Епископ Григорије: O исцељењу слепога

 

Толико много пута и на тако много мјеста, Христос о Себи свједочи или бива посвједочен као – Свјетлост свијета. И заиста, од свих свједочанстава о Њему, свједочанство које даје у Јеванђељу ове недјеље најближе је нашем поимању Царства Божијег као Царства вјечне свјетлости. Једино Он, Свјетоподатељ, може да нам дарује вид, и то не само тјелесни, којим сагледавамо свијет око себе, већ и вид духовни, којим видимо свјетлост богопознања у овом вијеку.

Он, Који у већини јеванђељских примјера чини чуда исцијељења на иницијативу самог болесника (да би се пројавила неопходност вјере код човјека, без које нема чуда), овог пута приступа човјеку слијепом од рођења и показује – и дјелом исцијељења и одговором ученицима – да су болест, немоћ и гријех човјеков немоћни у односу на Његову неизрециву милост и славу.

Иако је болест, начално, у људску природу ушла кроз гријех богоодступништва, то јест удаљавања од Бога, Који је једини извор здравља и психофизичке равнотеже, и  иако је свако од нас рођењем наслиједио ту склоност према гријеху – болести и немоћи често су допуштења Божија преко којих се, на разне начине, пројављују сила и слава Његове Божанске Личности. На тај начин, кроз чудесна дјела Његова, увјерен и поучен бива не само исцијељени, већ и многи око њега. Ту се, боље него игдје другдје, сила Божија у немоћи показује савршена. Пошто је болест ушла у човјека кроз гријех богоодступништва, она се најбоље исцијељује поновним приступом Богу. Господ користи земљу, блато, то јест твар, и освјећује је Својом пљувачком, да би показао како смо и ми и твар могли бити лијек и носити у себи живот. Исцјељујући овог слијепог од рођења, Христос материјалним и опипљивим посвједочује духовно и невидљиво. Узевши блато, као симбол наше природе од земље саздане, и додавши му Своју пљувачку, дакле, нешто у цијелости Његово, Божанско, Он још једном посвједочује да је свако исцијељење и оздрављење плод сусрета и сарадње између Бога – Творца и Саздатеља, и човјека – сарадника Божијег.

Свакако да је Он, Који је и створио човјека, могао без икаквог видљивог ритуала, само рјечју, да отвори очи његове (као много пута до тада), али, како нас уче Оци Цркве, по премудрости Својој, Господ користи сваку прилику да нас поучи. Дакле, суштинска порука је у томе да, када је Господ ту – свака сила гријеха престаје, нестаје и бива исцијељење. И, ево, опет болесног и немоћног човјека упућује на воду (као и раслабљеног, Самарјанку и много других јеванђељских личности), показујући тиме да нема здравља ни прогледавања духовног без умивања очиститељном водом Светог Крштења, то јест без уласка у Свету Цркву Његову. Тако Господ користи све могуће начине да би нас спасао. Његова топлина оживотворава и чини свјетлоносном чак и творевину, користећи је као повод да би нам се приближио. Некада се Он скрива, а некад најнепосредније открива, показујући да без Њега не можемо чинити ништа. Заиста, у тијелу човјечјем велико чудо су очи. У њима као да је садржана сва тајна човјечјег бића. Прво са чиме се прогледали слијепац сусреће јесте – Лице Божије. Ево нам још једне духовне истине: онај ко прогледа и ко се ослободи од таме гријеха и робовања тој тами, одмах бива удостојен виђења Лица Божијег. Такав човјек сагледава себе у свјетлости Лица Божијег и постаје свјестан сталног Божијег присуства у своме животу. Он, прогледавши, схвата да слијепило није, не видјети сунца, већ – не знати Христа. Са тјелесним видом, у њему се отвара и онај други, духовни. Истина оста скривена од фарисеја, тих учитеља народа, који су – слијепо се држећи слова Закона и вјерујући своме расуђивању више него очигледним  свједочанствима – одбили да у Христу виде Сина Божијега. А овај слијепи, прогледавши, схвати да је вид дар Божији, и због своје благодарности и повјерења би удостојен и духовног прогледања.


Вазнесење Господње – Спасовдан

Након 40 дана од Васкрсења, будући да је на земљи завршио и заокружио дело спасења и искупљења рода људског, дошло је време Христовог одласка Богу Оцу. Јављањем мироносицама и ученицима-апостолима, њиховим бодрењем тих 40 дана да остану у вери, а неверном апостолу Томи, омогућивши и да се физички увери у стварност Васкрсења, Син Божији је целокупном људском роду показао Васкрсни пут и истинитост спасења. Тога дана јавио се последњи пут ученицима за трпезом, упућујући их да по целом свету проповедају Јеванђеље. Пошто су се апостоли веома растужили због Његовог одласка, обећао је да ће и њима, а тиме и свима нама, ниспослати Духа Светога Утешитеља, Чијом ће благодаћу они вршити своју мисију и установити Цркву Христову. Од људи распет и пострадао, ипак их (то јест нас) није оставио саме и без утехе, шаљући највећу благодат тамо где је људски род најдубље пао, љубављу и праштањем зацељујући човечанство рањено Његовом смрћу и сопственим грехом.  Оставио нам је и Свето Писмо као утеху и путоказ. Повео је тога дана Мајку и ученике на Маслинску гору, где је током Свог земног живота држао беседе и проповеди, а често се и осамљивао ради молитве, нарочито оне последње, у Гетсиманском врту, пред страдање. Подигао је, на крају, руке ка Небу, благословио их све и на њихове очи вазнео се ка Небу. Тако је благословом најављен Његов долазак на земљу, радосном и благом вешћу Светог Архангела Гаврила Богородици, и благословом је Његов боравак међу људима заокружен, радосном вешћу о скором силаску Светог Духа. Будући да се тада довршило дело спасења људи, овај дан је назван Спасовдан, а празнује се увек четвртком. Вазнесењем је Господ и нама припремио пут вечног живота, испунивши речи Светог цара Давида: „Јер ћу проћи до места шатора дивног, до дома Божијег, с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.“ (Псалам 41, 5) 


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 32: Јован 8, 42-51

Свједочанство Очево и наука од Оца. Истина ће вас ослободити! Јудејци – робови гријеха, недостојна дјеца Авраамова; њихов је отац ђаво.

42 А Исус им рече: „Кад би Бог био Отац ваш, љубили бисте Мене; јер Ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао Сам од Себе, него Ме Он посла.
43 Зашто не разумијете говор Мој? Јер не можете да слушате ријеч Моју.
44 Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи.
45 А Мени не вјерујете, јер Ја истину говорим.
46 Који Ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто Ми ви не вјерујете?
47 Онај који је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.”
48 А Јудејци одговорише и рекоше Му: „Не кажемо ли ми добро да си Ти Самарјанин, и да је демон у Теби?”
49 Исус одговори: „У Мени демона нема, него поштујем Оца Својега; а ви Ме срамотите.
50 А Ја не тражим славе Своје; постоји Онај Који тражи и суди.
51 Заиста, заиста вам кажем: ’Ко одржи ријеч Моју, неће видјети смрти вавијек.’”

 

Aпостоли
Зачало 30: Дјела Апостолска 12, 12-17

Петар у тамници и чудесно ослобођење.

12 И разабравши се, дође до куће Марије, матере Јована, званога Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.
13 А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи дјевојка, по имену Рода, да чује.
14 И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима.
15 А они јој рекоше: „Јеси ли луда!” Али она увјераваше да је тако. А они говораху: „То је Анђео његов.”
16 Петар, пак, једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га и задивише се.
17 Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: „Јавите ово Јакову и браћи.” И изишавши, отиде на друго мјесто.


Календар

Maj 24. (Јулијански)
6
Jун (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Преподобни Симеон Столпник Дивногорац; Свети мученик Серапион и са њим Калиник, Теодор и Фауст; Свети мученик Мелетије Стратилат и са њим 1218 војника; Преподобни Никита Столпник, Перејаславски Чудотворац; Свете мученице Маркијана, Паладија и Сузана; Свети мученици Калиник и Христијан; Свети мученици Фист, Маркел, Мелетије, Сергије, Маркелин, Јован, Филикс, Фотин, Теодориск, Меркурије, Стефан, Серапион и Дидим; Преподобни Киријак Монах.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Господ је Јудејцима објашњавао због чега они не верују у Њега. И шта мислите зашто? Зато што им је говорио истину: „А Мени не верујете, јер Ја истину говорим.“ (Јован 8, 45) Код њих лаж као да се отеловила и ушла у њихову крв, због чега им истина беше неприхватљива. А зашто ни сада не верују? Разлог је исти: Господ говори истину. Због тога не верују. Како то? Па, они су сви учени. Колико је само код њих речи! И то о истини? Да, речи је много, али нема дела. Испредање система се такође код њих може наћи. Међутим, то је као испредање паучине. Само, они не примећују ту крхкост. Почетак система им је без основе, и даљи изводи су без доказа. Ипак, они су њима сасвим задовољни. Они имају такву жеђ за претпоставкама, да се чини да оне представљају сав садржај њиховог ума. Иако имају само претпоставке, они сматрају да имају солидно образовање. Разастрли су они, тако, једну маглу маштарија по малобројним чињеницама до којих су дошли. У тој магли изгледају сасвим друкчије, него што су уствари. И поред тога, они сматрају да поседују област непромењиве истине. Тако је ум постао труо, и тако се укус изопачио! Како ће, онда, ум да прими истину? Тако они не верују Господу, Који једини истину говори.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХIV – Непромењивост канона и живот савременог човека у Цркви

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • достоѧнїє1 (достојаније) = наследство, баштина, имањеѰалти́рь (=Псалтир) – 15, 5:
    Оригинални текст: Гд҇ь ча́сть достоѧ́нїѧ моегѡ̀ и҆ ча́ши моеѧ̀…
    Изговор текста: Господ част достојанија мојего и чаши мојеја…
    Превод текста 1 (Ђуро Даничић): Господ је мој дио нашљедства и чаше…
    Превод текста 2 (Атанасије Јевтић): Господ је удео наслеђа мога и чаше моје…
  • достоѧнїє2 (достојаније) = коцка, удео, достојање

  • достоѧнїє3 (достојаније) = достојанство

 

Архива

X