Свети Архангел Михаило

 

Свети Архангел МихаилоСвети Архистратиг Михаило од Бога је постављен за челника свих ангелских чинова. Његово име значи: „онај који је као Бог“, или: „раван Богу“. По том значењу, он поседује беспримерну духовну силу. Чувар је вере православне и борац против јереси. Још из првих хришћанских времена изображава се како у десној руци држи копље којим пробада Сатану, а у левој палмову гранчицу, као символ мира. У Откровењу Светог Јована Богослова приказује се као заштитник хришћана и збацитељ аждаје. Када Сатана, због своје гордости и злобе отпаде од Бога, Свети Архангел Михаило сабра све чинове и војске ангелске, па громогласно ускликну: „Пазимо! Стојмо смерно, стојмо са страхом!“ На то све војске ангелске запеваше: „Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуно је Небо и земља славе Твоје!“ (Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполн Небо и земља слави Твојеја!) Такво уједињење свих Ангела Божијих доби назив Сабор Светих Ангела или Небесних сила бестелесних. Овај празник установљен је у 4. веку, а Православна Црква га празнује 21. новембра. У нашој борби са ђаволом и искушењима, Ангели Божији су наши савезници, Небески заштитници и покровитељи, а најснажнија је помоћ Светог Архангела Михаила.

Постоји 9 ангелских чинова: шестокрили Серафими, многооки Херувими, богоносни Престоли, Господства, Силе, Власти, Начала, Архангели и Ангели. Њихов Војвода је Архангел Михаило. Међу свим Ангелима влада  једномислије, послушност, једнодушност и љубав. Сваки чин има своју посебну службу, јер Господ не открива свима у истој мери своју вољу, већ преко виших чинова просвећује ниже. Свих 9 чинова сабраће се у дан Страшног Суда, уз звук трубе.

Серафим значи: „онај који пламти“, или: „онај који запаљује“, то јест одржава снагу наше вере.

Херувим значи: „велико разумевање“, или: „изливање мудрос ти“, преко Херувима се људима шаље мудрост и просвећење за боговиђење и богопознање.

Силе чине велика чуда, изливају Божију благодат на Божије угоднике, који су је достојни, како би могли чинити чуда, исцељивати и предсказивати будућност, помажу људима који се труде и оптерећени су тешким послушањима, укрепљују их у трпљењу и храбром подношењу тешкоћа.

Власти имају власт над ђаволом, утврђују у духовним подвизима, помажу онима који се боре са страстима и лошим мислима. Начала помажу у очувању земаља, народа и језика. Сваки народ има свог посебног Чувара и Управитеља из овог Небеског чина.

Начала изводе достојне људе на важне положаје, подучавајући их да то не чине из себичних и користољубивих разлога, већ из љубави према Богу.

Архангели су благовесници великих догађаја, откривају пророштва, просвећују, дају познање и разумевање воље Божије, укрепљују веру у људима и помажу у разумевању Јеванђеља и Тајни Божијих.

Ангели су најближи људима, јављају људима мање тајне и поучавају их да живе по вољи Божијој.

Свих 9 чинова, који се заједничким именом називају Ангели, никада нас не остављају, а помажу нам само ако и ми сами то желимо.

Тропар, глас 4.: Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојни, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија: „От бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.“


Otac Rafailo:
Смрт није неопходна


Патријарх Порфирије:
Шта је молитва?

Све чиме се човек бави може и треба да буде молитва, а молитва је ако је у славу Божију и ако одражава нашу борбу за Истину. Молитва је често унутрашња борба, унутрашње распеће, ако човек хоће да нађе прави и истински одговор. Молитва је често и борба између вере и невере у себи. Трагања за Богом су молитва, без обзира на беспућа кроз која човек пролази, чак и бунт и одрицање Бога. Лични однос је увек молитва. Нема великог уметника, композитора, ма какво да је имао детињство, борбе, муке – сви су они завршавали пишући дела у славу Божију. Бах је то и рекао: „Музика која није писана у славу Божију, не може се звати музиком.“ Све што чинимо треба да стављамо у контекст са Богом, треба да се за све преиспитујемо. Ако и погрешимо и покајемо се, и то је молитва. Човек је молитвено биће. Молитва није искључиво искање милости Божије и онога што нам је потребно, него посвећивање читавог свог бића смислу свог постојања. И тај труд да нађемо смисао свог живота је својеврсна молитва. Молитва је и директно обраћање Богу. Печат нашег молитвеног односа са Богом је одлазак на Свету Литургију; ту ми носимо са собом и своју молитву, и своје ближње, и своје исповести, покајања, трагања, приносимо целог себе и сав живот свој Господу, зато је Литургија врхунац тог молитвеног односа.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 35: Лука 8, 5-15

Прича о сијачу и сјемену.

5 „Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6 А друго паде на камен, и изникавши, осуши се, јер немаше влаге.
7 А друго паде усред трња, и узрасте трње, и угуши га.
8 А друго паде на земљу добру, и изникавши, донесе стоструки род.” Говорећи ово, повика: „Ко има уши да чује, нека чује!”
9 А ученици Његови питаху Га говорећи: „Шта значи ова прича?”
10 А Он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11 А ова прича значи: сјеме је ријеч Божија.
12 А које је крај пута, то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13 А које је на камену, то су они који, када чују, с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају, те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14 А које у трње паде, то су они који чуше, и живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени и не донесу рода.
15 А које је на доброј земљи, то су они који, чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.” Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!

Aпостоли
Зачало 203: Галатима 2, 16-20

О оправдању вјером, а не дјелима Закона.

16 па знајући да се човјек не оправдава дјелима Закона, него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима Закона, јер се дјелима Закона „ниједно тијело неће оправдати”.
17 Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грјешници, је ли онда Христос слуга гријеху? Боже сачувај!
18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19 Јер ја Законом Закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
20 а живим, не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, Који ме заволи, и предаде Себе за мене.
21 Не одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз Закон бива, онда Христос узалуд умрије.


Календар

Новембар 1. (Јулијански)
Новембар 14. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Житије и чудеса светих Бесребрника и Чудотвораца Козме и Дaмјана; Свети мученик Ерминигелд, царевић готски; Свете мученице Кириена и Јулијанија; Свети свештеномученици Јован и Јаков; Свети мученици Кесарш, Дасије и других пет: Сава, Савинијан, Агрипа, Адријан и Tома дете; Свети преподобномученици Јаков и двојица ученика његових: јерођакон Јаков и монах Дионисије; Преподобни Давид, подвижник евијски; Света мученица Теолипта; Свети мученици Кипријан и Јулијана; Преподобна матер Теодотија.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Господњи ученици су тргали класје, трли рукама и јели у суботу. Дакле, чињаху дела врло мало важна и по спољашњости и по суштини својој. Међутим, фарисеји нису издржали, већ их укорише (Лука 6, 1-2). Шта их је навело да поведу реч о томе? По спољашњости – неразумна ревност, а у суштини – дух оговарања. Тај дух се качи за све, и све представља у мрачном виду безакоња и погубности. Та немоћ је у већој или мањој мери, готово општа за људе који не пазе на себе. Речи се још и могу избећи, али од осуђивачких мисли ретко ко ће успети да се уздржи. Неко чучи поред срца и подстиче га на осуђивање. Оно почиње да точи осуђивање. У исто време оговарач је и сам спреман на рђава дела, чим га нико не види. Он непромењиво стоји у рђавом настројењу у сваком погледу. Изгледа да он зато и суди и осуђује да би осећање правде, које је погођено и пригушено у њему самоме, надокнадио нападима на друге, премда и неоправданим. Онај, пак, ко је правдољубив и који стоји у правди, зна како је тешко бити исправан на делу, а још теже у осећањима, те никада неће почети да осуђује. Он је пре готов да снисхођењем покрије, не само мале, него и велике преступе других. Господ није судио фарисејима који су оговарали, него им је снисходљиво објаснио да су ученици прибегли поступку који свако може лако да оправда, уколико га просуди како треба. И готово увек бива овако: расуди о поступку ближњег и наћи ћеш да он уопште нема онај тежак и ужасан карактер, који се нама приказивао на први поглед.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХXVII – Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • избыти2 (избити) = избавити се, ослободити се
  • избыти3 (избити) = избегавати
  • избытокъ (избиток) = изобиље, остатак, сувишак
  • изварѧти (изварјати) = спаљивати, топити, сушити
  • извєргати (извергати) = избацивати, побацивати, рађати мртво дете; лишавати духовног чина
  • извєргъ (изверг) = недоношче, дете које се родило пре времена; мртво дете

 

Архива

X