Усековање Главе Светог Јована Крститеља
Господ је дао да онај, кога је назвао „највећим међу рођенима од жене“, први осети силу Божију, први препозна Духа Светог, први зачује глас Божији и припреми Му пут проповедајући науку о покајању, као једином спасоносном Путу за нашу палу и огреховљену природу. Још у утроби мајке, праведне Јелисавете, заиграло је срце његово радосно при сусрету са Богородицом Маријом и у Њој оваплоћеним Богомладенцем. Сусрети са Господом били су Јованова једина радост. Никада се није смејао, као ни Христос, видећи грехе овог света и страдања која су наилазила. Мајка га је повела у пустињу, бежећи од покоља цара Ирода, који је тада тражио Исуса. Ирод је тада убио његовог оца, свештеника Захарију. Јован је као беба од годину и по дана остао и без мајке, сам у пустињи, окружен дивљним зверима, али чуван од Анђела Божијих, до своје тридесете године. Био је први монах, први мученик, исповедник, испосник, еванђелист и проповедник. Његов сусрет са Господом био је сусрет у Духу и звао се љубав. Његов сусрет са људима звао се страдање. Пострадао је за време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице Захаријиног, опомињући га за безакоње, будући да је преотео жену свом брату Филипу. Сујетни и разобличени Ирод Антипа га је зато бацио у тамницу. За време велике гозбе и пијанке, његова жена Иродијада намисли паклени план о погубљењу светог Јована, и сама га презирући, исто разобличена у греху са Иродом Антипом. Њена је лепа кћи Саломија игром опчинила те ноћи цара, те је он у заносу и пијанству рекао да ће јој дати шта год узиште. Иродијада јој је наложила да затражи главу светог Јована Крститеља. Иако му није било сасвим право, цар је пристао, знајући да је пред свима дао реч. Јован је посечен у тамници, а његову главу су, у том безумљу, донели пред њих на тањиру. Још за земног живота, стигла их је све казна Божија. Саломија је у Шпанији прелазила залеђену реку Сикорис, пропала кроз лед, који јој се стегао око грла док се копрцала, играјући ногама по води као некада пред Иродом. Оштар лед јој је одсекао главу, коју су на тањиру затим донели Иродијади. Иродова војска била је потучена од Иродијадиног оца, кнеза Арете, који је бранио част кћери. Ирод и Иродијада умрли су у беди и понижењу, док их земља није прогутала. Јованови ученици тајно су узели његово тело ноћу и часно га сахранили, док му је главу Иродијада бацила на нечисто место. Глава му је, кроз историју, три пута обретена, зато у црквеном календару и постоје три празника обретења главе светог Јована Крститеља. Данас се она налази у Сирији, заточена у дамаској џамији Омајади, која је некада била православни храм. Десница светог Јована налази се у Цетињском манастиру, као велики благослов за наш народ. Левица се чува у Сијени у Италији. Јованова десница у Цетињском манастиру испружена је кроз векове ка Господу, опомињући нас непрекидно на оне исте речи којима Му је припремао пут: „Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.“ Постоји композиција на иконама, која се зове Деизис, што значи: мољење. Са десне стране Исуса Христа је Богородица, са леве свети Јован Крститељ. Њихове молитве за нас су најснажније, те им се треба молити као највећим заступницима пред Господом, љубављу и жртвом коју су поднели због Њега. Усековање главе светог Јована Крститеља догодило се пред Пасху, али се обележава 11. септембра, јер је тога дана освећена црква коју су, на његовом гробу у Севастији, подигли свети цар Константин и царица Јелена. Ово је један од 15 највећих хришћанских празника. Његово страдање описали су јеванђелисти Матеј и Марко. Света Црква је одредила да се на тај дан строго пости. Не организују се весеља, вашари, ни свадбе. У Русији се служи помен настрадалим војницима. Верује се да лековито биље убрано на овај дан има нарочито целебну моћ.
Отац Рафаило Бољевић:
Покварен ум
2016 09 11
Стопе
Један човек се увек молио Богу да га не оставља, да га увек прати на његовом животном путу. На крају живота имао је овакво виђење: видео је себе како иде пешчаном обалом океана. Окренувши се, видео је трагове својих стопа на меком песку како иду далеко уназад. То је био пут његовог протеклог живота. Поред његових трагова, налазили су се трагови још једног пара стопа. Схватио је да га је то Господ пратио у животу, као што Му се и молио. Али на неким местима пређеног пута, видео је трагове само једног пара стопа, које су се дубоко урезале у песак, као да сведоче о тежини пута у то време. Сетио се шта је тада било, када су у његовом животу били посебно тешки тренуци и када је живот био преко сваке мере мучан и тежак. Човек је са прекором рекао Господу: „Ето, видиш, Господе, у тешка времена мог живота Ти ниси ишао са мном. Видиш ли трагове само једног пара стопа – ја сам тада кроз живот ишао сам, и по томе како су се трагови дубоко урезали у земљу, видиш да ми је тада било веома тешко да идем.“ Али, Господ му одговори: „Сине мој, грешиш. Ти заиста видиш трагове само једног пара стопа из времена твог живота којих се сећаш као најтежих. Али, то нису трагови твојих стопа, већ МОЈИХ. У тешка времена твог живота Ја сам те узимао на Своје руке и носио те.“
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 77: Матеј 18, 23-35
Прича о немилосрдном слуги.
23 Зато је Царство Небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.
24 И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата (=10000 x 26,2кг сребра).
25 И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу, и све што имаше, и да се наплати.
26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: ’Господару, причекај ме и све ћу ти вратити.’
27 А господар се сажали на онога слугу, и пусти га, и дуг му опрости.
28 А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара, који му бијаше дужан сто динара (=100 x сребрник од 3,85г), и ухвати га и стаде давити говорећи: ’Дај ми што си дужан!’
29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: ’Причекај ме и све ћу ти вратити.’
30 А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу, док не врати дуг.
31 Видјевши, пак, другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
32 Тада га позва господар његов и рече му: ’Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.
33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?’
34 И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима, док не врати све што му је дуговао.
35 Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.”
Aпостоли
Зачало 141: 1. Коринћанима 9, 2-12
Апостолова употреба хришћанске слободе у служби Јеванђеља: свима је био све за спасење.
2 Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
3 То је моја одбрана пред онима који ме осуђују.
4 Зар немамо право јести и пити?
5 Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?
6 Или само ја и Варнава немамо право ово чинити?
7 Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млијека стада не једе?
8 Зар ово говорим по људском? Или не говори ово и Закон?
9 Јер је у Мојсејеву Закону написано: „Не завезуј уста волу који врше.” Брине ли се то Бог за волове?
10 Или говори управо ради нас? Јер се ради нас написа: да који оре, треба у нади да оре, и који врше у нади, да ће примити по својему надању.
11 Ако ми вама посијасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је тјелесно?
12 Ако се други користе вашим правом, како ли не бисмо ми? Али се ми не користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње Јеванђељу Христову.
Календар
Aвгуст 23. (Јулијански)
Септембар 5. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети свештеномученик Иринеј, епископ Лионски; Свети свештеномученик Потин, епископ Лионски; Свети мученик Луп; Преподобни Евтихије и Флорентије; Свети мученик Виктор; Свети мученик Албан; Свети свештеномученик Калиник, патријарх Цариградски; Свети Антоније, митрополит Сардски; Светих 38 мученика тракијских; Преподобни Никола Сикелиот; Свети свештеномученик Иринеј, епископ Сремски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Причу о два дужника Господ завршава речима: „Тако ће и Отац Мој Небески учинити вама ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.” (Матеј 18, 35) Значи, од нас се захтева само једна маленкост: опрости и биће ти опроштено. А када ти је опроштено, онда си и помилован. Када си, пак, стекао милост, постао си учесник у свим ризницама милости. Према томе, ето спасења, и раја и вечног блаженства. Тако велики добитак за маленкост што опраштамо. Да, маленкост, али за наше самољубље нема ништа теже него опраштати. Неку ненамерну непријатност која нам се учини насамо ми још можемо и опростити. Међутим, ако се ради о нечем тежем, и то још у присуству људи, ми не праштамо, чак да преступник и тражи опроштај. Бивају и такве околности у којима хоћеш-нећеш, не можеш да искажеш своје незадовољство, те се држиш ћутања. Међутим, језик ћути, а срце говори и кује зле планове. Ако се непријатност повећа само за један степен, нестаће чак и уздржавање: тада нас ни стид, ни страх, ни губитак, нити ишта друго неће задржати. Ускипело самољубље чини човека дословно суманутим, те онај који му се подао почиње да говори глупости. Таквој несрећи су подвргнути не било какви, већ већином цивилизовани људи. Они се показују осетљивији на увреде и спорији на праштање. Споља гледајући, односи могу понекад и остати глатки, али унутра постоји одлучни раздор. Међутим, Господ захтева да ми од свег срца праштамо.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХVII – О хули на Духа Светога
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- ѕєлїє (дзелије) = зеље, биље, поврће
- ѕлакъ (дзлак) = трава, биљка, зеленило
- ѕлачный (дзлачни(ј)) = траван, зелен
