Отац Андреј Лемешонок:
О духовном животу
Пост је за православног човека увек празник. Унутрашњи живот, духовни живот је био заборављен; спољашњи подвизи, спољашње деловање је постало само себи циљ. Људи су носили вериге, исцрпљивали себе постом, нису спавали, нису јели, али није било главног – љубави Божије. Шта је умно делање? То је унутрашњи човек који живи са Богом. Борба за унутрашњег човека – то је невидљива борба, али она одређује наш будући живот. Ми не треба да маштамо да постанемо неко ко се начитао православне литературе и није је схватио исправно, неко ко може да постане „православни јогин“, ко ће чинити нека чудеса, не видећи никога поред себе. Људи често питају: „Како се спасити? Како се спасити у окружењу где је стално бука, трка, где је све заслепљено и заглушено грехом?“ Врло једноставно. Отвори очи и види! Не треба мудровати. Господ је дошао у овај свет да спасе човека – и Он је поред сваког. Кроз човека, кога ми срећемо на свом животном путу, ми се можемо спасити, а можемо и погинути. Све околности у нашем животу имају утицаја на наше спасење. Ми можемо да гунђамо, тугујемо и да одемо из живота у очајању и увређености, а можемо и да захваљујемо, тражимо и налазимо Божију промисао. „Ко може да се спасе?“ „Људима је то немогуће, али Богу није, јер све је могуће Богу“ (Марко 10, 26-27). Како Господ спасава човека? Свакоме Он даје могућност да воли и да помаже другима. Расуђивање – то је велика добродетељ, велики дар Божији. Без размишљања, само са добрим намерама, може се доспети и у пакао. Ми нигде не морамо да трчимо, никуда не морамо да путујемо. Господ је свакоме од нас послао нашу данашњу ситуацију, и у њој ми треба да се снађемо, нешто да учинимо, изменимо, а не да јурцамо тамо-амо са мислима: „Шта да радим?“, „Куда да идем?“, Шта још да прочитам?“ Све је већ прочитано, све речено, после Причешћа већ више ништа не остаје да се каже. Христос је већ све дао. Ми више ништа ново нећемо наћи. Али, треба да прихватимо и схватимо шта је то Причешће, шта је то љубав Божија и за шта је она потребна. Да би се постигла „православна нирвана“? „Да би се лебдело у неким „духовним сферама“? Или, напротив, да бисмо се спустили на земљу и научили се да живимо хришћански, састрадавали, саосећали, волели, разумели и тешили? Ето где је питање, разумете? Нама је потребан унутрашњи живот, унутрашња молитва, да бисмо могли да поделимо тај унутрашњи живот са ближњима. Господ је дошао и обраћа се не неким нарочито изабраним људима. Он је дошао обичном човеку, дошао је свакоме од нас. Све што Он говори је једноставно и схватљиво, али човек се запетљава, мудрује, измишља, а онда ни сам више не зна шта да ради. „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22, 39). Никоме се, наравно, не свиђа када нас грде, када нас не разумеју, када се на нас нико не сажали. Али, хајде да се замислимо о нашим ближњима! Нама је тешко да кажемо лепу реч, ми смо нервозни, нетрпељиви. Не схватамо чак ни онога који је поред нас. Почињемо нешто да фантазирамо, да делимо лекције, нешто да призивамо, а да ни сами не знамо, и не схватамо у каквом је стању наш ближњи. Почињемо да говоримо о животу Цркве, о некаквим ланцима, да човек треба свега да се одрекне, да се изолује од свих. А, у ствари, Црква је слобода и радост! Човек иде у цркву радујући се, јер баш тамо он оживљава, тамо добија то што нигде више добити не може. Господ нас заиста воли и прашта нам. А човек са ужасом размишља: „Ккако да прочитам цело молитвено правило?“, „Како да постим када сам овако слабог здравља?“ Човек се боји, он страхује за себе, нема поверења у Бога. Господ свакога зове на гозбу вере! Ма какви да смо, одузети, хроми, безумни, горди, али само не осуђуј никога, само се помири са онима који су те растужили. У молитви пред Свето Причешће ми читамо: „Најпре се помири са онима који су ти нажао учинили. Онда смело једи Тајанствено Јело.“ Људи не виде, не разумеју једни друге. Људи мрзе једни друге, иако су раније били заљубљени једно у друго и желели да живе заједно. Зашто грех тако обогаљи душу, па људи постану туђи једно другом? Ето, ради тога нам је потребан унутрашњи живот. Тога ради нам је потребна унутрашња веза са Богом. Може се цео свој живот претворити у служење Богу. Где ја служим Богу? У продавници, на пијаци… На сваком месту се може постати свет. Ко нам брани? Бог је свугде. Али, ми почињемо да измишљамо. Оправдавајући свој грех, ми окривљујемо друге и, у суштини, ми окривљујемо Бога. Ми кажемо: „Зашто ми је Бог дао такву жену или мужа, такве шефове?“, „Зашто сам се родио баш у овој држави?“ А са Богом је свугде добро. Мени је Старац Николај Гурјанов рекао да је и у затвору добро са Богом. А нама је свуда лоше, и у рају ће нам бити лоше. Пост, богослужење, све што се дешава и што ће се дешавати у Цркви, све је усмерено на то да се човек сједини са Богом. Да би човек нашао Бога и тако Га заволео, тако се везао за Њега, да схвати да без Бога уопште ништа и не може да уради у овом животу. И да у вечном животу он заувек буде са Богом. То је духовна борба.
Отац Горан Коваћевић, Антверпен:
Објашњење иконе Свете Тројице
Свети Владика Николај:
Живот као припрема за ходочашће
Ја мислим да ти предложим да ја и ти поступамо пред смрт онако исто како поступају и хаџије, поклоници, пред одлазак у Свету Земљу. Јер, гле, и ја и ти, остављајући овај свет и пригибајући се пред капијом смрти, полазимо за једну свету земљу, за онај други свет, који стоји ближе Богу, Који је Источник овога живота и у коме, место сунца и звезда, светли Сам Бог Својом непосредном светлошћу. А ево како поступа човек који се спрема за Свету Земљу на поклоништво. Прво пости и усрдно се моли Богу дан и ноћ; посећује цркву и причешћује се. Па, онда, чини милостињу, помаже бедне и невољне. Па, онда, иде по селу од куће до куће и прашта се са свима, молећи пријатеље да се одобровоље према њему и опросте му све увреде и неправде. Поред тога, он избегава сујетна весеља и забаве, избегава смех и многоречивост. И, при самом одласку, облачи се у сасвим ново одело, благосиља све који остају у селу, и сроднике и несроднике, и пријатеље и непријатеље, и проси благослов од свију. Јер, гле, полази грешан човек у Свету Земљу, као у ближе присуство Божије, па испуњен страхом и трепетом стара се да се препороди, очисти и обнови, да би се удостојио присуства Божијег. Све то што поклоник чини пред полазак у Свету Земљу, може се изразити једном једином речју – покајање. И све то, пријатељу мој, ја предлажем теби и себи у овим предсмртним часовима нашим, пре него ступимо ногом у Најсветију Земљу, у најближе присуство Небеских кола, уврстимо се у поклонике Бога и Његових светих Ангела.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 53: Лука 10, 25-37
Двије највеће заповијести. О милостивом Самарјанину.
25 И гле, законик неки устаде, и кушајући Га, рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?”
26 А Он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговарајући рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.”
28 А Он му рече: „Право си одговорио; то чини и живјећеш.”
29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30 А Исус одговарајући рече: „Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше, и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31 Случајно, пак, силажаше оним путем неки свештеник, и видјевши га, прође.
32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје, сажали му се.
34 И приступивши, зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се око њега.
35 И сутрадан полазећи, извади два динара (=2 x сребрник од 3,85г), те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
36 Шта мислиш, дакле: ’Који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?’”
37 А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”
Aпостоли
Зачало 224: Ефесцима 4, 1-6
Јединство Духа и вјере у Цркви.
1 Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2 са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3 старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4 једно Тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
5 један Господ, једна вјера, једно Крштење,
6 један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све, и у свима нама.
Календар
Новембар 29. (Јулијански)
Децембар 12. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученик Парамон и других 370 мученика; Преподобни Акакије синајски; Свети свештеномученик Јован; Свети свештеномученик Авив; Свети мученик Филумен; Преподобни Питирун; Свети свештеномученик Дионисије, епископ коринтски; Свети Тиридат, цар јерменски; Свети мученик Аполоније; Свети Урван; Преподобни Висарион Чудотворац; Свети мученик Валеријан; Свети мученик Федар; Светих 6 мученика; Преподобни Николај архиепископ солунски; Преподобни Панкосмије; Преподобни Нектарије печерски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука светог Теофана Затворника
Ономе који Га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ (Лука 10, 26) Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима. Онај ко слуша реч Божију сабира светле појмове о свему што је у њему, око њега и изнад њега. Он себи разјашњава обавезе у односима који се јављају у животу, те света правила, као драгоцене бисере, ниже на нит савести која му, затим, тачно и одређено указује како и када поступати на начин који је угодан Господу. Он обуздава и страсти. Јер, читање речи Божије увек на њих делује смирујуће. Ако почнеш да читаш реч Божију, страст ће, ма каква била, почети да бива све слабија и слабија, да би на крају сасвим ишчезла. Ко се богати знањем речи Божије, стиче над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи.
Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул
Четврти део – Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- и҆з̾ємъ (изем) = извадиѾ лѹкѝ 10, 35: и҆ наѹ́трїѧ и҆зшєдъ, и҆з̾ємъ два̀ срєбрєника, дадє гости́нникѹ, и҆ рєчє є҆мѹ̀: прилѣжѝ є҆мѹ̀: и҆, є҆́жє а҆́щє прїиждивєши, а҆́зъ є҆гда̀ возвращѹ́сѧ, возда́мъ тѝ.ИЗГОВОР: и наутрија изшед, изем два сребреника, даде гостинику, и рече јему: ’Приљежи јему, и јеже аште прииждивеши, аз јегда возвраштусја, воздам ти.’Лука 10, 35: И сутрадан полазећи, извади два динара (=2 x сребрник од 3,85г), те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
