Свети Симеон Мироточиви:
Завештање цркава
Свети Симеон Мироточиви
Кад човјек зида кућу, не зида је за себе, него за своју дјецу и унучад. Тако настаје породица и домаћинство. Кад владар зида цркву, не зида је за себе, ни за своје синове, ни унучад, него за народ који ће је кроз вјекове походити. Тако се ствара држава. Кућа је оно што остаје послије човјека. Црква је оно што остаје послије владара. Кућа остаје дјеци, црква народу. А црква је, чедо моје, велика корабља, лађа која плови према дубоким и далеким, нама незнаним временима и људима. У који год вијек доплови, довешће и нас и показати нас нашим још нерођеним потомцима. Сретан сам и миран, чедо моје, што је сада моја Студеница запловила према вјековима. У општем потопу времена само су такве корабље, попут Нојеве лађе, кадре да нас спасу највећег од свих понора, од заборава. И ми ћемо, чедо моје, који саградисмо цркве, бити у њима времепловци на тим великим корабљама. Ми смо узидани у своје цркве тврде грађе, кадре да одоле страшним ударима времена. Све сам камен и мрамор, најтврђе што постоји на свијету. Узидали смо себе у своје цркве, исписали своју вјеру и живописали ликове у њима. Наши далеки потомци препознаће нас у Студеници. Знаће ко смо и какви смо. И, чедо моје, биће поносни што нас имају, поуздано знам да хоће. Поносиће се што су племе немањићко. Чедо моје, кад сам наумио да градим Студеницу, имао сам само осам љета. Питао сам протомајстора колико му је потребно љета да сагради цркву. „Седам“, одговорио је кратко. „Много је, протомајсторе!“ „Ако ти је градим најмање седам љета, трајаће ти најмање седам вјекова.“ „А за колико је, протомајсторе, људи могу разрушити?“ „Људи за седам дана, вријеме за седам вијекова, велики жупане. Али ни послије седам дана ни послије седам вијекова Студеница ти неће нестати, јер ћу је градити тако да буде величанствена и прелијепа. Нагледао сам се, велики жупане, много љепших и величанственијих рушевина него што су грађевине које су тек завршене.“ Ето, чедо моје, градите за данас, градите за сутра, али градите и за вијекове. Кад се гради за народ, онда то што се гради мора бити трајно и јако као сам народ.
Свети Пророк Илија
Старозаветни пророк из 9. века пре Христа, боговидац и чудотворац. Када се родио, његов отац је видео Ангеле Божије око њега, како га огњем повијају и хране га пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и богомдане огњене силе. Младост је провео у богомислију и молитви, повлачећи се у пустињу и осаму. Борио се против незнабожаца, идолопоклоника и јеретика, великим чудима доказујући силу и власт Божију. Отварао је небо, спуштао огањ са Небеса, пуштао кишу, умножавао храну људима, васкрсавао умрле, прорицао будућност. На Хориву је разговарао са Богом и чуо Његов глас. Пред крај земног живота, узео је свога ученика Јелисеја и одредио га за наследника у пророчком звању. Када су стигли у Јерихон, на очиглед 50 других пророка је ударио својим огртачем по Јордану и пресекао воду на две стране. Подигао се велики вихор, а Свети Илија био узнет на Небо у огњеним колима са огњеним коњима. За догађај Преображења Господа нашег Исуса Христа везује се појављивање Светог Илије на Тавору, заједно са пророком Мојсијем. По библијском пророчанству, Свети Илија ће се опет јавити пред крај света, да сузбије силу Антихристову (Откривење глава 11).
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 29: Матеј 9, 1-8
Исцјељење одузетога.
1 И ушавши у лађу, пређе и дође у Свој град.
2 И гле, донесоше Му одузетога, који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: „Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.”
3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.”
4 А Исус, видјевши помисли њихове, рече: „Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5 Јер шта је лакше рећи: ’Опраштају ти се гријеси’, или рећи: ’Устани и ходи’?
6 Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе.” Тада рече одузетоме: „Устани, узми одар свој и иди дому своме.”
7 И уставши, отиде дому своме.
8 А народ, видјевши, задиви се и прослави Бога, Који је дао такву власт људима.
Aпостоли
Зачало 110: Римљанима 12, 6-14
Живот хришћана у Цркви као Тијелу Христовом.
6 Имамо, пак, различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере;
7 ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу;
8 ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно.
9 Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло, држите се добра.
10 У братољубљу будите једни према другима њежни; чашћу чините једни друге већим од себе.
11 У ревности не будите лијени; будите духом ватрени; Господу служите.
12 Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани.
13 Помажите Светима у потребама; будите гостољубиви.
14 Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните.
Календар
Jул 19. (Јулијански)
Aвгуст 1. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети и благоверни Стефан Високи, деспот српски; Света матера Евгенија-Ефронисија, српска царица Милица; Преподобна матер Макрина; Преподобни Диј; Преподобни Диоклеј; Свети Григорије Нови Исповедник; Преподобни Михаил; Света 4 саподвижника; Свети мученик Роман, кнез Рјазански.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
ГГоспод опрашта грехе раслабљеноме. Требало би се радовати. Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули.“ Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Матеј 9, 1-8). Ум без вере је подмукао. Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере. Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо. Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија. Тако се он односи и према осведочењима истине Божије. И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју. Међутим, он и њих покрива сумњом. Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност. И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто. У области вере апостол говори: „Ми ум Христов имамо.“ Чији је ум ван области вере? Лукавог. Због тога је лукавство постало његова главна одлика.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХII – О честом причешћивању верних
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- жвати (жвати) = жвакати
- ждати (ждати) = чекати
- жє (же) = пак
- жєлвь (желв) = корњача
- жєлудь (желуд/желуђ ?) = жир; брест
- жєнитва (женитва) = женидба
- жєрдь (жерд/жерђ ?) = дуги штап, мотка, колац
