416-944-3297

Свети Петар Дабробосански

(1866.-1941.)

Велики народи и велики људи подносе велике жртве. Народи бивају велики по узлетима ума, духа и храбрости, али се сва значајнија достигнућа увек матиче око великих људи који су, у име оног вишег назначења, били спремни на велике жртве и у тој борби истрајали. Ако су њихове жртве још и Христа ради и сведоче веру у Њега, онда постају, својим голготским завештањем, оно „зрно пшенично“ које, бачено у земљу, доноси много спасоносног плода. По речима Митрополита Амфилохија: „све што је свето и велико на земљи у појединцима и народима, прошло је кроз страдање, кроз распеће, кроз велики подвиг.“ Такво страдање поднео је и свети мученик Петар Дабробосански.

Рођен је 1866. године у Грахову, као Јован Зимоњић, син војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Богословију је завршио у Рељеву, а Православни богословски факултет у Черновицу (данашња Украјина). Био је суплент и професор на Богословији у Рељеву, неуморан радник и врло даровит педагог, скроман, искрен, веома вољен и поштован у својој средини. Монашки постриг примио је у манастиру Житомислић, у Херцеговини. Хиротонисан је за Епископа захумско-херцеговачког 1903. године, у Мостару, а за Митрополита дабробосанског 1920; у тешка времена, испуњена крупним и трагичним историјским догађајима. Био је један од најобразованијих и најумнијих српских архијереја, чувен по својим изузетним проповедима, беседама и посланицама. Храброшћу, истрајношћу и светим животом, сачувао је Цркву и народ на тим просторима, настављајући богоносну и апостолску нит светог Василија Острошког. По избијању Другог светског рата, саветовано му је да се склони у Србију или Црну Гору, али је то одбио, остајући да дели ратна страдања са својим народом. Остале су упамћене његове речи: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дјелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим и, према томе, мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту.“ Одлучно је бранио православну веру и српско писмо – ћирилицу – пред Гестапоом, до краја свестан да тиме полаже свој живот, али не улудо и узалуд, већ сведочећи Истину и Правду. Након што је одбио наредбу усташког повереника Божидара Бралеа да он и његово свештенство престану да пишу ћирилицом, Митрополит Петар Зимоњић је ухапшен од усташких полицајаца 12. маја 1941. године и затворен у затвор „Беледија“, да би након три дана био отпремљен у загребачки логор „Керестинац“, где је обележен бројем 29781. Ту је обријан и одузета су му сва епископска достојанства и обележја. Након тешких мучења, одведен је у Копривницу, а затим у логор Јасеновац. По сведочењима очевидаца, митрополит дабробосански Петар убијен је у Јасеновцу, тако што је бачен у ужарену пећ за паљење цигле. Постоји и друга верзија његове смрти, која говори да је одведен у Госпић и, заједно са још 55 свештенослужитеља, бачен у јаму „Јадовно“, где је мученички пострадао. Светом Петру Дабробосанском не зна се гроб ни тачно место кончине (извесно је да је била једна од наведене две верзије), али се поуздано зна да је његова кончина била мученичка. Начин његове смрти сврстава га међу хришћане-мученике из првих векова хришћанства. На редовном заседању Сабора СПЦ 1998. године, Митрополит дабробосански Петар проглашен је за свештеномученика и прибројан осталим светима из православног српског рода. Спомен на светог Петра Дабробосанског прославља се 17. септембра. У Фочи (=Србињу) је основана Богословија Светог Петра Дабробосанског, као расадник Православља. Свети Петар Дабробосански је и крсна слава града Источног Сарајева. У данашњој Републици Српској, посвећени су му храмови у Донићима код Гацка, у Војковићима и у Фочи. По речима митрополита црногорско-приморског Амфилохија: „небо је украшено звијездама, а историја нашег хришћанског народа украшена је крвљу мученика.“


Отац Рафаило Бољевић:
Како одреаговати на увреду и опростити

7 Septembar 2021


Свети владика Николај:
О гоњењу побожних

Сви који побожно хоће да живе у Христу, биће гоњени.“ И Господ Исус је ово прорекао, и Својим примером доказао. И апостоли су ово рекли, и својим примером доказали. И сви богоносни Оци Цркве, исповедници и мученици, ово су рекли, и својим примером доказали. Треба ли онда још сумњати да се кроз тесна врата улази у Царство Божије? Треба ли и за час недоумевати да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије? Не, ту више нема никаква основа нити оправдање сумњи. Може ли овца живети међу вуковима и не бити од њих нападана? Може ли свећа пламтети између изукрштаних ветрова, а не бити повијана тамо и амо? Може ли благородна воћка расти украј друма, а не бити сметана од мимопролазника? Тако ни Црква побожних душа не може не бити гоњена; и то гоњена: од незнабожаца, од идолопоклоника, од јеретика, од одступника, од страсти и порока, од греха и безакоња, од света и демона. Исто тако ни једна побожна душа не може остати без гоњења, било спољашњег било унутрашњег, све док се не растави од тела и света. Може неко и противити се овоме и доказивати друкчије по своме рачуну и по својој логици. Но, ту не помаже ни разум ни логика једнога човека; хиљаде распетих говоре друкчије, и хиљаде спаљених вичу друкчије, и хиљаде исечених доказују друкчије, и хиљаде потопљених сведоче друкчије. О, браћо моја, хришћанска вера је силна, не само кад се слаже са чулним разумом и чулном логиком, него и кад се (и баш нарочито кад се) противи чулном разуму и чулној логици. Који хоће побожно да живе, биће гоњени. То апостол прориче у почетку хришћанских векова, а двадесет хришћанских векова одају многогласни ехо, који потврђује истинитост пророчанства. О, Васкрсли Господе, дај нам светлости да будемо побожни до краја, и дај нам снаге да издржимо гоњење до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 11: Матеј 5, 14-19

О Закону старозавјетном и заповијестима Христовим.

14 Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15 Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд, него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16 Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега Који је на Небесима.
17 Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним.
18 Јер заиста вам кажем: ’Док не прође Небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона, док се све не збуде.’
19 Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству Небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству Небескоме.

Aпостоли
Зачало 334: Јеврејима 13, 7-16

Сјећати се својих учитеља у Христу и чувати се туђе науке.

7 Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.
8 Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.
9 Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу, а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.
10 Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији (=шатору).
11 Јер тјелеса оних животиња чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.
12 Зато и Исус, да би осветио народ крвљу Својом, пострада изван града.
13 Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу Његову носећи
14 – јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.
15 Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које исповиједају Име Његово.
16 А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.


Календар

Aвгуст 30. (Јулијански)
Септембар 12. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Сабор светих српских просветитеља и учитеља; Свети оци Александар, Јован и Павле, патријарси Цариградски; Преподобни Христофор; Преподобни Фантин; Преподобни Александар Свирски; Светих 16 мученика тивејских; Светих 6 мученика мелитинских; Свети мученици Филикс епископ, Јануарије презвитер, Фуртунијан и Септимин; Свети Евлавије; Преподобни Сармат; Преподобна матер Вриена; Преподобни Филакс; Пренос моштију светог Александра Невског из града Владимира у Петроград 1724. године.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’



Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Тешко је богатоме ући у Царство Небеско.“ (Матеј 19, 23) Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро. Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. Ко се у јединога Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује – обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окpeћe срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази: ко није богат Богом, не може yћи у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства, ум, чинови, круг делатности итд.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХХVIII – Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица?

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • ѕлѣ (дзље) = зло, рђаво; жестоко, ужасно; тешко, врло
  • ѕмїй (дзмиј) = змија
  • ѕмїѧ (дзмија) = змија

 

Архива

X