Почетак Васкршњег Поста
Смисао самог поста, а тиме и припрема за њега, састоји се у покајању и праштању. То је једини пут ка очишћењу срца, ка примању Светог Причешћа и сједињењу са Господом. Зато се у навечерје поста, као прво вечерње служи прашчално или опроштајно вечерње, када сви заједно, свештенослужитељи и сабрани народ, траже једни од других опроштај. Ово није формални чин, већ истинско отварање срца за Господа и ближње, а речи „опрости“ и „праштај“ су тајанствена пројава љубави, смирења и очишћења. На крају се чита великопосна молитва Светог Јефрема Сирина „Господе и Владико живота мога…“, која ће се надаље читати током читавог Часног поста, у Цркви и у дому. Данашњи дан је, дакле, дан праштања, по речима Светог Теофана Затворника: „…велик Небески дан Божији“, који хришћанске заједнице чини рајским и слива земљу са Небом. Ми данас, и у све дане, живимо са Христом, а то значи у непрекидној љубави. Бити у љубави са Богом значи принети своје покајано срце, помолити Му се као дете које пружа нејаке руке ка мајци, опростити свакоме, знајући да је све прах и пепео наспрам љубави Божије.
Велики пост се састоји од Свете Четрдесетнице и Страсне седмице. Света Четрдесетница одражава четрдесетодневни пост, који је Господ Исус Христос држао у пустињи након Крштења, док Страсном седмицом му саучествујемо у Његовим страдањима. У првој седмици је најстрожи пост током Свете Четрдесетнице. Она се зове и Чиста, јер се тада чује вапај душе која се чисти, каје и сузама умива своје грехе. Молитве су тада дуже и свечаније, са више читања него појања. Окосница Великог поста у животу Цркве је покајање, а сам пост је „школа покајања“. Питање поста никако не сме бити формално, сведено само на припрему хране која није животињског порекла. Пост је наш целокупан однос према Богу, Његовој творевини, нашим ближњима и нама самима. Христос није говорио: „Постите шест дана на води да бисте угледали Царство Небеско“, него: „Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.“ Физички пост је средство које нам помаже да лакше мислимо и деламо за Христа, али није услов за сједињење са Њим. Истинско сједињење са Господом могуће је само кроз покајање. Наиме, и прва Божија заповест Адаму била је заповест о посту, да не куша са дрвета познања добра и зла. Ова заповест била је врста педагошке мере Бога према човеку, учећи га како треба да се постави према Богу и целокупној творевини. Постављен као господар свега створеног, Адам је требало да кроз свој однос са Богом, кроз своје узрастање, приводи Богу и себе и поверену му природу, но он је, својим падом, укаљао и творевину. Зато је питање поста питање дубинског преумљења, промене човекове душе и повратка испуњењу првобитне заповести. Правилно схваћен и проживљен, пост постаје не казна, већ дар Божији, а наш основни доживљај поста је благодарење. Пошто се благодарење најбоље изражава увек кроз служење Богу и ближњима, једна од најважнијих карактеристика поста је долазак у цркву на богослужења, која нас из царства земаљског преводе у Царство Небеско.
Ава Јустин Поповић:
О Посту и Молитви
Када је несрећни отац, вели се у Светом Јеванђељу, довео свог бесомучног сина Господу Христу и молио Га да га исцели, Спаситељ исцељује његовог сина наочиглед многобројног народа. Апостоли су били посрамљени тиме што они нису могли да истерају из овог младића нечистог духа. И кад је Спаситељ исцелио то момче и ушли су у кућу, Апостоли Га питају: „А зашто га ми не могасмо исцелити? Ми смо васкрсавали мртве, чинили многобројна чудеса у Име Твоје, а ето, овај младић остаде неисцељен и нисмо могли да истерамо нечистог духа из њега.“ Господ им онда рече: „Овај се род изгони само молитвом и постом.“ Ето скраћеног Јеванђеља. Молитва и пост потребни су да се очисти човек од сваке нечистоте, да се очисти човек од свакаквог ђавола, не само од свакога греха, него молитва и пост осигуравају победу над сваком немоћи, победу над сваким грехом, победу и над самом смрћу. Зато је Еванђеље о посту и молитви најглавније за свако људско биће, поготову за нас Хришћане. Када имаш молитву и пост, када се подвизаваш у њима, ти у самој ствари водиш себе и уводиш себе у вечни живот.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 17: Матеј 6, 14-20
О праштању, посту, истинском богатству.
14 Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески.
15 Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16 А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја, да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: ’Примили су плату своју.’
17 А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18 да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој Који је у тајности; и Отац твој Који види тајно, узвратиће теби јавно.
19 Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20 него сабирајте себи блага на Небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21 Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
Aпостоли
Зачало 112: Римљанима 13, 11-14; 14, 1-5
Облачење у Христа.
11 И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо.
12 Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје Свјетлости.
13 Да ходимо поштено, као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.
14 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.
Треба сносити слабе и не саблажњавати браћу.
1 А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима.
2 Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб, једе зеље.
3 Који једе, нека не презире онога који не једе; и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4 Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.
Календар
Март 1. (Јулијански)
Март 14. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобномученица Евдокија; Свети Силвестар; Света мученица Антонина; Преподобна Домнина Нова; Преподобни Антоније Ватопедски; Свети мученици Харисије, Никифор и Агапије; Свети мученик Несторијан; Свети мученик Нестор и Тривимије; Свети мученици Маркел и Антоније; Свети мученици Силвестар и Софроније; Свети новомученик Параскевис; Преподобни Мартирије Зеленецки.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
“Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша.“ (Матеј 6, 14-15) Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе, и од немирних осећања према брату, пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики Небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са Небом!
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)
II – Од каквог се материјала праве црквене одежде?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- година (година) = годъ (год) = време, епоха, час, година
-
годѣ (годје) = угодно, пријатно; повољно бити, свиђати се
