Отац Александар Шмеман:
Прича о Страшном Суду

 

Bludni sin

Блудни син

Ова прича се чита недељу дана пре почетка Великог поста (у Месопусну недељу), у дане када нас Црква позива да проверимо себе, своју савест, свој живот, пунотом хришћанске благовести, то јест пунотом Христовог учења, и да се, свако према својим могућностима, вратимо ка ономе што је главно, ка суштини Хришћанства. Многим људима се често чини да су управо обреди и обичаји оно што је главно у Хришћанству, да је главна лепота боглослужења, као и могућност да човек кроз ту лепоту дотакне оно што је свештено, Небеско и божанско. Но, Христова прича о Последњем Суду открива нам да све то остаје бесплодно и непотребно, да све то остаје празна и мртва религија, ако није засновано на љубави и ако не приводи к љубави. На концу, оно што ће нам судити јесте Љубав. И то не нека општа љубав, не љубав према апстрактном и нереалном човечанству, већ љубав према живом и конкретном човеку. У наше време, смисао љубави је потпуно извитоперен. У име љубави према апстрактном човечанству, безбожници данас захтевају од нас да мрзимо и прогонимо друге људе, да их сматрамо непријатељима.

„…бејах у тамници“, говори Христос, „бејах гладан, бејах жедан, бејах болестан…“ И шта то значи, ако не управо то да је Христос, једном и засвагда, поистоветио Себе са сваким човеком и да се, отуда, хришћанска љубав управо и састоји у тој немогућој могућности: да у сваком угледамо, препознамо и сретнемо Христа. Није нам заповеђено да испитујемо и анализирамо да ли је тај и тај човек достојан наше помоћи, да ли он заслужује нашу бригу. Није нам речено да треба да испитујемо зашто је неко бачен у тамницу, и зашто је гладан, и зашто је наг. Речено нам је да идемо к њему са љубављу, да у тој и таквој љубави – без икаквог запиткивања о заслугама, достојности, погледу на свет и убеђењима – сусрећемо свакога кога је Бог послао у наш живот, у мој живот. Опет и опет сазнајемо главну и најрадоснију тајну Хришћанства – тајну личности, која представља божанску вредност у сваком човеку.

Управо ту је тајну одбацио и наставља да одбацује свет и идеологије које њиме владају. За те идеологије, човек је биће које одређују искључиво спољашњи фактори: класна или расна или национална припадност, корисност за своју земљу, заслуге или напротив, грешке и преступи. Своји, туђи… Савезници, непријатељи… Ми, они… И сви као да ништа друго и не раде, него што говоре о ‘ослобођењу’ човека, о човековој ‘срећи’, о назначењу човека, о борби за светао, срећан и слободан живот. А у стварности, сви се они уједињују против човека, све њих покрећу страх, подозрење и мржња. И тако ће бити све док људи не схвате да волети човечанство, служити човечанству, не само да је лажно, него и немогуће уколико та љубав и то служење нису укорењени у љубави према конкретном човеку, према сваком човеку.

 

Задушнице – четири пута годишње, увек суботом

 

Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су увек суботом, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Тог дана у цркви се служи Заупокојена Литургија на којој се читају имена упокојених православних хришћана. Литургија почиње у 9 ујутру. Због ситуације изазване појавом пандемије, ако желите да дате имена за Проскомидију, дођите 30 минута пре почетка Литургије и имена предајте помоћнику свештеника који ће их унети у олтар.

У цркву на Литургију потребно је понети:

  • мало куваног жита
  • мало црног вина
  • малу свећу за жито
  • списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља
    (Ако дајете списак за Литургију, биће вам потребан још један за парастос после Литургије)
  • скроман новчани прилог према својим могућностима

Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства Небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам Светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, Који се за нас жртвовао.

После Литургије у цркви се служи парастос на коме се читају имена упокојених православних хришћана, која смо припремили, и на крају вином прелива жито. Уз имена приложи се скроман новчани прилог – наша жртва за покој душа наших покојника за које се молимо. После парастоса се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће и уређују се гробови.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 79: Лука 15, 11-32

Прича о блудноме сину.

11 И рече: „Човјек неки имађаше два сина,
12 и рече млађи од њих оцу: ’Оче, дај ми дио имања што припада мени.’ И он им подијели имање.
13 И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14 А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15 И отишавши, приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17 А кад дође себи, рече: ’Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18 Уставши, отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: ’Оче, сагријеших Небу и теби,
19 и више нисам достојан назвати се сином твојим; прими ме као једнога од најамника својих.’’
20 И уставши, отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши, загрли га и пољуби.
21 А син му рече: ’Оче, сагријеших Небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.’
22 А отац рече слугама својим: ’Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 И доведите теле угојено, те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’ И стадоше се веселити.
25 А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26 И дозвавши једнога од слугу, питаше: ’Шта је то?’
27 А он му рече: ’Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.’
28 А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 А он одговарајући рече оцу: ’Ето, служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30 А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.’
31 А он му рече: ’Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32 Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.’”

 

Aпостоли
Зачало 135: 1. Коринћанима 6, 12-20

О односу према тијелу.

12 Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
13 Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд, него за Господа, и Господ за тијело.
14 А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом Својом.
15 Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!
16 Или не знате, да ко се са блудницом свеже, једно је тијело с њом? Јер је речено: „Биће двоје једно тијело.”
17 А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.
18 Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши.
19 Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа, Који је у вама, Којега имате од Бога, и нисте своји?
20 Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.


Календар

Фебруар 15. (Јулијански)
Фебруар 28. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети апостол Онисим, један од седамдесеторице; Света два мученика; Преподобни Јевсевије Пустињак; Свети мученик Мајор; Преподобни Пафнутије и Ефронисија, кћер његова; Сабор светог апостола и јевађелисте Јована Богослова у Дијаконисима.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца Небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу, који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења. Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку? Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер, видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и – врати се. Јер, тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље. И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.


Ава Евагрије ПонтијскиДуховно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски

 

(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)

XI – Поглавља o различитим рђавим помислима.

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • глумилищє (глумилишче/ глумилиште) = игра, позоришна представа
  • глумитисѧ1 (глумитисја) => глумити се = исмевати се, ругати се, шалити се
  • глумитисѧ2 (глумитисја) => глумити се = расуђивати, размишљати
  • глумлєнїє (глумљеније) = брбљање, забављање, шаљење
  • глумєнъ (глумен) = брбљив, забаван, шаљив, смешан

Ѱалти́рь (=Псалтир) – 68, 13:
Оригинални текст: Ѡ҆ мнѣ̀ глѹмлѧ́хѹсѧ сѣдѧ́щїи во вратѣ́хъ…
Изговор текста: О мње глумљахусја сједјашчиј во вратјех…
Превод текста 1 (Ђуро Даничић): O мени се разговарају сједећи на вратима…
Превод текста 2 (Атанасије Јевтић): Нада мном уживаху они што седе на вратима…

 

Архива

X