Игуманија матер Магдалина Мркшић
Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у оду Божијем стваралаштву
Остала ми је у сећању реченица, за мене по свој прилици судбоносна, коју је изговорио професор на једном часу филозофије, у осмом разреду гимназије. Шетајући учионицом, рекао је: „Сада, када сте пред пунолетством, треба да одаберете једну филозофију, која ће вам бити водиља током живота.“ За мене је та реченица била упечатљива до те мере да сам је схватила као заповест. Била сам подстакнута да трајно размишљам која би филозофија могла бити толико значајна у мом животу. Питање – како је настао свет и ми у њему – врзмало ми се и иначе по глави. Пошто сам увек била склона размишљању и филозофирању, почела сам да упоређујем научно тумачење о постанку света, Кант-Лапласову теорију, са библијским тумачењем да је Бог створио свет за шест дана. На моје задовољство, после детаљног анализирања, открила сам додирне тачке, имала сам утисак да су се Кант и Лаплас чак и руководили библијским редоследом догађаја у Божијем стварању. Тек што сам дошла до таквог закључка, већ се наметнуло ново питање: „Ко да ми потврди истинитост једног таквог тумачења?“ Морала сам са разочарењем да прихватим – нико, нигде, никад. Резигнирано сам себи признала да нико без доказа не би могао да ме задовољи одговором. Коју филозофију одабрати као водиљу? Желела сам да следим неки добар пут у животу. Али како? Потребна су ми правила неког моралног закона. Сетих се да ми је прабака помињала заповести Божије. На шта ми филозофија, ако ми не помогне да постанем добар човек, или ако чиним добро само да би други видели? Уосталом, шта уопште значи бити добар или добро васпитан човек? Најзад сам пронашла 10 заповести Божијих! Задивила ме је мудрост изречена у само десет тачака. Пет последњих тачака сажетих у: ШТО НЕ ЖЕЛИШ ДА ТЕБИ НЕКО УЧИНИ, НЕМОЈ НИ ТИ ДРУГОМ, принцип је коме треба стремити – донела сам свечану одлуку. После моје искључиво рационалне одлуке, прошло је неколико месеци. Ни сама не знам тачно када, постала сам свесна неке промене која се догодила у мени. Почела сам другачије да посматрам свет око себе. У наоко обичним, свакодневним стварима, проналазила сам фасцинантно: како семе спуштено у земљу непогрешиво зна да једну кличицу пружи у корен, другу у стабло које ће у одређено време донети увек истоветну врсту листа, цвета и плода, како птица својом малом главом непогрешиво препознаје сазвежђа којима се оријентише у лету преко мора или чак океана, како лептир „Парижанин“ прелеће сваке године Средоземно море из Африке, полаже јаја у Паризу, да би се тек излежени лептир поново вратио у Африку, где остаје до путовања у Париз следеће године, како животиња у дивљини доноси на свет своје грациозно младунче и отхрани га са љубављу, иако нема ни руку, ни прстију, ни разума, како живот врви у мајушној ћелији, савршено складан и осмишњен… Постало ми је кристално јасно да космос и ми у њему не можемо бити дело силе коју називамо природом, него да је и она само део целокупне творевине Бога Створитеља, чију величину и стваралачку моћ прослављају сама дела Његова. Каква се то промена догодила у мени? Неко ново чуло, нова димензија, испунила је искључиво рационалну празнину мога интелекта – то је била вера да је БОГ створио свет видљиви и невидљиви. Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у једногласну оду Божијем стваралаштву. Као што је давање живота једино Божија привилегија, тако је и вера дар Божији, којим Бог награђује оне који Га траже. Што сам више упознавала и дубље сагледавала величину Божију, све сам Му се више дивила – најзад до те мере да сам живот свој ставила у службу Божију.
Свети Великомученик Пантелејмон
Пантелејмон, чије име значи „свемислостиви“, родом је био из Никомидије, од мајке хришћанке и оца незнабошца. Као младић изучио је лекарске науке. Свештеник Ермолај га је научио вери Христовој и крстио га. Слепог човека, кога су остали лекари узалуд лечили, Пантелејмон је чудесно излечио именом Христовим и крстио га. Лекари из зависти тада оптуже Пантелелејмона као хришћанина, те га дају на суд, пред цара Максимијана. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем Небеским.“ Пред њим он објави себе хришћанином и исцели на очиглед свих одузетог човека, што многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се више пута јави и избави га, неповређеног. Осуђен на смрт, Свети Пантелејмон клече на молитву Господу. Џелат га удари мачем по врату, но мач се поломи. Џелат га је погубио, тек када је завршио молитву и сам рекао да га посеку. Пострадао је 9. августа 304. године. Његове мошти имају исцелитељску моћ. Име му се призива у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу, а сматра се једним од највећих Светитеља-исцелитеља. Најлепши храм посвећен овом Светитељу налази се на Светој Гори. У Србији, посвећени су му манастири Лепчинце код Врања, Старо Хопово, као и Свети Пантелејмон у месту Брод на Власини. Свети Пантелејмон сматра се заштитником болесних, пострадалих, лекара и ратника, оних који бране слободу народа.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 33: Матеј 9, 27-35
Исцјељење двојице слијепих.
27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слијепа вичући и говорећи: „Помилуј нас, сине Давидов!”
28 А када дође у кућу, приступише Му слијепи, и рече им Исус: „Вјерујете ли да могу то учинити?” А они Му рекоше: „Да, Господе.”
29 Тада се дохвати очију њихових говорећи: „По вјери вашој нека вам буде.”
30 И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: „Гледајте да нико не дозна!”
31 А они, изишавши, разгласише Га по свој земљи оној.
32 Када, пак, они излажаху, гле, доведоше Му човјека нијема и бјесомучна.
33 И пошто изагна демона, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: „Никада се то није видјело у Израиљу.”
34 А фарисеји говораху: „Помоћу кнеза демонског изгони демоне.”
35 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
Aпостоли
Зачало 116: Римљанима 15, 1-17
Не угађати себи, него ближњима, и живјети у слози.
1 Дужни смо, пак, ми, јаки, слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Сваки од нас нека угађа ближњему на добро, ради напретка.
3 Јер и Христос не угоди Себи, него као што је писано: „Ружења оних који руже Тебе, падоше на мене.”
4 Јер што се раније написа, за нашу се поуку написа, да кроз трпљење и утјехом Писма имамо наду.
5 А Бог трпљења и утјехе нека вам да исто да мислите међу собом, по Христу Исусу,
6 да би једнодушно, једним устима славили Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.
7 Зато примајте један другога, као што је и Христос примио вас на славу Божију.
8 Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећања оцима.
9 А незнабошци да прославе Бога због милости, као што је написано: „Зато ћу Те признати међу незнабошцима, Господе, и пјеваћу Имену Твојему.”
10 И опет говори: „Веселите се, незнабошци, с народом Његовим.”
11 И опет: „Хвалите Господа, сви незнабошци, и славите Га, сви народи.”
12 И опет Исаија говори: „Биће коријен Јесејев, и Који устаде да влада над незнабошцима, у Њега ће се уздати незнабошци.”
13 А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога.
14 А ја сам, браћо моја, и сам увјерен у вас, да сте и сами пуни доброте, испуњени сваког знања, да можете и једни друге поучавати.
15 А писах вам, браћо, мало смјелије, као напомињући вам по благодати која ми је дата од Бога,
16 да будем служитељ Исуса Христа међу незнабошцима, свештенослужећи Јеванђељу Божијему, да принос незнабожаца буде благоугодан, освећен Духом Светим.
17 Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу;
Календар
Jул 26. (Јулијански)
Aвгуст 8. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свештеномученик Ермолај, и са њим Ермипа и Ермократа; Света преподобномученица Параскева; Преподобни Мојсије Угрин; Света мученица Ореозила; Преподобни Геронтије, оснивач скита Свете Ане на Светој Гори; Сабор Пресвете Богородице, у Пигадију близу Емвола; Света мученица Јерусалима; Свети Ермолај; Свети мученик Апион; Преподобни Симеон, архимандрит и столпник у Анаплу; Преподобни Игњатије Стиронит; Обновљење храма светих Арханђела Михаила, у Скали, и Арханђела Гаврила, у Халди.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
По вери вашој нека вам буде“, рекао је Господ двојици слепаца, и одмах им се отворише очи (Матеј 9, 29). Колико је вере, толико је и прилива Божанске силе. Вера је пријемник, уста и прихватилиште благодати. Као што су плућа код неког већа, а код неког мања, те једна примају више ваздуха, а друга мање, тако је и вера код једног већа, а код другог мања, и једна прима више дарова од Бога, а друга мање. Бог је свуда, све обухвата и покрива и радо обитава у душама људским. Међутим, Он у њих не улази насилно, иако је свемогућ, него кад Га позову, будући да неће да нарушава власт човека над самим собом, његово право власности над собом, које му је Сам даровао. Онога ко се отвори вером – Бог испуњава. У онога, пак, ко се затворио неверјем, Он не улази, премда је и њему близак. Господе, додај нам вере, јер је и вера Твој дар. Свако од нас је дужан да исповеда: „Ја сам ништ и yбoг.“ (Псалам 69, 6)
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХIII – Пост у Православној Цркви
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- живити (живити) = оживљавати; оживљавати/оживотворавати се
- животворити (животворити) = оживљавати, подизати из мртвих
- жилищє (жилиште/жилишче) = стан; становање
- жиръ (жир) = дебљина, сланина; изобиље, паша
