Свети Нектарије Егински Чудотворац
Рођен је у граду Силиврији у Грчкој као Анастасије Кефалас, на Покров Пресвете Богородице, Којој се читавог живота предано молио и спевао јој најлепше химне. Од раног детињства испољавао је изузетну богочежњивост, жељу за учењем и несвакидашњу трпељивост у подношењу искушења, којима је његов живот непрестано био обремењен. Са 13 година школовао се у Цариграду, али је морао сам да зарађује за живот, радећи даноноћно тешке физичке послове у дуванџиници, добијајући од газде чешће батине него плату. Желећи да сваки посао осмисли вером, на паковања дувана је записивао светоотачке мисли, како би људима приближио лепоту Мудрости Божије. У тешкој немаштини и тузи, написао је на крају, детиње искрено, писмо Господу, молећи Га за помоћ. Господ га је услишио: писмо је доспело у руке човека који се сажалио и платио његово даље школовање. Замонашен је у манастиру Неа Мони на острву Хиос, где је 10 година био учитељ. Стекао је високо богословско образовање и постао врстан пастир и беседник. Вредан, веома даровит и омиљен у народу због своје срдачности и љубави, брзо је напредовао у чиновима, поставши на крају Митрополит пентапољски. Због зависти архијереја и црквеног клира, оклеветан је код Патријарха александријског Софронија и скинут са свих патријаршијских дужности. Скрхан, одлази у Грчку, без новца, без дома, сасвим сам, живећи у потпуном сиромаштву и праћен клеветама. Са дубоким болом у души, не престаје да се моли, уздајући се у милост Божију, укрепљиван виђењима Богомајке. Годинама је био називан „лутајућим проповедником“, али је много душа обратио у веру. Напослетку добија посао директора богословије „Ризарион“ у Атини, где остаје 15 година. Успева да сачува изворно православно предање,одолевајући притисцима „европеизације“ и обескорењивања вере у младима. Уређује школску башту и ради тешке физичке послове, говорећи да су најбеднији послови највећи у Божијим очима. Светогорски старци уводе га у најдубље тајне вере Христове. Иако целог живота мучен од завидљиваца, био је и непрестано окружен мноштвом народа који је долазио по његову духовну помоћ и руковођење. Каткада би и даноноћно неуморно примао своја духовна чеда, остајући сам зато без сна и хране. Основао је 1906. године манастир Свете Тројице на острву Егина и постао духовни отац сестринству које се окупило око слепе игуманије Ксеније. Творио је чуда још за живота и имао више пута виђења Богомајке и Светих. Верници су га, током Литургије, виђали да лебди над тлом, јер је снага његовог духа надјачавала природне законе тела. Понирао је у тајне људске душе, очима дубоким и крупним, чији је ватрени поглед отварао двери свачијег срца. Но, искушења и клевете пратили су га и овде. Напослетку се разболео од карцинома. У атинској болници Аретео, када се, након 74 године, опраштао од овога света, присутни су у његовом погледу могли назрети отварање Двери Царства Небеског и песму Ангела. Од његове скинуте поткошуље, на очиглед свих лекара, проходао је одузет човек. Док су га преносили на Егину, његово тело је мироточило. Звонила су сва звона, опраштала се од њега читава Грчка. Сахрањен је у капели испод свог омиљеног бора, који и данас ту мирисно шири своје гране. Канонизован је 1991.године. У подножју ове цркве, подигнута му је 1994. године нова, велелепна, а у изградњи је учествовала цела Грчка. У њој су похрањене његове мошти, док се глава чува у горњој цркви. Постоји књига лекара са преко 2000 забележених исказа о његовим чудесним исцељењима. Исцељења су нашли оболели од малигних болести, парализе, болести појединих органа, функционалних поремећаја организма, психичких проблема, неплодности. Заштитник је оболелих од рака, па га Институт за онкологију и радиологију Србије слави као крсну славу. Име Нектарије има значење: напитак бесмртника.
Otac Rafailo:
Само Црква лечи грех
Свети Краљ Стефан Дечански
Краљ Стефан Урош, назван Дечански, био је син краља Милутина и отац цара Душана. По бројности патњи које је претрпео, био је најстрадалнија личност међу Немањићима. Отац га је, на основу клевете, дао ослепети и протерао у Цариград. За његово прогледање везано је предање о чуду Светог Николе, који му се јавио у сну и обећао враћање вида, што се и обистинило. Због своје побожности и скромности постао је миљеник византијског цара, који је помогао помирење Стефаново са оцем. Сусрет оца и сина био је потресан, будући да је краљ Милутин увидео своју грешку. Након Милутинове смрти, Стефан постаје нови српски краљ 1322. године, управљајући земљом једну деценију. За то време, Србија је дуго уживала мир, али је неколико пута предводио и у ослободилачким ратовима. Најзначајнија је његова победа над Бугарима код Велбужда, 1330. године. У знак захвалности Светом Николи, подиже своју задужбину, манастир Високи Дечани, на територији данашњег Космета, 1335. гпдине. Значај Дечанске Лавре у очувању Православља током векова све више јача, постајући готово само срце православне Србије. Ово је једно од најлепших здања византијске уметности и Православља уопште, са чудесно лепим фрескописом, уврштеним у УНЕСКО-ву културну баштину. По наговору властеле, његов син Душан га убија у утврђењу Звечан код Косовске Митровице, 1336. године. Мошти су му пренете у манастир Дечане, а крај кивота убрзо почела да се дешавају бројна чуда и исцељења, настављајући се вековима, све до данас. Његов спомен прославља се 24. новембра.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 51: Лука 10, 16-21
Исус прославља Бога Оца.
16 Ко вас слуша, Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога Који је Мене послао.”
17 Вратише се, пак, Седамдесеторица са радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у Име Твоје.”
18 А Он им рече: „Видјех Сатану гдје паде са Неба као муња.
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на Небесима.”
21 У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим Те, Оче, Господе Неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”
Aпостоли
Зачало 305: Јеврејима 2, 2-10
Слушати Христа Који је истинским очовјечењем и страдањем побиједио смрт и ђавола и спасао све.
2 Јер ако је ријеч казана преко Анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну,
3 како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули,
4 што и Бог посвједочи знацима и чудесима, разним моћним дјелима и раздавањем Духа Светога по Својој вољи.
5 Јер Бог не покори Анђелима онај свијет који долази, о којем говоримо.
6 Неко, пак, негдје посвједочи говорећи: „Шта је човјек да га се сјећаш или Син Човјечији да Га походиш?
7 Учинио си Га привремено мањим од Анђела, славом и чашћу овјенчао си Га, и поставио си Га над дјелима руку Твојих;
8 све си покорио под ноге Његове.” И пошто Му покори све, ништа Му не остави непокорено. Али сада још не видимо да Му је све покорено.
9 А привремено мањим од Анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овјенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све.
10 Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.
Календар
Новембар 8. (Јулијански)
Новембар 21. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Сабор Светог Архистратига Михаила Архангела и осталих Бестелесних Сила Небеских; Преподобна матер Марта псковска.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Молитва Светом Архангелу Михаилу Аве Јустина
Сав си огањ и ревност, Свети Архистратиже Михаиле, зато те молимо: учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на тебе, безгрешног и светог брата нашег, и врховног Војсковођу нашег, врховног Војсковођу све Небеске и земаљске војске Христове. Чудесни Господ Христос начинио је једну Цркву од Анђела и људи, да бисмо се ми људи, који тајанствено представљамо херувиме на земљи угледали на свету Небеску браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лучезарни и дивни Архистратиже Михаиле. Ти си на Небу победио свезлог Сатану, и збацио га с Неба на дно пакла, помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле да и ми свепобедном силом твојом побеђујемо свелукавог Сатану, који нас са свих страна напада и искушава кроз безбожне људе, кроз нечисте помисли, кроз земаљске сласти, кроз опојне страсти.
Сав си свет, чист и безгрешан, дивни Првоангеле Божји; молимо те свесвети, молимо те свечисти, молимо те свебезгрешни, учи нас дан и ноћ како да живимо свето, чисто и безгрешно, и даруј нам твоје херувимске силе, да бисмо истински и стварно херувимски живели на земљи ми који по неизмерном човекољубљу Божјем представљамо херувиме на земљи. Не остави нас у отровном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас подигни у Небеске анђелске висине и оспособи нас да анђелски свето и чисто поживимо док смо у телу на земљи. Милостиво погледај на нас, Свепобедни Архангеле, снисходљиво се спусти до нас, те нас, заспале у гресима, пробуди на борбу са злом, са грехом, са смрћу, са ђаволом, да бисмо, вођени и сокољени тобом, лако савлађивали сваки грех, сваку страст, сваку смрт, сваког ђавола. Ми знамо, Богоносни Архангеле, ти имаш власт над нечистим дусима, над болестима, над смрћу, над гресима; испуни душе наше божанском силом својом, еда бисмо и ми неустрашиво ратовали и херувимски побеђивали све непријатеље спасења нашег, вере наше, душе наше.
Свепобедни Војводо Небеских Сила, ти си очистио Небо од Сатане и црних ангела његових, очисти и душе наше од свакога греха, јер греси наши отварају врата и прозоре душа наших, те кроз њих улазе у нас нечисте силе демонске прљајући и умртвљујући душе наше, које треба да су анђелски чисте и анђелски бесмртне. Без твоје свепобедне помоћи, Небески Војсковођо, ми лако постајемо плен нечистих сила; стога те од свег срца молимо: уврсти нас у своју непобедиву војску, и ратуј за нас и испред нас, водећи нас и предводећи нас у свакој борби за душу нашу, за спасење наше, за вечност нашу, и осигуравајући нам победу над сваким грехом и над сваким ђаволом. О, пресвети Архангеле, ми смо очајно немоћни пред демонском силом вражјом, ако нам ти не притекнеш у помоћ божанском силом својом. Са тобом, ми ћемо увек односити победу у свима биткама за душу нашу и спасење наше и вечност нашу; а без тебе, ми беспомоћно посрћемо из пораза у пораз, из греха у грех, из пакла у пакао.
Зато буди увек с нама, и не напуштај нас због грехова наших и смрада нашег, него, љубећи нас божанском љубављу, учини да омрзнемо грех и све греховне сласти, и испунимо душе своје миомиром еванђелских врлина. Ево, душе своје предајемо теби, пресвети Првоангеле Божји; молимо те и преклињемо, води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско, да бисмо заједно с тобом, вечито славили свемилостивог Спаса нашег – преслатког Господа Христа, и Његовог свечовекољубивог Оца, и свеблагог Духа Утешитеља, Коме слава и хвала сада и увек и у векове векова. Амин.
Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул
Први део – Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- изволєнїє1 (извољеније) = намера
- изволєнїє2 (извољеније) = ведрина, весеље
- изволєнїє3 (извољеније) = воља
- изволєнїє4 (извољеније) = одлука
- изволити5 (изволити) = хтети, желети, волети
- изволити6 (изволити) = изабрати, намислити, свидети се, наћи за добро
