Слово Светог Јефрема Сирина о посту
„Ево, сад је дан спасења, ево, сад је време благопријатно“ (2. Коринћанима 6, 2). Сад је настало време када се примају молитве и мољења. Царство Божије сада је блиско свакоме ко служи Богу и правди, зато што су настали дани Часнога поста за онога ко заиста у чистоти пости. Нека држе овај свети Пост родитељи, и постећи просе Божијега милосрђа за децу своју. И омладина, љубазни моји, нека држи овај Пост, зато што она треба мужествено да војује са човекоубицом ђаволом. Сва Црква и сва њена чеда, сваког стања и чина, нека посте, и горећом љубави нека просе и моле Бога. Нека посте и моле у ово време Поста богаташи, и нека деле милостињу сиромасима, бедним и ништим. Нека посте и моле се у овај свети Пост ништи, молећи се Спаситељу нашем да удовољи њиховим потребама. Нека посте и моле се Христу у време Поста овога сироте, вапијући к Богу да би им био Оцем и Господом. Много нека посте удове, молећи Христа да би их Он место мужева хранио и чувао у удовству. Овим светим Постом човек прославља Бога, и свакоме ко ревносно чува пост, отвара Он врата милосрђа. Но, ко постећи мрзи брата свога, тај је пред Богом исто што и прождрљивац. Ко пости и гневи се, и скрива у срцу своме непријатељство, тај мрзи Бога и спасење је далеко од њега.
О, како си прекрасна ти, молитво! Блажен ко се ревносно остварује у молитви; ако је само чист од сваке обмане, њему се не приближује зли дух. Но, обрати пажњу на то како је Спаситељ наш рекао чистоме стаду ученика Својих, када их је учио молитви „Оче наш, Који си на Небесима“; Он учи нас да се молимо: „Остави нам дугове наше, као што и ми остављамо дужницима својим.“ Погледај, дакле, Господ не прашта ономе ко не прашта брату своме. Зато, у кога је у срцу лажљивост, мржња и осуђивање, тај нека претходно очисти душу своју, па онда тек прилази, и пости, и моли се. Ко је непријатељски расположен према брату своме, и исмева га, тај нека се прво измири са братом и прости га; тада тек може он приближити се Господу. Ко хоће да стане пред Бога, тај мора оставити брату дуг његов; само таквога човека пост и молитва угодним чини Богу. Какву ће нам корист донети сва молитва, ако не опростимо дужницима нашим? Ако ти, човече, не простиш свакога ко греши против тебе, тад не утврђуј себе постом и молитвом. Ако ти брату своме, на кога си нешто био љут, не оставиш дуга његовог, то сасвим узалудно постиш и молиш се, Бог те не прима. Зашто умртвљујеш тело своје постом, утамњујеш душу своју глађу и жеђу, ако не примаш с љубављу брата свога против кога у унутрашњости својој имаш гнев и мржњу? Нимало ти неће помоћи ни молитва твоја ни пост твој, док се не створиш савршеним у љубави и у надежди вере.
Преломи хлеб свој и подај ништим. Не дајеш своје. Бог је зато дао теби сувише, да би и ти давао другима. Теби је довољан насушни хлеб, како си се и научио од молитве; зато не сабирај себи сламу за огањ и мучење. Погледај: Господ твој обећао је теби да, ако дајеш ништима, то ће ти Он још у овоме веку вратити по сто, по педесет и тридесет пута, а у будућем веку наградиће те вечним животом. Пазите, браћо моја, да нико од вас не срамоти себе непотребностима, јер се Бог не гнуша ни једног греха толико колико непотребности. Пазите, браћо моја, да се не чују међу вама хуле и клеветања; но, место тога, узнесите хвалу и славословље Богу. Пазите, браћо моја, да не завлада у вама охолост и надменост; но, место тога, обуците се у смерност и кротост. Пазите, браћо моја, да се нико од вас не куне Именом Свевишњега Бога, зато што су уста створена за славослов Божији, и из њих не треба да излази клетва. Поступајте како је Господ наш заповедио: „Нека буде ваша реч: ’Да’ – ’Да’, ’Не’ – ’Не’“ (Матеј 5, 37). Заволимо пост, молитву и доброчинство наспрам бедних, и заволимо узајамно један другог.
Све пролази, браћо моја, само дела наша пратиће нас. Зато приготовимо себи што треба за пут, који нико не може избећи.
Свети Оци о посту
Свети Јован Златоусти (о промени када започне пост): Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, транжирање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала, и када се сетим јучерашње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама, тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем неголи раније, када је било постављено обиље разноврсне хране и вина.
Свети Јован Златоусти (о промени када престане пост): Не пружа ли нам пост собом право благо? Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре ступања у дом, испосников дух је осетио спокојство; да, и град чак благовести исто благостање и мир какви бивају у душама и домовима нашим; увече се не чује улично певање, нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни галаме ни свађе; на све стране је велика тишина. Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима, тако је и у душама нашим велики метеж, пошто нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и распламсава се пламен непорочних жеља. Због тога треба жалити за прошавшим постом, који је све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и окончали, не прекратимо у себи љубав према њему и не избришимо га подпуно из свога сећања.
Свети Василије Велики: Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.
Свети Јован Златоусти: Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама, и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица, нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.
Свети Фотије Цариградски: Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно, не трудећи се у врлини, личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.
Свети Јован Лествичник: Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста – када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (=Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске.
Свети Јефрем Сирин: Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер ако постиш, али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пати око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе – мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: „Милости хоћу, а не жртве.“ (Осија 6,6)
Свети Нил Синајски: Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе – купељу (=бањом, прањем). Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.
Свети Јован Касијан: Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер и она има своја штетна јела. Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту, које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном Небесног Хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер напрезање тела, које је сједињено са скрушеношћу духа, представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.
Свети Марко Подвижник: Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога, они који се старају за корист од поста, треба да се чувају штете која може доћи од њега (то јест таштине). Хлеб који једемо након окончања поста, који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно помало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу.
Свети Антоније Велики: Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод.
Свети Николај Велимировић: Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста.
Oтац Александар Шмеман:
Прашчално Вечерње
Најзад долази последњи дан, који се обично назива Недеља праштања, или литургички назив: Истеривање Адама из рајског блаженства. Ово име обухвата целокупну припрему за Велики пост. На почетку Поста ми смо као Адам. Велики пост је ослобођење од нашег робовања греху, ослобођење од тамнице овога света.
Први услов за то ослобођење је пост, који се састоји у одбијању да прихватимо жеље и подстицаје наше пале природе као нешто нормално, и у напору да се ослободимо од диктатуре тела и материје над духом.
Други услов је праштање. Опраштање је повратак јединству, солидарности, љубави. Опростити – значи ставити између себе и свога „непријатеља“ блажено праштање Самога Бога. Опростити – значи одбацити безнадежно међусобно „умртвљавање“ људских односа и препуштање Христу да их Он реши. Опраштање је „пробијање“ Царства Божијег у овај грешни и пали свет.
Велики пост почиње са Вечерњем те недеље. Ова јединствена Служба, тако дубока и дивна, нема ничег што би боље откривало тананост Великог поста у Православној Цркви. Нигде није боље извршен апел Цркве на човека. Свештеници у светлим одеждама почињу свечано вечерње богослужење. Стихира, која следи за псалмом „Господи возвах“, објављује долазак Поста и, за Постом, долазак Васкрса. Сада су све припреме завршене. Стојимо пред Богом, пред славом и лепотом Његовог Царства. Покајање је, изнад свега другог, очајнички позив за божанском помоћи. И Пост је ту. Светле одежде су одложене, светла су погашена. Први пут се чита молитва светог Јефрема, и њу прате велики поклони (=метаније). На крају службе, сви верници приступају свештенику и узајамно једно од другог моле опроштај. Велики пост је објављен изливима љубави, јединства и братства.
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о Страшном Судуу
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Горан Ковачевић:
Календар – зашто, како итд.
Антверпен, Белгија
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 17: Матеј 6, 14-21
О праштању и о посту.
14 Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески.
15 Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16 А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја, да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: ’Примили су плату своју.’
17 А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18 да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој Који је у тајности; и Отац твој Који види тајно, узвратиће теби јавно.
19 Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20 него сабирајте себи блага на Небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21 Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
Aпостоли
Зачало 112: Римљанима 13, 11-14; 14, 1-4
Облачење у Христа.
11 И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо.
12 Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје Свјетлости.
13 Да ходимо поштено, као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.
14 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.
Треба сносити слабе.
1 А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима.
2 Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб, једе зеље.
3 Који једе, нека не презире онога који не једе; и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4 Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.
Календар
Фебруар 21. (Јулијански)
Mарт 6. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Тимотеј Пустињак; Свети Евстатије, архиепископ Антиохијски; Преподобни Георгије Чудотворац, епископ Амастридски; Свети Јован III Схоластик, патријарх Цариградски; Преподобни Јаков Отшелник; Свети Захарија, патријарх Јерусалимски; Преподобни Андреј и Анатолиј.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
НЕДЕЉА (СИРОПУСНА):
Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Матеј 6, 14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики Небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са Небом.
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- исполинъ (исполин) = горостас, див, јунак, јакиПсалам 18, 6 или 19, 5:И҆ то́й ѩ҆́кѡ жени́хъ и҆сходѧ́й ѿ черто́га своегѡ̀, возра́дѹетсѧ ѩ҆́кѡ и҆споли́нъ тещѝ пѹ́ть.(И тој јако жених исходјај от чертога својего, возрадујетсја јако исполин тешчи пут.)И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
Псалам 32, 16 или 33, 16:
Не спаса́етсѧ ца́рь мно́гою си́лою, и҆ и҆споли́нъ не спасе́тсѧ мно́жествомъ крѣ́пости своеѧ̀.
(Не спасајетсја цар многоју силоју, и исполин њне спасетсја множеством крјепости својеја.)
Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
недеља, 20. фебруар НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ
Света Литургија (претпразништво Сретења) – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
23. фебруар – свети свештеномученик Харалампије
27. фебруар – преподобни Авксентије (=Ћириловдан)
