гдје би друго могли бити? Гдје друго може бити Свети Сава? Свети Василије Острошки, Свети апостоли, Свети мученици, Свети архијереји – гдје они могу бити? Тамо гдје је Владика, гдје је Цар! А гдје је Цар? Он се јавља на Светој Литургији. И сви су ту; ту су и Свети Ангели, и све Небеске силе, и Мајка Божија! Ми се саберемо, и шта се од нас тражи? Никакви дипломатски пасоши, не. Само МИРАН ДУХ, да нисмо ни на кога љути, да немамо непријатеља, ДА НЕ ВИДИМО КАО НЕПРИЈАТЕЉА ОНЕ КОЈИ НАС НАПАДАЈУ, да смо задовољни и благодарни. И, онда, у миру, заједнички и сагласним молитвама, Господу да се помолимо. И, онда ће и да буде. Можемо да изазовемо мир, мир у свијету. Можемо да изазовемо позитивне промјене, и у овом граду, али и у сваком граду. Онда наша молитва досеже и до оних које никада нисмо видјели, али имају потребу, и вјером живе у тим градовима, селима и крајевима, болују по болницама, тамницама… Путници! … Возачи камиона, па има ту доста тешких ситуација, напорни су то путеви, то су људи који живе на путевима – возачи камиона, шлепера. Тежак хлеб! Пратили смо једног камионџију, било је и лоше вријеме, киша, човјек се мучи. И, онда, кажеш: „Видиш, човјече, што је добра она молитва за путнике!“ Ми се молимо у Цркви, а колико њих је на точковима! И на другим опасним путевима, по морима. Ми нисмо били по бродовима – то је тежак посао. Те прекоокеанске пловидбе, ти не видиш копно дааанима – АЛИ СЕ НЕКО МОЛИ ЗА ТЕБЕ. Црква никога не заборавља! Она не игнорише тај твој посао: „Ето, ти си камионџија, немаш везе са Црквом, ти нас уопште не интересујеш“ Не! Она дубоко проживљава, САМ ГОСПОД ДУБОКО ПРОЖИВЉАВА ТВОЈ ЖИВОТ, ТВОЈУ ПАТЊУ, ту твоју тешку деоницу – она се моли за тебе, покрива те тим молитвеним покровом. Зато, браћо и сестре, немојмо да смо неодговорни, немојмо да предајемо наш живот у руке оних које наш живот уопште не интересује! Бог нам је дао живот, хајде да ми будемо од користи – њима! Постајући не човјекомрсци, већ човјекољупци.


Otac Rafailo:
Практикујмо и живимо Православље – шта чекамо?


О. Рафаило (Бољевић):
О неопходности припреме за Литургију

Свети Јован Златоусти, покушавајући да Ријеч Божију, пуну Живота вјечног, пренесе умртвљеном народу, раслабљеном роду многогрешном и прељуботворном, сматрао је да ће бити немогућ успјех ако не буде већа пажња, већи труд и боља припрема. Сматрао је да, ако људи бану у храм потпуно неспремни, очекујући да ће, као код козметичарке или фризерке, све то само да се среди, па тако – од козметичарке, преко фризерке или неког другог терапеута – да дођемо и у храм, па ће и ту исто бити: „Посто ћу бити присутан, размишљати о ко зна чему, а тамо нека они ураде оно што је њихово.“ Ако са таквим расположењем долазимо у храм, изаћи ћемо још ружнији него што смо дошли, још болеснији него што смо били, још слабији него што смо били. Онда Свети отац Јован – наглашавамо Свети отац, то значи да је Сам Бог кроз њега говорио – каже да је врло важно да, прије него што се саберемо у храму, прије него што УЂЕМО У ПРОСТОР СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ и прије него што се удостојимо да чујемо Ријеч Божију, ДА ЈЕ ПРОЧИТАМО КОД КУћЕ. Не само једном, него неколико пута, и не било како, него са великом пажњом. Са великом пажњом проничући, колико год можемо, у ријечи Господње. Конкретно, у ову причу коју нам је данас Господ испричао. И, онда, дођемо припремљени. Наравно, неће нам све увек бити јасно, али су припреме извршене. И, у тренутку свештенодејства, кад Свето Јеванђеље отворимо, у Светој Литургији, кад Ријеч Божију чујемо, у свештеном простору храма, не сами, него сабрани, не сами, него уз помоћ Божију, не сами, него уз помоћ Духа Светога, Ријеч и Со Божанска може да уђе у наша срца и, ушавши, ДА УНЕСЕ ЖИВОТ. Божански Живот и Божанску Свјетлост! У том сусрету и сједињењу, МОЖЕ ДА ДОЂЕ ДО ВЕЛИКИХ ПРОМЈЕНА. Како Свети Јован Златоусти говори, до великих и узвишених промјена и догађаја. А ако будемо долазили неприпремљени, па макар ми одстојали Свету Литургију од почетка до краја, врло слаб успјех ће да буде. Он говори да, ако такви будемо, можемо годину дана да причамо, ништа нећемо постићи, ако земља није припремљена да прими сјеме Ријечи Божије.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 39: Лука 8, 40-56

Исцјељење крвоточиве жене. Васкрсење Јаирове кћери.

40 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.
41 И гле, дође човјек, по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге; и павши пред ноге Исусове, мољаше Га да уђе у дом његов.
42 Јер у њега бјеше јединица кћи, око дванаест година, а умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око Њега.
43 И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре, и ниједан је није могао излијечити.
44 И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.
45 И рече Исус: „Ко је то што Ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: „Наставниче, народ Те опколио и гура Те, а Ти говориш: ’Ко је то што Ме се дотаче?’”
46 А Исус рече: „Неко Ме се дотаче, јер Ја осјетих силу која изиђе из Мене.”
47 А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.
48 А Он јој рече: „Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.”
49 Док Он још говораше, дође неко од старјешине синагоге и рече му (=Јаиру): „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.”
50 А када чу Исус, одговори му (=Јаиру) говорећи: „Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.”
51 И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52 И сви плакаху и јаукаху за њом. А Он рече: „Не плачите; није умрла, него спава.”
53 И подсмијеваху Му се знајући да је умрла.
54 А Он, изгнавши све, узе је за руку и зовну говорећи: „Дјевојко: ’Устани!’”
55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и Он заповједи да јој даду да једе.
56 И задивише се веома родитељи њени. А Он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.

Aпостоли
Зачало  221: Ефесцима 2, 14-22

Помирење са Богом у Тијелу Христовом, у Дому Божијем.

14 Јер Он је мир наш, Који и једне и друге састави у једно, и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство,
15 укинувши тијелом Својим Закон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у Самоме Себи, у једнога новога човјека, стварајући мир;
16 и да помири са Богом и једне и друге у једном Тијелу крстом, убивши непријатељство на њему.
17 И Он, дошавши, благовијести „мир вама који сте далеко и онима који су близу”.
18 Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу.
19 Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани Светих и домаћи Божији,
20 назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони Камен Сам Исус Христос,
21 на Коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу,
22 у Кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.


Календар

Новембар 22. (Јулијански)
Децембар 5. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Света мученица Кикилија (Цецилија) и с њом свети мученици Валеријан, Тивуртије и Максим; Свети Филимон, апостол; Света Апфија, апостол (жена апостола Филимона); Свети Архип, апостол; Преподобни Калист Ксантопул, патријарх цариградски; Свети мученик Прокопије; Свети мученик Менигнос; Преподобни Агав (Ав); Свети праведни Михаил војник; Свети мученик Агапион Римљанин; Свети мученици Стефан и два Марка; Свети благоверни велики кнез Михаил тверски; Свети мученици Христофор и Ефимија; Свети мученици Талалеј и Антим; Свети мученик Тадеј; Свети мученик Агапије кападокијски; Свети преподобномученик Сисиније.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука светог Теофана Затворника

Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње. Она је имала само срдачну молитву вере. Господ је, пак, и њу услишио и исцелио. Ту се све извршило неприметно. Крвоточива се срцем обратила Господу; Господ је чуо вапај њеног срца и услишио молбу. И код жене и код Јаира молитва је по суштини једна, премда се и може направити разлика у степену. Такве молитве, пуне вере, наде и преданости, никада не остају без услишења. Понекад се чује: „Молим се, молим се, а молитва моја никако да се услиши.“ Потруди се, међутим, да дођеш до мере молитве којој се не отказује, и увидећеш због чега није била услишена. Уколико будеш у молитвеном положају као Јаир, или у простом, обичном, као и сви остали, слично крвоточивој, у твом срцу ће се јавити права молитва, и несумњиво доћи до Господа, приволевши Га на милост. Најважније је, дакле, доћи до такве молитве. Труди се и доћи ћеш. Сва молитвена правила имају за циљ да молитвенике доведу до такве мере молитве. Сви који разумно проходе тај молитвени пут, долазе до свога циља.


Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул

Трећи деоПреузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • извѣтъ (извјет) = изговор, извињењеДѣѧ҄нїѧ 27, 30: Кора́бленикѡмъ же и҆́щѹщымъ бѣжа́ти и҆з̾ кораблѧ̀, и҆ низвѣ́сившымъ ладїю̀ въ мо́ре и҆звѣ́томъ а҆́ки ѿ но́са хотѧ́щымъ кѡ́твы просте́рти,
    ИЗГОВОР: Корабљеником же иштуштим бјежати из корабља, и низвјесившим ладију в море извјетом аки от носа хотјаштим котви простерти,Дјела Апостолска 27, 30: А кад лађари гледаху да побјегну са лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће са прамца да спусте котве,

 

Архива

X