416-944-3297

У суботу 9-ог октобра, о Задушницама (Михољским), служиће се Света Литургија за упокојене у 9:00, а у продужетку парастос за све преминуле.

 

Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су увек суботом, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Тог дана у цркви се служи Заупокојена Литургија на којој се читају имена упокојених православних хришћана. Ако желите да дате имена за Проскомидију, дођите нешто раније, пре почетка Литургије, и имена предајте помоћнику свештеника који ће их унети у олтар.
После Литургије у цркви се служи парастос на коме се читају имена упокојених православних хришћана, која смо припремили, и на крају вином прелива жито. Уз имена приложи се скроман новчани прилог – наша жртва за покој душа наших покојника за које се молимо. Молитва за упокојене:

Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше
уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побожности и вери,
и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотично,
што сагрешише речју или делом или мишљу.

Усели их у места светла,
у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање Лица Твога
весели све од века Свете Твоје.

Даруј им Царство Твоје
и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном
и блаженом животу.

Јер си Ти Живот и Васкрсење
и Покој уснулих слугу Твојих,
Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем
и Пресветим и Благим
и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова. Амин.


Господе, опрости, нисам Те препознао.

У руском филму “Три приче”, екранизоване су три веома поучне приче из духовне литературе. Трећа је настала по беседи архимандрита Павла (Груздева) и говори о чекању Христа. Наиме, Марија, веома побожна жена, држи све постове, чита сва дневна молитвена правила и Свето Писмо, редовно одлази у цркву, исповеда се и причешћује. Једнога дана, након Литургије, Христа ради јуродива, обдарена од Бога даром провиђања људских срца и будућих догађаја, саопштава Марији да ће јој тога дана у госте доћи Господ. То чује и дечак Васја, који живи у стану поред Маријиног, па жури кући да саопшти оцу радосну вест о посети Спаситеља.

Филм обилује детаљима и животним моментима који разоткривају срца главних јунака – а кроз њих и наша срца. Марија доноси кући намирнице за ручак којим ће почастити Господа, самозадовољна што Он долази баш њој. Она живи, као и многи верујући људи, у извесном двоструком односу према Господу: када је у окружењу икона, духовних лица, служби и молитвених правила – она поприма израз велике побожности и моралне подобности, док пред људима који нису по њеној вољи често испољава гнев, нетрпељивост и осуђивање. Припремајући свечану и богату трпезу за Спаситеља, она се радује, али успут виче на децу и пролазнике у дворишту. Побожно закрштава све што чини, упирући поглед у своје бројне иконе на зидовима. Но, када пред њу долазе истинске иконе Божије – људи, невољни, неугледни, потребити – њене љубави понестаје, она остаје затворена у свом свету молитвених правила и закона. Тако, када јој на врата уплашено залупа дете-бескућник, који бежи од неколицине бесних дечака, она га избацује уз погрдне речи, па га дечаци хватају на степеништу и туку. Из дворишта погрдама тера и неугледног пијанца, који моли за мало хране, делећи му побожне савете како треба да се окрене Богу и Цркви. Како Господ не долази, њу обузима туга, па почиње да чита своје молитвено правило. Напослетку, почиње киша, а Марија у башти види младу жену са бебом, ружећи и њу, док жена седи немо, са ожиљцима на лицу, а још већим на души. Марија увече чита молитвено правило, пред зидом до краја прекривеним иконама, побожно закрштава све делове собе и одлази на починак, разочарана што је Господ није посетио.

Но, код малог Васје, кога је покојна мајка научила вери и љубави Христовој, прича је друкчија. Он брине о оцу, опхрваном тугом и болешћу пијанства. Зачувши да дечаци туку малог бескућника, Васја истрчава и нагони их у бег, а бескућника храни уштипцима и чајем, брише му крв, саосећа са његовим ранама и поклања му своје ципеле. Касније, позива у свој дом и неугледног пијанца, хранећи и њега. Тако Васјина и онако сиротињска трпеза остаје празна, а пијанцу од те слике на лицу заискри суза. У тренуцима самоће, Васја не престаје да са искреном чежњом гледа у икону Спаситеља, молећи Га да посети и њега и његовог „татицу“. Увече, доводи својој кући и несрећну жену са дететом, немајући више ничим да је послужи осим чајем. Из њега исходи детиње невина и пуна љубави исповест о његовим родитељима. Он уступа жени и детету свој кревет, а сам тоне у сан на кухињском прозору. Ноћу, Спаситељ се јавља Марији са иконе, говорећи: „Ја сам ти три пута долазио, због твога труда. А ти си Ме три пута отерала…“ На Маријино запрепашћење, Он је подсећа на дечака-бескућника кога је отерала уз погрдне речи. Њена самоувереност и формална побожност почињу да гасну, у сузама. Господ је подсећа и на други Свој долазак – у лику гладног пијанца, кога је она, такође, ружила и отерала. На Христово питање да ли чита Јеванђеље, она потврђује, а Он је подсећа на Своје јеванђељске речи: „Наг бејах и оденусте Ме, ожеднех и напојисте Ме, огладнех и дадосте Ми да једем.“ Говори јој, затим, да је Његова трећа посета била у лику несрећне жене са дететом, то јест био је то Он са Својом Пречистом Мајком. Марија услед тог спознања доживљава покајање, понављајући: „Господе, опрости мени грешној, нисам Те препознала!“ Господ јој одговара: „А Васја Ме је сва три пута примио. Иако си Јеванђеље подробно изучила и постиш и молитве читаш, немаш од тога никакве користи. Зар ниси прочитала да само троје остаје: вера, нада и љубав – али је од њих ЉУБАВ највећа.“

Нека би нам Господ свима дао да Га препознамо у свакој животној ситуацији, макар и најнезнатнијој, као и у сваком човеку, макар и најнеугледнијем, живећи љубављу, а не правилима, да и наш одговор пред Лицем Његовим једнога дана не би гласио: „Господе, опрости, нисам Те препознао!“


Otac Rafailo

Смета ми Црква – не желим да изучавам Православље


Oтац Андреј Лемешонок о Покрову Мајке Божије

Срећан празник Покрова Божије Мајке! Ми веома волимо овај празник. Свако од нас верује или води борбу за веру у то да се Покров Богородице простире над сваким човеком. Није добро када човек није наткривен и покривен. Он се смрзава, њему је хладно. Као што је познато, неке биљке треба на зиму прекрити, утоплити да се не би смрзле, да не би угинуле. Тим пре су заштита и помоћ потребне човеку када су свугде око њега буре, духовни мразеви и урагани. Ова помоћ пројавила се одавно, географски далеко од нас овде, у Влахернском храму, у граду Константинопољу. Град су опколили Сарацени. Људи више нису могли да рачунају на своје снаге, остало им је само да се надају на помоћ Божију. Тада су Христа ради јуродиви Андреј и његов ученик Епифаније видели Богородицу, Која је простирала над народом Свој Небески Покров. Град је био спасен, житељи спасени, зато што су се обратили за помоћ Пресветој Богородици. Тако је и у животима свих нас. Када су тешки, трагични тренуци, тек онда се ми заиста искрено обраћамо Богу, Божијој Мајци, светим угодницима. У тим тренуцима нам ништа не смета. Јер, обично нам много тога смета. Ми стојимо у цркви, али наше мисли су понекад тако далеко, јер имамо неке проблеме и нека нерешена питања. А, када се пред човеком постави питање: „Живот или смрт?“, тада он почиње истински да се обраћа Богу и да се истински моли. Наравно, ова молитва се увек чује. Једино би било добро када бисмо се прекрстили, не само када удари гром, него понекад и кад је леп, ведар дан. [По руској народној изреци: „Докле гром не удари – мужик се не прекрсти.“] Да бисмо учили да се молимо, не само из страха и не само кад немамо куд, већ и да молитва постане дисање наше душе. А, ако је човекова душа мртва, онда ма како да је здраво тело, ма чиме да човек покушава да се разоноди у овом свету, пре или касније све ће постати досадно, неинтересантно, бесмислено. Налазећи се у Цркви, ми се пробијамо у други свет, у свет вечности. Сваки дан у Цркви везан је са неким празником, догађајем, светим угодником Божијим. Данас ми празнујемо догађај који се збио пре више од 1000 година. Ми празнујемо тај дан као догађај који се и данас догађа у Цркви. Ми учествујемо у њему и верујемо да је над нашом црквом…, над нашом породицом, над нашим градом… (који је посвећен Богородици), распрострт  Њен Свети Покров. Покров Мајке Божије чува од безумља, од таквих страшних ствари, до којих човек дође када се одриче Бога, када изгуби сваку меру, пређе сваку границу. Ми верујемо да молитве светих и заступништво Богородице чува наш народ, даје могућност да градимо светиње, даје људима могућност да долазе у цркву и почну нови живот. Докле то тако буде, до тада неће бити краја света. Док буде макар једног човека који може да чује и сретне Бога у овом свету, значи да ће се живот на земљи настављати. А, када пресуши љубав и више не буде смисла постојања, зато што људи неће желети ништа да виде нити чују, и буде им свеједно, када остане само грех, тада ће овај свет сагорети. Човек, докле год живи, још има могућности да се покаје, да се исправи. Наш живот није бесконачан, ми морамо да се сећамо, треба да успемо да изменимо правац свог живота, усмерење свог ума, свог срца и да их усмеримо од земаљске хоризонтале ка Небеској вертикали: „Горе имајмо срца!“ Дај нам, Боже, да нам се, на овој Литургији, наше душе напуне љубављу, светлошћу, која нам даје истински живот, живот вечни. Амин.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 105: Матеј 25, 14-30

Прича о талантима.

14 Јер као што човјек, полазећи на пут, дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15 и једноме даде пет таланата (=око 130кг сребра), а другоме два (=око 52кг сребра), а трећему један (=око 26кг сребра), свакоме према његовој моћи, и одмах отиде.
16 А онај што прими пет таланата (=око 130кг сребра), отиде, те ради с њима, и доби још пет таланата.
17 Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18 А који прими један, отиде, те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
19 А послије дугог времена дође господар ових слуга и стаде сводити рачун са њима.
20 И приступивши онај што је примио пет таланата (=око 130кг сребра), донесе још пет таланата говорећи: ’Господару, предао си ми пет таланата; ево, још пет таланата које сам добио с њима.’
21 А господар његов рече му: ’Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.’
22 А приступивши и онај што је примио два таланта (=око 52кг сребра), рече: ’Господару, предао си ми два таланта; ево, још два таланта која сам добио с њима.’
23 А господар његов рече му: ’Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.’
24 А приступивши и онај што је примио један талант (=око 26кг сребра), рече: ’Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао и скупљаш гдје ниси вијао;
25 па се побојах и отидох, те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.’
26 А господар његов одговарајући рече му: ’Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао и скупљам гдје нисам вијао.
27 Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.
28 Узмите, дакле, од њега талант (=око 26кг сребра) и подајте ономе што има десет таланата (=око 260кг сребра).
29 Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има, узеће се од њега.
30 А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.’

Aпостоли
Зачало 181: 2. Коринћанима 6, 1-10

Подвизи Павлове апостолске службе.

1 А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију;
2 јер говори: „У вријеме погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти.” Ево, сад је најпогодније вријеме; ево, сад је дан спасења!
3 Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди,
4 него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама,
5 у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима,
6 у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемјерној,
7 у ријечи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и лијевим,
8 у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити,
9 као незнани и познати, као они који умиру, а ево, живимо, као кажњавани, али не убијани,
10 као жалошћени, а увијек радосни, као сиромашни, а многе богатећи, као они који ништа немају, а све посједују.


Календар

Септембар 27. (Јулијански)
O
ктобар 10. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети мученик Калистрат и дружина његова (49 мученика); Света мученица Епихарија; Свети мученик Гимнасије; Свети апостоли Марко, Аристарх и Зинон; Преподобни Игњатије; Света новомученица Акилина; Свети мученици Филимон епископ и Фортунијан; Света мученица Гајана; Светих 15 мученика; Чудесно виђење и онемелост (=немила) светог пророка Захарије, оца Светог Јована Претече .

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’



Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или слику, не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно. Нико од оних који су примили живот од Господа не може рећи да нема ни један таланат. Сваки има нешто, и то не само једну ствар. Према томе, свако има чим да тргује и да ствара добит. Не обазири се на страну и не број колико су други добили, него добро погледај на себе и пажљиво одреди шта је у теби и шта можеш на то још додати. Затим се потруди на том плану без лењости. На Суду те неће питати зашто ниси стекао десет таланата ако си имао само један, нити ћe те питати зашто си на свој таланат стекао само један таланат, већ ћe рећи: „Шта си стекао – таланат, пола таланта или његов десети део?“ И награда неће бити по томе што си примио, него по томе што си стекао. И човек се неће моћи ничим оправдати: ни својом незнатношћу, ни сиромаштвом, ни необразованошћу. Јер, ако није дано, неће се ни питати. Међутим, ти си имао руке и ноге. Стога ћe те питати: „Шта си са њима стекао?“ Имао си језик, те ћe питати: „Шта си са њиме добио?“ Тако се на Суду Божијем изједначава неједнакост земаљских околности.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХXII – Сликање лика Христовог и Светих

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • зарѧ (зарја) = зора
  • заточати (заточати) = прогонити
  • затхлый (затхљи(ј)) => који има задах = покварен. ужежен
  • зауститисѧ (зауститисја) = затворити уста, ућутати
  • заушатисѧ (заушатисја) = ћушати, шибати, тући
  • заушєнїє (заушеније) = ћушка

 

Архива

X