Силасак Светог Духа на Апостоле
Овај празник представља дан рођења хришћанске Цркве (као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа), а празнује се 50. дан након Васкрса – отуд име Педесетница – или 10. дан након Вазнесења Христовог. По Његовом обећању пред Вазнесење, ниспослао нам је Духа Светог Утешитеља. Излила се обилна благодат на Његове ученике да би могли ширити Христово учење и установити Цркву Христову, као заједницу свих верујућих. Настао је велики шум, а са Неба су на њих силазили огњени језици. Испуњени Светим Духом, они су почели, како је Господ и предсказао, говорити другим језицима, како би ширили Јеванђеље на свим странама света.
Тако је свети апостол Петар одмах придобио 3000 људи за веру Христову. Апостоли су током свог мисионарског рада пролазили бројна тешка искушења, али су одржали завет Христов.
На овај празник, одмах након Свете Литургије наставља се вечерња служба, као спомен на то што су се апостоли разишли одмах по свету да проповедају. У њима се молимо за даривање Духа благодати, за исцељење душевних и телесних мука, као и да нас удостоји Царства Небеског.
Црква се на данашњи дан украшава зеленилом, од кога се плету венчићи током ових молитава. Ове молитве су коленопреклоне, врше се такозване велике метаније приклањањем колена и лица земљи. Венчићи се плету за време ових коленопреклоних молитава, за здравље целе породице и наших ближњих, стављају се потом крај славске иконе и ту стоје целе године. Обичај уношења зеленила у цркву остао је још из јудејске цркве, када су синагоге украшаване зеленилом и гранчицама. Богослужење новозаветне Цркве одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског чина Силазак Светога Духа на апостоле, а старозаветни празник Педесетнице је његова праслика, сећање на богооткривење Мојсију на Синају.
Овај велики празник установили су апостоли и он увек пада у недељу. Назив ‘Тројице’ носи зато што су сва три Лица Божија учествовала у том догађају – Свети Дух је ниспослат по обећању Господа Исуса Христа пред Вазнесење, а по допуштењу Бога Оца. У нашем народу овај празник се славио и као празник жетве, радости и љубави.
протојереј-ставрофор Првослав Пурић
Мени је то једно од најлепших места у Новом Завету, у тренутку силаска Светога Духа на апостоле на дан Педесетнице, кад силазе огњени језици, каже се: „И говораше другим језицима.” Лепота тог текста је у томе што он истовремено похрањује мноштво сродних значења, указујући на могућност човека да кроз огњени језик Духа Светог прими способност да проговори језиком другога.
Има једно прелепо место код старца Силуана, кад га описује старац Софроније: „Он је умео да у свакоме препозна његов непоновљиви начин да воли Христа.” Дух је у њему родио ту способност да препозна начин да неко заволи Христа, а то значи кроз језик. Јер свака љубав има свој језик. Када неко воли Христа, мора Га волети на језику који је њему разумљив. Најважније од свега је да сваки наш чин буде покушај да се у другом препозна његов непоновљиви начин да заволи Бога.
Небојша Дугалић
Молитва Светом Духу
Царе Небески, Утешитељу, Душе Истине,
Који си свуда присутан и све испуњаваш,
Ризнице добара и Даваоче живота,
дођи и усели се у нас,
и очисти нас од сваке нечистоте
и спаси, Благи, душе наше.
Амин.
На вечерњи
4. Мојсијева (11, 16-17; 24-29)
16. А Господ рече Мојсију: „Сабери Ми седамдесет људи између старешина Израиљевијех, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. 17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од Духа Који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.“ 24. И Мојсије изађе и рече народу ријечи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора. 25. И Господ сиђе у облаку, и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему, метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад. 26. А два човека осташе у околу, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође Дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у околу. 27. И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: „Елдад и Модад пророкују у околу.“ 28. А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: „Мојсије, господару мој, забрани им.“ 29. А Мојсије му одговори: „Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти Дух Свој на њих!”
Јоил 2, 23-32
23. „И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска Моја, коју слах на вас. 26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете Име Господа Бога свог, Који учини с вама чудеса, и народ Мој неће се посрамити довека. 27. И познаћете да сам Ја усред Израиља, и да сам Ја Господ Бог ваш, и да нема другога, и народ Мој неће се посрамити довека. 28. И после ћу излити Дух Свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. 29. И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити Дух Свој; 30. и учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. 31. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни Дан Господњи. 32. И сваки који призове Име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење“, као што је рекао Господ, „и у остатку који позове Господ.“
Језекиљ 36, 24-28
24. „Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. 25. И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; Ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. 26. И даћу вам ново срце, и нов ћу Дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. 27. И Дух Свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по Мојим уредбама и законе Моје да држите и извршујете. 28. И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете Ми народ и Ја ћу вам бити Бог.“
Јутрења
зачало 65: Јован 20, 19-23
19 А кад би увече, онога првога дана седмице, и док су врата била затворена гдје се бијаху ученици Његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус и стаде на средину и рече им: „Мир вам!” 20 И ово рекавши, показа им руке и ребра Своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. 21 А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас.” 22 И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Духа Светога! 23 Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.”
Литургија
зачало 3: Дјела Апостолска 2, 1-11
1 И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. 2 И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; 3 и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. 4 И испунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. 5 А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. 6 Па кад настаде ова хука, скупи се народ и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. 7 И дивљаху се, и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: 9 Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, 10 у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, 11 Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?”
зачало 27: Јован 7, 37-52; 8, 12
37 А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан, нека дође Мени и пије! 38 Који у Мене вјерује, као што Писмо рече: ’Из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.’” 39 А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који вјерују у Име Његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен. 40 А многи од народа, чувши ту ријеч, говораху: „Ово је заиста пророк.” 41 Други говораху: „Ово је Христос.” А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова и из села Витлејема гдје бјеше Давид?” 43 Тако настаде раздор у народу због Њега. 44 А неки од њих хтједоше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њега. 45 Дођоше, пак, слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто Га не доведосте?” 46 Слуге одговорише: „Никада човјек није тако говорио као овај Човјек.” 47 Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили? 48 Вјерова ли ко у Њега од главара или од фарисеја? 49 Него народ овај, који не зна Закон, проклет је!” 50 Рече им Никодим, који Му је долазио ноћу и бјеше један од њих: 51 „Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?” 52 Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.” 12 Исус им опет рече говорећи: „Ја сам Свјетлост свијету; ко иде за Мном, неће ходити у тами, него ће имати Свјетлост живота.”
Календар
Mај 18. (Јулијански) / Mај 31. (Грегоријански) 2020.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Треће обретење чесне главе Светог Јована Крститеља (Прво и Друго обретење чесне главе Светог Јована празнује се 24. фебруара); Свети мученик Келестин; Свети свештеномученик Терапонт, епископ кипарски; Свети мученици Пасикрат и Валентион и њихови другови; Преподобни Олвиан.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у Себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1. Петрова 1, 2). Тога ради се и крштавамо у Име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Матеј 28, 19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, Која нам је предала исповедање о Себи! „Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове!
Духовно созерцање:
Поштовање икона 3. део
Свети Јован Дамаскин – Апологетска слова против опадача светих икона 3. део
ХРИСТОС СПАСИТЕЉ. Хиландар, музеј, 120џ90 цм. XИИИ век
(I, 21; II, 15) „Ви сте пријатељи Моји, ако творите што вам Ја заповиједам. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца Својега, објавих вам.”
(Јован 15, 14-15)
„У њима бог овога свијета ослијепи разум невјерника, да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, Који је икона Бога невидљивога.”
(1. Коринћанима 4, 4)
„И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.”
(2. Петрова 1, 19)
„Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде.”
(2. Коринћанима 5, 17)
Описујемо Христа, Цара и Господа, али не лишавајући Га Његове војске. А војска Господња су Свети. Нека се лиши своје војске земаљски цар, па тек онда нека ње лиши свога Цара и Господа. Нека одбаци царски венац и круну, па тек онда нека укине поштовање према онима, који су тиранина победили и зацарили се над страстима. Ако ће они бити наследници Божји и сунаследници Христови, и заједничари божанске славе и Царства, како онда да не буду пријатељи Христови и учесници земаљске славе? „Не зовем вас слугама”, каже Бог, „ви сте пријатељи Моји”. Зар онда да их лишимо части коју им је Црква дала? О дрског ли поступка! О дрског ли схватања, које се противи Богу и супротставља Његовим заповестима! Ако се не поклањаш икони, онда се не поклањај ни Сину Божјем, „Који је икона невидљивога Бога” жива и обличје непроменљиво…
Клањам се икони Христа као оваплоћеног Бога, Владичици свих, Богородици, као Мајци Сина Божјег, Светих као пријатеља Божјих. Њих, који су се до смрти одупрли греху и угледали на Христа проливањем крви за Њега, Који је претходно Своју крв пролио за њих, и који су Његовим стопама ходили. Њихове, дакле, подвиге и страдања осликавам, њима освећиван и подстицан на ревност угледања. И то чиним кроз страхо-поштовање и поклоњење: „Јер част иконе прелази на прволик”, каже божанствени Василије. Ако подижеш храмове Светима Божјим, величај и њихове славне подвиге. У стара времена није подизан храм у човеково име, није прослављана смрт праведника, него се оплакивала, и онај, који би се дотакао мртваца, па и самога Мојсија, сматран је за нечистога. А сада се празнују успомене на Свете: смрт Јаковљева је оплакивана, а смрт Стефана, архиђакона, се празнује. Зато, или укини и свечане успомене на Свете, које се одржавају насупрот Старом Завету, или дозволи и иконе насупрот, како ти сматраш, Закону. Но, било би немогуће не празновати спомене Светих, јер сабор светих и богоносних Апостола заповеда да се то чини. Јер, откада је Бог Логос постао тело (=човек), поставши сличан нама у свему сем греха, откада је несмешиво присајединио Себи оно што нама припада, и непроменљиво обожио тело узајамним несмешивим сапрожимањем Његовог божанства и Његовог тела, ми смо истински постали освећени. И откада је Син Божји и Бог, божанством нестрадални, пострадао примљеним телом и наш дуг избрисао, изливши за нас драгоцени откуп и добростојни, јер умолитељна је пред Оцем и часна крв Сина, ми смо истински стекли слободу. И откада је, сишавши у ад окованим душама, као заробљеним, проповедао опроштај, као и прогледање слепима, свезавши моћног силом Надмоћнога, васкрснуо, обесмртивши од нас примљено Своје тело, истински смо постали бесмртни. Откада смо се водом и Духом родили, уистину се усиновисмо и постадосмо наследници Божји. Отуда Павле и назива верне Светима; отуда смрт Светих не оплакујемо, већ празнујемо. Отуда „нисмо под Законом, него смо под благодаћу”, „оправдани вером” и познајући Бога једнога, истинитога, „праведник не подлеже Закону”, нисмо потчињени стихијама Закона као деца, него сазревши у мужа савршена, тврдом храном се хранимо, не оном која води у идолослужење. Добар је Закон који сија као светилник у тамном месту, али дотле док дан не сване. А сада је већ засијао Светлоносац у срцима нашим и вода жива богопознања покри многобожачка мора, и сви познасмо Господа. „Старо прође, гле, све ново постаде.” Зато и каже божански Апостол врховном апостолу Петру: „Кад ти, који си Јудејац, живиш незнабожачки, а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?” (Галатима 2, 14). И пише Галатима: „Сведочим опет сваком човеку који се обрезује, да је дужан сав Закон творити” (Галатима 5, 3).
(I, 22) „тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би, кад прође Петар, бар сјенка његова осјенила кога од њих.” (Дјела Апостолска 5, 15)
„И Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим, тако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.” (Дјела Апостолска 19, 12)
Некада, не знајући Бога, робовали смо боговима који то нису, а сада, познавши Бога боље, будући познати Богом, како се можемо поново вратити немоћним и бедним стихијама? Видех људски лик Божји „и би спасена душа моја”. Гледам икону Божју као што је виде Јаков, иако другачије: онај је виде невештаствену, која је наговештавала умним очима оно што ће се догодити, а ја Онога Који се у телу јавио, сећања усијаност. Од болести су лечили, демоне прогонили: сенка апостола, марамице и убруси. Како онда да се не прослави сенка и икона Светих? Зато или забрани поштовање целог вештаства или не уводи новотарије „нити померај границе вечне, које поставише Оци твоји.”
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
– благомужество (благодмужество) = смелост, храброст
– благонарочитъ (благонарочит) = ванредан
– благонравенъ (благон(а)равен) = доброћудан, искрен
– благопитаніе (благопитаније) = добра храна
– благоплодіе (благоплодије) = добар род/плод, плодност, изобиље плодова
– благопокорливъ (благопокорлив/благопокорљив) = покоран, понизан, послушан
Наставићемо речи са ‘благо’ следеће недеље да се што боље упознамо са овим прекрасним језиком.
Ускоро
Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.
