Преподобни Јустин Ћелијски
– Недеља о блудном сину
Преподобни Јустин Ћелијски
Данас, ми се налазимо пред Великим Постом, у ствари Велики Пост почео је прошле недеље. Постоје два поста: духовни пост и телесни пост. Духовни пост је почео пре телесног поста, јер је душа важнија од тела, јер душа је та која решава питање нашег живота, начин нашег живота, све оно што треба да чинимо и (што) не треба да чинимо. Пости се пред Васкрс. Зашто се пости пред Васкрс? Зато да се покаже да ми у овом свету живимо као мртваци, као овај блудни син што је мртав био, како вели Отац, мртав био и оживео. Како то? Шта се десило с њим?
Он је оживео, и он је васкрсао, васкрсао из мртвих – каже нам ова дивна прича. Он је потрошио све своје имање живећи развратно. Отац Небески дао је њему, као (и) старијем сину, имање, и он је пола имања узео и отишао у даљну земљу. Значи, отишао далеко од Бога, престао да мисли на Оца Небеског, Који му је дао толико имање, и почео да живи својим животом, да троши богатство душе своје. Јер човек сарађује са душом својом која је боголика, која је икона Божија, слика Божија. То је огромно богатство који сваки човек добија од Бога. И он је душу своју упропастио живећи развратно, чинећи сва безакоња. Али, кад је глад настала у тој земљи, то јест далеко од Бога, када се осети човек сиромашан, бедан, ништаван, пуст, празан и сиромах пуки сиромах. И вели се, што је он радио да би спасао себе од глади? Он се прими за чувара свиња у једнога домаћина. Шта су то свиње? То су страсти. Шта су то страсти? Страсти, ненасите страсти, свака страст је ненасита: и мржња, и пакост, и злоба, и свако друго безакоње, ненасито је. И не може да нахрани душу, која тражи Божанске Небеске хране. Не задовољава се душа човекова обичним стварима овога света и уживањима овога света. Напротив, она се троши, све се божанско троши у души кроз грехе, кроз страсти. И кад је већ овом несрећном сину досадило то гладовање међу свињама, међу страстима својим, он дође себи, вели се у Светом Еванђељу, дође себи.
Где је то он био? Он као да је био луд! Јесте био луд, јер човек у гресима јесте луд. Човек, налазећи се у гресима, он је вансебан. Уствари, шта је гнев? Гнев, је вансебан, то је мало лудило. Када се човек преда страстима страшним, онда, то је потпуно лудило, губи душу, губи тело. Кад дође себи, то јест, када размисли о себи: где је, што је, шта је начинио са богатством које му је дато, када је све упропастио, он рече: „У оца мојега толико имања, толико најамника има, никад не гладују, а ја умирем од глади. Устаћу, идем оцу своме и рећи ћу: ‘Оче, сагреших небу и теби, прими ме као једног од својих најамника.’“ И он то заиста учини. Сада се дешава једно дивно чудо, чудо васељенско, чудо целога света. Отац, кад је угледао сина да долази к Њему, потрчао, загрлио га, и опростио му све, и није ништа рекао. А он је замуцао и рекао: „Сагреших и Небу и Теби.“ Тада Отац, да би показао љубав према покајнику, нареди слугама да спреме гозбу, да се веселе, ‘јер овај мој син беше мртав и оживе, беше изгубљен и нађе се’. Кад је човек далеко од Бога, он је заиста мртав, мртав за све што је добро, за све што је божанско, мртав за рај, мртав за све племените и богате мисли, за жеље и за дела. Изгубљен беше и нађе се, изгуби се човек у гресима, изгуби се човек у искушењима. И не зна шта ће са собом. Али Отац Небески приређује гозбу.
Шта се десило са овим сином? Каква је то сила која је њега спасила и Оца толико обрадовала? То је – покајање! У овој причи, браћо и сестре, Господ показује, да ако желиш да достигнеш васкрсење и да знаш шта је то васкрсење, ево покајања. Покајање васкрсава из мртвих, као што је васкрсло овог сина. Покајао се он, васкрсао из мртвих, нашао себе: изгубљен беше и нађе се. Тако пре Ускрса, Господ нам је дао врлину, Господ нам је дао савет и мудрост да ми можемо сами да доживимо васкрсење. Као што је доживео блудни син покајање, тако и ми да се покајемо за своје грехе – а нико није без греха. Сваки кад је далеко од Бога, кад је у гресима – мртав је. Да би себе васкрсао, потребно је, најпотребније је – покајање. То је сила која васкрсава душу човекову из мртвих. Само то покајање, ето, враћа човека Богу, води га рају, враћа га радостима Небеским. Јер Отац Небески наређује слугама Својим да приреде велику гозбу. Анђели се радују на Небу за сваког грешника који се каје. Анђели се радују васкрсењу нашем из мртвих, то јест васкрсењу душе када напусти грех и живи Богом.
Данас, недеља блуднога сина, ето, открива нам ту силу и моћ, како да васкрснемо из мртвих када смо у гресима. Ако смо у гресима онда смо мртви – мртви за Небески свет, мртви за Цара Небеског и Оца Небеског. Анђели се веселе за тебе и за мене кад се кајемо, Небо се узбуди гледајући наше покајање. Зато, не треба човек да пада у очајање због грехова својих. Постоји лек, сигуран лек за сваки грех – а то је покајање. То нам каже данашња дивна и чудесна прича Спаситељева о блудном сину. Не сумњај да када оставиш грехе и кренеш ка Оцу, да ће ти се припремити гозба и Небеско весеље, да се за нас води борба Богу и зато што смо васкрсли из својих смрти.
Нека би Благи Господ, молитвама свих Светих и Пресвете Богомајке, и нас водио из греха у покајање и из сваког греха. А ми сваки дан грешимо. Зато и треба сваки дан да васкрсавамо из смрти, да творимо вољу Божију, и да добијемо Царство Божије и вечну радост. Амин.
Oтац Арсеније Јовановић:
Дар расуђивања
Mанастир Рибница, Србија
Свети оци о блуду и осталим страстима
Помоћу четири ствари јача блудна страст у телу:
А) претераним спавањем
Б) једењем до ситости
В) смехом са празнословљем
Г) украшавањем тела
- Да бисмо се сачували од греха, обратимо пажњу и на следеће: нека свако од нас пази и записује своје поступке и душевне покрете са намером да их саопшти другоме. Будите уверени да ћемо, стидећи се откривања, неизоставно престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво. Јер ко је тај који жели да га остали виде кад греши? Или ко после греха неће радије слагати, само да прикрије свој грех? Као што нико неће чинити блуд ако га неко гледа, тако ћемо лакше сачувати себе од нечистих мисли, уколико их записујемо са намером да их саопштимо другоме, стидећи се од тога да постану познате. И нека то записивање замени присуство наших сатрудника, да бисмо, осећајући при записивању исти стид као да нас гледају, и из мисли прогонили оно што је рђаво. Ако се будемо сродили са таквим навикама, успећемо да укротимо своје тело, угађајући Господу и кидајући вражије замке.
- Неваспитани и незналице мисле да су речи о врлини смешне и неће да их слушају зато што се помоћу њих обелодањује њихова неваспитаност, а они би хтели да сви буду слични њима. Исто тако се и они који живе распусним животом упињу да сви буду гори од њих, мислећи да ће многобројност злих њих саме ослободити кривице. Слаба душа пропада и прља се од злоће, која у себи садржи блуд, гордост, незаситу лакомост, гнев, непромишљеност, бес, убиство, роптање, завист, похлепност, грабљивост, бол, лаж, уживање, лењост, жалост, кукавичлук, болест, мржњу, укоревање, немоћ, заблуду, незнање, обману, заборав Бога. То и томе слично кажњава бедну душу која се одваја од Бога.
- Апостол Јован све похоте људске сажима у три ствари: „…све што је у свету, похота телесна, и похота очију, и надменост живљења…“ (1. Јованова 2, 16). Телесна похота јесте пуњење стомака мноштвом разних јела, после чега се јавља блудна нечистота. Похота очију се односи на вештаствена добра. Око човека који их стекне, постаје надмено и у његово срце се увлаче нечисти ликови. Надменост живљења јесте љубав ка светској, шумној слави – високо мишљење о себи, самохвалисање и жеђ за похвалама од других, која се у нашем уму устоличује услед сујетних и пролазних спољашњих достојанстава.
- Чувај се грамзивости и непослушања, а нарочито преједања, да се не би завезао у замке својих похота. Оне, наиме, из срца изгоне страх Божији и уклањају стид са лица, а свог љубитеља предају ниским и срамним делима која отуђују од Бога.
- Одећа тела онога који у нераду и немару проходи овај живот, ко се својевољно не устрањује од сваке светске жеље и свом жудњом не тражи једино Господа, почиње да се цепа о трње и дрвеће овога света, да се опаљује огњем похоте и оскрнављује прљавштином уживања. У дан Суда, међутим, његова душа неће имати смелости, будући да није своје рухо сачувала неоскрнављеним, већ га је уништила усред превара овога света. Због тога се она и избацује из Царства. Јер шта ће Бог са онима који се по својој вољи предају свету, који се варају његовим уживањима или који блуде у маштањима о тварном? Он Своју помоћ даје ономе који се удаљује од вештаствених уживања и од ранијих навика, који са усрдношћу свој разум увек усмерава ка Господу, који се одриче самог себе и јединога Господа иште. Бог чува онога који се у шуми овога света при сваком случају чува замки и заседа, ко са страхом и трепетом гради своје спасење (Филипљанима 2, 12), ко са свом опрезношћу заобилази заседе, замке и похоте овога века, који иште помоћ од Господа и који се нада да се, по милости Господњој, благодаћу спасе.
- Свет страда од страсти зла и не зна за то. Постоји нечисти огањ који распаљује срце, шири се по свим удовима и људе побуђује на разврат и хиљаде зала. Они који се распаљују и наслађују, унутра у срцу чине блуд. Савладани од зла, они најзад падају и у јавни блуд. Исто разуми и о среброљубљу, таштини, надмености, љубомори, раздражљивости. Као кад се неко позове на ручак и пред њега се изнесу разноврсна јела, тако и грех наговара да се све опроба. Наслађујући се, пак, душа се обремењује грехом.
- Многи од оних који имају благодат не знају да их поткрада грех. Млада жена која живи у кући са младим човеком, и коју он превари, која се са њим сагласи и најзад падне у блуд, бива презрена. Тако и са душом пребива страшна змија греха, саблажњава је и наговара. Уколико се сложи, бесплотна душа улази у општење са бесплотном злобом духа, то јест дух општи са духом. Према томе, блудничи онај ко у своје срце прими помисао лукавог и саглашава се са њом. Због тога мера твог подвига нека се састоји у томе да не блудничиш у помислима, већ да се противиш умом и да водиш унутарњу борбу, да се бориш са пороком и да га не слушаш, да се не наслађујеш са њим у помислима. И ако Господ у теби нађе такву ревност, последњег дана ће те примити у Царство Своје.
- Немој бити малодушан ако те не услиши Бог кад се молиш да од тебе одузме борбу. Он боље зна шта је за тебе корисно. Молећи Бога за нешто у време борбе, немој говорити: ’Узми од мене то и то, и дај ми то и то’, већ се моли говорећи: ’Господе Исусе Христе, помози ми и не допусти да сагрешим пред Тобом, јер сам заблудео. Не допусти ми да идем за својом вољом. Не попусти да погинем у гресима својим. Помилуј Своје саздање. Не презри ме, јер сам немоћан. Не остави ме, јер к Теби прибегох. Исцели душу моју, јер Ти сагреших. Преда мном су сви који ме притешњују и немам прибежишта осим Тебе, Господе. Господе, спаси ме ради штедрости Своје. Нека се постиде сви који устају на мене, који ишту да истребе душу моју. Јер Ти си, Господе, силан у свему и преко Тебе славимо Бога и Оца и Духа Светог у векове. Амин.’ Тада ће савест тајно рећи срцу твоме због ког дела те Бог не слуша. Од тада ће твоје дело бити да не пренебрегнеш оно што ти она говори. Немогуће је да Бог не слуша човека који Њега слуша. Он је близу човека, премда му наше жеље не допуштају да нас услиши. Нека те нико не превари: као што земља не може да донесе плода сама по себи, без семена и влаге, тако ни човек не може донети добра плода без злопаћења и смиреноумља.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 79: Лука 15, 11-32
Прича о блудноме сину.
11 И рече: „Човјек неки имађаше два сина,
12 и рече млађи од њих оцу: ’Оче, дај ми дио имања што припада мени.’ И он им подијели имање.
13 И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14 А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15 И отишавши, приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17 А кад дође себи, рече: ’Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18 Уставши, отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: ’Оче, сагријеших Небу и теби,
19 и више нисам достојан назвати се сином твојим; прими ме као једнога од најамника својих.’’
20 И уставши, отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши, загрли га и пољуби.
21 А син му рече: ’Оче, сагријеших Небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.’
22 А отац рече слугама својим: ’Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 И доведите теле угојено, те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’ И стадоше се веселити.
25 А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26 И дозвавши једнога од слугу, питаше: ’Шта је то?’
27 А он му рече: ’Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.’
28 А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 А он одговарајући рече оцу: ’Ето, служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30 А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.’
31 А он му рече: ’Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32 Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’”
Aпостоли
Зачало 135: 1. Коринћанима 6, 12-20
О односу према тијелу.
12 Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
13 Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд, него за Господа, и Господ за тијело.
14 А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом Својом.
15 Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!
16 Или не знате, да ко се са блудницом свеже, једно је тијело с њом? Јер је речено: „Биће двоје једно тијело.”
17 А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.
18 Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши.
19 Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа, Који је у вама, Којега имате од Бога, и нисте своји?
20 Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.
Календар
Јануар 31. (Јулијански)
Фебруар 13. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети чудотворци и бесплатни лекари Кир и Јован, и Атанасија мученица, и Теоктиста, Теодотија и Евдоксија, три кћери њене; Свети мученици Викторин, Виктор, Никифор, Клавдије, Диодор, Серапион и Папије; Свети мученица Трифена; Преподобни Никита, затворник Печерски, епископ Новгородски; Свети преподобномученик Илија Ардунис.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца Небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу, који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења. Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку? Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и – врати се. Јер тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље. И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- искусєнъ (искусен) = искушаван, кушан; угледан, славан, виђен, мио; искусан, вешт
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
недеља, 20. фебруар НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ
Света Литургија (претпразништво Сретења) – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
23. фебруар – свети свештеномученик Харалампије
27. фебруар – преподобни Авксентије (=Ћириловдан)
