О исправљању других
Једна парохијанка испричала је разговор са својим духовним братом, монахом, коме се пожалила на људе са којима се сусреће, наводећи низ критика на њихово понашање, непознавање или неприхватање вере. Но, све и да је била у праву за сваки од примера које је навела, нико од њене горчине није имао користи, док је штета коју је тиме наносила себи а и ближњима, била очита. Монах је суочио са тиме да је своју душу затровала туђим сагрешењима, иако уверена за све то време да чини дело Божије и да се бори за спасење људских душа. Неке од његових поучних речи пожелела је да подели и са нама: „Настој да не радиш Божији посао. Имаш ли ти свој живот и своје одговорности или мислиш да си одговорна за цео свет? Ако мислиш да си Богом дана да будеш некакав мисионар, просветитељ и апостол, онда си у опасној прелести, у духовној самообмани, иза које стоји гордост. На Суду, Господ те неће питати за туђе животе и грехе, већ за твоје. Ако будеш вечито чистила туђе куће и баште, твоја ће кућа увек бити прљава и раслабљиваће ти се снага коју ти је Бог дао за твоје личне борбе. Изгубићеш свој мир. Ако стално будеш скретала са свог пута да би исправљала друге, промашићеш на крају свој пут, па никада нећеш стићи на циљ. А ако желиш да се држиш свог пута, онда најпре нађи смирење. Каже се: ко свима хоће да помогне, најмање себи зна да помогне. Ти брини о својој души, а за друге се моли. Од тога сигурно штете имати неће, а да им користи може много. Па кад други виде твој добар пример, њега ће и да следе. Нема тих речи које ће тако јасно и убедљиво говорити као пример човека који живи са Богом, а никог не преваспитава. Зашто је народ онолико волео и следио Патријарха Павла? Сигурно не зато што је он ишао градом и критиковао људе што се не причешћују или нису крштени, него је првенствено радио на свом смирењу, својој личности, а то је онда и привлачило људе њему. Да је само седео и причао, нико га не би слушао. Најлакше је причати и друге критиковати, то свако може. Свако може да прочита неко дело владике Николаја, па да цитира другима пригодне мисли и реченице, не би ли се сви дивили његовој вери и знању. Али нико се од тога неће мењати. Међутим, кад виде добар пример неког човека, он не мора ништа да прича, људи ће учити из самог његовог доброг примера. Знамо да се неретко дешава да деца коју су родитељи стално критиковали, постају наркомани, док у истинске и добре хришћане расту деца чији родитељи сведоче веру у Бога кроз љубав, радост и ваљан лични пример. Наравно, сви ми се увек правдамо тиме да смо све радили из најбоље намере, али не треба заборавити ону изреку да је „и пут до пакла поплочан добрим намерама“.“
На ове речи, жена је изразила сумњу да такав став може да нас води у пасиван однос према вери и ближњима, но монах је одговорио: „Ако те неко сам пита за савет и тражи твоју помоћ – онда помози, али се најпре помоли да те Бог просветли шта да кажеш, и чини то са много љубави. Али ако ти не траже мишљење или помоћ – ћути. Твоја одговорност је најпре да не одмогнеш никоме, да никога не повредиш својом критиком. Мора да постоји расуђивање у свему. То је све питање твог смирења, али и туђе спремности за поуку. Можемо да причамо некоме до сутра, али ако он није спреман да прими – неће научити ништа, а можемо још и да изазовемо унутрашњи отпор у њему. А ако неко и послуша наше савете и поуке, а није имао за тим унутрашњу потребу и спремност, онда ће те поуке суштински остати без плода, биће кратког даха. Ништа на силу. Вера је исто што и слобода. Ни Господ није ишао улицама и вукао људе за руку да пођу са Њим, него је рекао: ‘Ако хоћеш, узми крст свој и пођи за Мном…’ И зар мислиш да Господ не би једном помишљу могао учинити да цео свет поверује у Њега, да сви постану добри и извршавају Његове заповести? Али тиме би укинуо нашу слободу. Он од нас не тражи покорну децу, која испуњавају некаква правила вере, већ сараднике, а сарадници Божији смо првенствено у молитви и љубави. Не критика, већ наша искрена и топла молитва за ближње јесте најјача помоћ коју им можемо пружити, а да им ни у чему не одмогнемо. Црква није простор забрана, правила и критика, већ афирмација човека, заједнице, љубави и радости. Не постоји приручник за веру, она се усваја само чистим срцем и љубављу. Зато ради оно што је до тебе, а Господу препусти да решава Његово.”
Oтац Георгије Станковић:
Правилно понашање за вријеме Литургије (о одјећи, о молитви, како сабрати мисли на Литургији…)
Mанастир Свете Тројице у Озерковићима.
О правом сведочењу Христа
Митрополит Антоније Блум записао је случај 10-годишњег дечака са којим је имао прилике да разговара његов пријатељ Вања, потоњи епископ Силвестар. Дечак је за време окупације одведен из Русије у Немачку заједно са бројном децом коју су Немци користили за рад. Кроз разговор Вања је схватио да су дечакове мисли уобличене Јеванђељем. Иако није користио никакву библијску терминологију, дечакова душа је очито била дивно напојена мислима кроз које су просијавале јеванђељске поуке и мисли. Вања је упитао дечака како је могуће да тако мали толико добро познаје Јеванђеље, али је дечак одговорио: „А шта је то Јеванђеље? Ја никада нисам чуо за то.“ Вања му је објаснио: „Јеванђеље је књига у којој се говори о животу и учењу Исуса Христа.“ Дечак се изненадио: „А Ко је То?“ У даљем разговору, Вања је схватио да су дечакови родитељи били верујући људи, који су живели у време Стаљинових прогона хришћана, када је било опасно чак и поменути Бога. Договорили су се зато, упознавши претходно веома добро Свето Писмо и основе православне вере, да пред дететом изговарају само оно што је у сагласју са јеванђељским истинама, а да, из безбедносних разлога, детету не помињу Христа. Тако је дечак усвојио Јеванђеље као начин живота и мишљења, а не као скуп правила и учења. Митрополит Антоније Блум закључује: „То је најистинитије васпитање које се може понудити детету. Када, пак, дете увиди да родитељи на свом нивоу живе на један начин, а да, када се спусте на његов ниво, почињу да живе другачије, оно стиче убеђење да је све то лаж и фалсификат, да је целокупно религиозно васпитање само средство да задобију власт над њим.“
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 4: Матеј 2, 13-23
Бјекство Исусово у Египат.
13 А кад они отидоше, а то Анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, па бјежи у Египат, и буди ондје, док ти не кажем; јер ће Ирод тражити Дијете да Га погуби.”
14 И он, уставши, узе Дијете и Матер Његову ноћу и отиде у Египат.
15 И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах Сина Својега.”
16 Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла, те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18 „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.”
19 А по смрти Иродовој, гле, Анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту
20 и рече: „Устани, узми Дијете и Матер Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу Дјетета.”
21 А он, уставши, узе Дијете и Матер Његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Али, чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23 И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци: да ће се Назарећанин назвати.
Aпостоли
Зачало 200: Галатима 1, 1-19
Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.
1 Павле, апостол, не од људи, ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, Који Га васкрсе из мртвих,
2 и сва браћа која су са мном, Црквама Галатије:
3 благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа,
4 Који даде Себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5 Којему слава у вијекове вијекова. Амин.
6 Чудим се да се од Онога Који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,
7 које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу Јеванђеље Христово.
8 Али ако вам и ми или Анђео с Неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема (=проклет) да буде!
9 Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема (=проклет) да буде!
10 Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом,
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.
Календар
Јануар 17. (Јулијански)
Јануар 30. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Антоније Велики; Преподобни Антоније Нови Чудотворац; Свети цар Теодосије Велики; Свети новомученик Георгије Нови, Јањински; Преподобни Антоније; Преподобни Ахил; Преподобни Антоније Димски; Преподобни Антоније Краснохолмски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- илєктръ (илектр) од грчке речи илектрон = позлаћено сребро, смеса од злата и сребра, јантар, ћилибар
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ДО КРАЈА ЈАНУАРА 2022.
недеља, 30. јануар – седмица 32. по Духовима
Света Литургија – 10:00
