Свети Серафим Саровски Чудотворац

За њега је Сама Мајка Божија, Која му се током живота дванаест пута јавила, говорила: „Овај је од рода нашега“ и називала га „Љубљени мој“. На чудесне начине сачувала га је још у детињству, када је, на очиглед присутног света, пао са храма у свом родном Курску, као и када је на смрт оболео. Служио Јој је читавог живота предано, а Она му је откривала путеве Господње.

Сматра се да је живео од 1759. до 1833. године. Остао је рано без оца, а са мајком је, као дете, учествовао у изградњи храма, што је касније постало и његово назначење, кроз подизање Дивјејевског манастира. У младости је све више тражио молитвену тишину и осаму, па се, промисливши добро своју одлуку и добивши благослов од мајке, замонашио, пошто је у Кијево-Печерској Лаври добио и путоказ да се настани у Саровском манастиру. Узимао је на себе тешке подвиге, док је према људима био благ, очински, због чега је и назван „баћушка Серафим“. Поздрављао је све, у свако доба године и дана са: „Христос Воскресе, радости моја!“, сматрајући то једином и свевременом истином и поздравом. Отиснуо се у усамљену испосницу (=пустињу), где је у тишини и молитви остао 16 година. Радио је тешке физичке послове ради умртвљења страсти, гововећи: „Мучим онога који мене мучи.“ Пробдео је на камену 1000 дана и 1000 ноћи под отвореним небом, по киши, мразу, снегу, окружен дивљим зверима, понављајући само једно: „Господе, милостив буди мени грешном.“ Претрпео је тада незамисливе демонске нападе, али је његов дух јачао. На крају је и телесно нападнут од разбојника и пострадао толико да је само чудом преживео, али је трајно остао погрбљен и ослоњен о штап. По упутству Царице Небеске, вратио се у саровску обитељ и узео подвиг затворништва – ћутања и осаме, изучавања Светог Писма и погружавања у молитву. Након 16 година је отворио врата за људе, добивши велике благодатне дарове: пророштва, исцељивања и духовне помоћи, због чега су верници из целе Русије почели да пристижу у огромном броју у његову келију и траже помоћ. Прихватио је руковођење женским манастиром Дивјејево, који физички никада није посетио, а молитвено је са својим „дивјејевским сиротицама“ увек пребивао. Након Преображења Господа Исуса Христа, једини је у историји хришћанства који се удостојио таворске, преображењске светлости, пред својим духовним чедом Мотовиловим. Оставио је за собом велика пророчанства, чија су остварења људи кроз време сведочили и даље сведоче. Дивјејево је по свом упокојењу оставио на старање Царици Небеској, као игуманији. Говорио је да је то „четврти удео Богородичин“, уз Свету Гору, грузијски манастир Иверон и Кијево-Печерску Лавру. Наложио је да се уз манастир прокопа „Богородичин канал“, за који је предвидео да ће бити последња одбрана од антихриста. Указивао је на благодатно дејство изговарања 150 „Богородице Дјево“ током проласка каналом. Иако су, током бољшевичке власти, дивјејевске цркве рушене и скрнављене, а канал затрпаван, ипак је у другој половини 20. века Дивјејево изграђено у велелепан манастирски комплекс изванредне лепоте, једно од најпосећенијих поклоничких места света. Баћушка Серафим упокојио се у 73. години, на коленима, у молитви пред иконом Богородице „Умиљење“. Канонизован је за свеца 1. августа 1903. године, у присуству више од 100000 људи. Цела Русија је певала „Господи, помилуј“, заједно са Светом Царском породицом Романових, док је Свети Цар Николај носио кивот са његовим моштима. Познате су блиске везе Светог Серафима и Царске породице, којој је Баћушка предвидео страдање и мученичку смрт. За време бољшевика, учињено је светогрђе над моштима и оне су нестале. Пронађене су 1991. године у музеју Казанске цркве у Петрограду. Руски патријарх Алексиј Други предводио је свечану литију, која је од Петрограда ишла кроз читаву Русију до Дивјејева. У свим градовима народ је дочекивао свога свеца са упаљеним свећама, молитвама и иконама. Мошти Светог Серафима налазе се и данас у манастиру Дивјејево, уз мошти дивјејевских светитељки. Крај његових моштију и чудотворног извора, небројени људи добијају исцељења и велику духовну помоћ.

 


Oтац Георгије Станковић: Језик вјере

Mанастир Свете Тројице у Озерковићима.


Молитвено правило Светог Серафима Саровског

Уставши од сна, хришћанин прочита/изговори „Оче наш“ три пута, затим три пута „Богородице Дјево“ и једном „Символ вере“. Ове су молитве основа хришћанства. Прву нам је дао Сам Господ и представља образац свих молитава, а трикратно се изговара у част Свете Тројице. Другу је са Неба донео Свети Архангел Гаврило, као радосни поздрав Богородици, а „Символ вере“ садржи све спасоносне догмате хришћанске вере. Обавивши ово правило, човек треба да се бави својим послом који му је дат као послушање. За време посла, код куће или на путу, треба да изговара у себи непрекидно: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног/грешну“, то јест Исусову молитву, као најспасоноснију у свим приликама и искушењима. Њен краћи облик је „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ или „Господе, помилуј“, које је боље изговарати кад је човек у окружењу других људи. Пред ручак се опет изговара јутарње правило од три молитве („Оче наш“, „Богородице Дјево“ и „Вјерују“). Након ручка, обављајући свој посао, хришћанин понавља у себи: „Пресвета Богородице, спаси ме грешног/грешну.“ Одлазећи на починак, понавља јутарње правило од три молитве, прекрсти се и легне. Ако човек није у прилици да се моли на овај начин, Свети Серафим је саветовао да макар у мислима призива Господа, својим речима, ма чиме се бавио, да управља срце стално ка Богу и Богомајци. Саветовао је и повремене метаније (=поклоне) пред иконом, али и усвајање молитвеног духа, а никако формалног испуњавања правила.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало  1: Марко 1, 1-8

Проповијед Јована Крститеља.

1 Почетак Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.
2 Као што је писано код Пророка: „’Ево, Ја шаљем Анђела Својега пред лицем Твојим, који ће припремити Пут Твој пред Тобом.’
3 Глас вапијућег у пустињи: ’Припремите Пут Господњи, поравните стазе Његове.’”
4 Појави се Јован крстећи у пустињи и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова.
5 И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
6 А Јован бијаше обучен у камиљу длаку и имаше појас кожни око себе; и јеђаше биље и дивљи мед.
7 И проповиједаше говорећи: „Долази за мном јачи од мене, пред Ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући Његовој.
8 Ја вас крстих водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.”

 

Aпостоли
Зачало 298: 2. Тимотеју 4, 5-8

Подстицај на проповиједање и дјело јеванђелиста.

5 А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни.
6 Јер ја се већ приносим на жртву, и вријеме мојега одласка настаде.
7 Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах.
8 Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија; али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак Његов.


Календар

Јануар 3. (Јулијански)
Јануар 16. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети пророк Малахија; Преподобни Петар Заставник; Свети мученик Гордије.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:

 

Пред јављање Господа народу и пред Његово ступање на испуњење домостроја нашег спасења, био је послан свети Јован Претеча како би људе припремио да Га прихвате (Марко 1, 4). Та припрема се састојала у призивању на покајање. И од тог времена је покајање постало пут ка Господу и предверје вере у Њега. Сам Спаситељ наш је Своју проповед започео речима: „Покајте се и верујте у Јеванђеље.“ (Марко 1, 15) Ономе који жели спасење, покајање и вера yпyћyjy једно на друго. Покајање га оптерећује бременом грехова и плаши страшним и неизбежним судом правде Божије. Но, долази вера и указује му на Избавитеља, те он, скинувши бреме грехова исповешћу, са радошћу иде за Њим, путем Његових заповести. На тај начин се вера paђa из покајања и на њему почива. Онај који се каје чврсто се држи вере због осећања избављења које му она пружа. Вера је, тако, жива од покајања. Без покајања, она је слична дрвету без унутрашњег животодавног тока, то јест млитава и неживотворна.


Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул

Девети деоПреузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • изчєсти (изчести) = избројати

    Ѿ лѹкѝ 12, 7: Но и҆ вла́си главы̀ ва́шеѧ всѝ и҆зочте́ни сѹ́ть.
    От Луки 12, 7: Но и власи глави вашеја вси изочтени сут.
    Лука 12, 7: А у вас је и свака длака на глави избројана.

 

Архива

X