Свети Великомученик Димитрије – Кратко житије
Рођен је у Солуну, по вековном предању самих Солуњана, док византолози тврде да је рођен у Сирмијуму, на тлу данашње Сремске Митровице. Отац му је био солунски војвода. Живели су у време великих прогона хришћана, па су његови родитељи веру држали тајно, молећи се у скривеној молитвеници своје палате, пред иконама Господа и Богородице, пред којима је горело кандило. Сиромасима су често делили милостињу. Но, били су бездетни, молећи се неодступно Господу за наследника. Када их је Бог, напослетку, благословио сином Димитријем, славио је цео Солун. Још као дечака, отац је Димитрија у њиховој тајној молитвеници крстио и поучавао вери Христовој. По очевој смрти, будући да је био храбар и паметан младић, цар Максимијан је поставио Димитрија за царског намесника целе Солунске области. Наложио му је да гони и убија хришћане. Димитрије је у Солуну дочекан од народа са великим почастима, али царев захтев није послушао. Јавно је исповедао веру у Христа, славећи Га увек и свуда, због чега је за Солуњане постао други апостол Павле. Када је цар Максимијан сазнао да је Димитрије много народа крстио у хришћанство, разгневи се и пошаље по њега. Димитрије предаде свом верном слуги Лупу све своје имање, речима: „Раздај ово земаљско богатство, да потражимо себи Небеско.“ Пред царем отворено исповеди веру у Христа, разобличујући његово безбожништво. Цар га баци у тамницу. Ђаво му је у тамници приређивао разне саблазни, али је то само јачало његову веру. Постом и молитвом припремао се за мученички венац. Јавио му се и Анђео Божији, крепећи га речима: „Мир ти, страдалче Христов, буди храбар и крепи се!“ Цар је приређивао народу представу у којој је мегданџија Лије побеђивао противнике на бини и бацао их на подигнута копља, док је народ одушевљено гледао како у мукама издишу. Кад није било противника, из водили би недужне хришћане. Видевши то Димитријев ученик Нестор, затражи од Димитрија благослов да савлада Лија. Он победи Лија, али цар наложи, те га због тога посеку мачем, а Димитрија у знак освете избодоше у тамници копљима. Свети Димитрије тако пострада 8. новембра, током молитве. Хришћани га тајно сахранише, а над тим местом, много времена касније, подиже се црква у његову част. Од његових нетрулежних и мироточивих моштију долазила су бројна исцељења, међу њима и илирског велможе Леонтија, који у знак захвалности, на том месту подиже нов, велики храм. У њега положише мошти Светог Димитрија у сребрни кивот, опточен драгим камењем. Током историје Свети Димитрије је пројављивао многа чуда, а понајвише у Солуну, чији је заштитник. Запретио би огњеним искрама из кивота свакоме ко би покушао да измести његове свете мошти, па одатле никада нису ни однете. Спасавао је Солун од најезда непријатеља, пожара, глади и ропства, заузимајући се ватрено за Солуњане, а потом и васцело Православље. Руси га сматрају заштитником Сибира, који је на његов празник освојен 1581. године. Култ Светог Димитрија се прославља од VI века. Веома је слављен и у Цариграду, а Солуњани га сматрају првим после Господа. Током вишедневних Митровданских свечаности, Солуном иду бројне литије, организују се музичке и културне манифестације, као и трговачки вашари. Из Србије пут на Свету Гору води кроз Солун, а Свети Сава се, при сваком проласку кроз Солун, дуго молио Светом Димитрију за помоћ. Монументална солунска базилика са његовим моштима крајем XV века је претворена у џамију, а почетком XX века је оштећена пожаром. Данас је богато украшена, а њени мозаици су права ремек дела византијске уметности.
Otac Rafailo:
Кукавице се лепе за јефтине ствари
Свети владика Николај:
О разочарању
Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави? Разочараних, а после ових – очараних. Разорачани су они који су пре тога били очарани. Очарани су они који ће тек бити разочарани. Је ли тако и међу вама, драги мрави? Изгледа да није. Тако мени изгледа, јер ниједне ноћи још не видех да се неко од вас искрада на месечину и исповеда ноћи своје очарање или разочарање. Код нас људи, пак, свака ноћ испуњена је таквим исповестима. Разочарани су гладни, који су били очарани првим погледом на богатства овога света. Разочарани су милостиви, јер нису били помиловани. Разочарани су праведници, јер су на крст бивали распињани. Разочарани су грешници, јер су увидели да је и очарање од греха само једна варка. Разочарани су они који сласти траже, јер кад су свом снагом обухватили и стегли сласти, очи су им се отвориле и они су видели да су стегли само празне руке. Разочарани су они који чистог страдања траже, јер су сазнали да и у страдању има сласти. Разочарањем Бог васпитава људе, мали мрави. Разочарање је добра ствар, као што је добро шибање мишића да би очврсли. Многа ситна разочарања припремају само човека за једно велико. Претрпљено једно велико разочарање чини човека даљновидим за масу малих разочарања. Разочарања су шибања. Ја волим оне који су под тим шибањем очврсли, а не волим оне који су под тим шибањем омлитавили. Чврстине треба за овај живот, то обично заборављају људи који се највише жале на разочарања у овом животу. У овом животу нема река меда и млека, рекох ја једнога дана гомили разочараних, који проклињаху живот због његових обмана. Живот вам није никад ни обећавао реке меда и млека; он вас, дакле, у томе није могао ни обманути. Ви сте обмањивали сами себе, јер ви сте обећавали себи нешто на рачун живота, не знајући да живот не признаје никакав рачун, склопљен без виђења и познанства са њим. Једно је ваш смртни грех, пријатељи моји: ви остајете упорно очарани у себе и никад не допуштате мисли својој да се у том самоочарању разочара. Ваш је смртни грех што се не можете у себе да разочарате, што се не смете у себе да разочаравате.
Разочарање у себе, то је шибање себе. Докле ћете шибати друге и претварати се да вас боли? Докле ћете затискивати уши да не чујете оне који другом страном улице иду, упоредо с вама и објављују разочарање у вама? Ослушните, ослушните колико гласова говори о разочарању у вама! Но, ја сам још више: ја сам разочаран у самог себе. Ја сам преживео саморазочарање. Разочарајте се сами у себе, ви нежни и лажни, и, ако издржите ту шибу и останете живи, онда ћу вас звати пријатељима својим. Разочарајте се сами у себе и, ако тада не извршите самоубиство, живот ће вас уврстити у своје праве војнике. Саморазочарање је регрутација за живот. При тој регрутацији један део кандидата предаје се самоубиству, а други део животу. Велики део, пак, и не дочека ту регрутацију јер велики део је непунолетан и у старости, или управо велики је део често многолетан, но никад пунолетан. Разочарајте се у свему, и тад ћете бити очарани свим, чак и својим разочарањима. Кад би сав живот био разочарање, он би извршио самоубиство још пре но што смо се ја и ви у њ јавили. Благо онима који су се много разочаравали, но који притом нису изгубили способност очарати се. Кад не би било разочарања у очарањима, човек не би имао кости и мишиће, но би био као сунђер, који не може ништа разбити и кога не може ништа разбити, и који се подједнако гордо надима и пући, ма чиме га згњечили, челом или табаном. Но, нашто сунђер-људи, кад је природа створила засебно сунђере и људе? Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Сувише слаби падају у опиљке, које судба поново растапа у пећи. Јаки се најзад очаравају целом процедуром, под коју их судба ставља. Много одлеће с њих под ударцима судбе, но довољно и остане њима да могу надвладати самоубиство. Надвладају ли самоубиство, тада су пунолетни, тада су сазрели за живот.
Знате ли каквих људи има највише, мали мрави? Оних који јецају у разочарању, а после ових долазе они који певају у очарању. А знате ли у чему је живот велики? У томе, драги мрави, што он те две песме слаже у једну хармонију, у томе што је он шири и од трагедије и од комедије.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 30: Лука 7, 11-16
Васкрсење младића у Наину.
11 И догоди се потом да Он иђаше у град који се зове Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13 И видјевши је Господ, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи!”
14 И приступивши, дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: „Момче, теби говорим: ’Устани!’”
15 И сједе мртвац, и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: „Велики пророк подиже се међу нама”, и: „Бог походи народ Свој.”
Aпостоли
Зачало 200: Галатима 1, 11-19
Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.
11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом,
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.
Календар
Oктобар 25. (Јулијански)
Новембар 7. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученици Маркијан и Маргирије; Света Тавита; Свети мученик Анастасије; Свети мученик Валеријан; Свети мученик Савин; Свети мученици Валерије и Хрисафије; Свети мученик Уар; Преподобни Георгије, епископ амастридски; Свети мученици Папије, Диодор и Клавдијан; Свети мученици Фавст, Василије и Лукијан; Свети мученици Никифор и Стефан; Свети Филаделф и Поликарп; Преподобни Макарије, епископ пафски; Свет1 2 мученика у Тракији.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лука 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јован 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима. Тако чине и истински, побожни Хришћани, који са страхом проводе свој живот. Ипак, они праве разлику међу обичајима који владају у обичном животу. Јер, међу њима има много тога на чему не може бити Божијег благовољења. Постоје обичаји који су изазвале страсти и који су измишљени ради њиховог задовољења; другима се храни једино сујета. Ко има Дух Христов, успеће да разликује добро од злог: једног ће се држати, а друго ће одбацивати. Онога који тако поступа, држећи се страха Божијег, други се не клоне. Премда он и не поступа по њиховом. Јер, он увек дејствује у духу љубави и снисхођења према немоћима своје браће. Једино дух ревности, који превазилази меру, боде очи и производи раздвајања и дељења. Такав дух се никако не може уздржати од поучавања и опомињања. Први се брине једино о томе да своју породицу задржи у хришћанском настројењу. Мешање, пак, у туђа дела, он не сматра својим делом, говорећи у себи: „Ко мене постави за судију?“ Таквом кротошћу он изазива расположење свих, приводећи и друге уважавању његовог начина живота. Самозвани учитељ, пак, и себе чини одбојним, и на добар поредак живота кога се држи навлачи негодовање. Смирење, хришћанско смирење је у таквим случајевима неопходно. Оно је извор хришћанске благоразумности, која уме добро да поступи у датим случајевима.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХXVI – Зашто се једна седмица пред Велики пост зове „трапава“, а једна уз пост „глувна“?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- ибо (ибо) = јербо, јер
- иго (иго) = јарам, свеза, ропство, уже; власт, господство
- идѧжє (идјеже) = где; када
- иждити (иждити) = потрошити, протраћити
- избывати (избивати) = изобиловати, имати на претек; избавити, ослободити; избегавати
