отац Алексеј Јанг:
Какав треба да је Православни Хришћанин мушкарац?
„Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.“
(Приче Соломонове 3, 13)
Живимо у друштву где су мужеви и жене, мајке и очеви, бил ишчупани из својих корена, издвојени од традиционалних и религиозних вредности, које су јасно одређивале шта значи бити мушкарац, жена, члан породице. Старе вредности и улоге, тако лако храњене, у великим земљорадничким и патријархалним друштвима, сада су скоро немогуће за подражавање у великим индустријским градовима. Здраво психолошко „везивање“, које се природно јављало између мајки и ћерки, очева и синова, је сада веома ретка појава.
Као да ово није довољно тешко бреме за духовно настројене да носе, ми смо сада такође поплављени чудним и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс“ изопачења и неморала – на послу, код куће, понекад чак и у цркви.
Покрет за „женско ослобођење“ је у почетку био разумљива реакција на неодговорног, насилничког, охолог и безосећајног мушкарца; али уместо подизања свести и морала код мушкарца ка традиционалним вредностима, и моралног нивоа код жена, имало је последицу спуштања жене до још нижег нивоа у односу на понашање мушкараца, док у исто време разбијају „мушки мит“, не дајући место правилном значењу онога „шта заправо треба да буде мушкарац“ – или, за наше сврхе, шта је то бити Православни Хришћанин мушкарац.
Необични модел за угледање је за Православног мушкарца је данас Свети Пророк Јов из Старог Завета. Заиста, ево човека који је „по Божијем срцу“. Његов живот показује извесне главне особине по којима Православни мушкарац може, и треба да оцењује себе данас, обезбеђујући себи план духовног развоја и борбе.
Ми мислимо о Светом Јову пре свега у смислу пробе његове вере и страдања у његовом животу, због чега га Православни зову „Многострадални“. Заборављамо да је он истрајао до краја и извојевао победу над невољама. Ретко схватамо, да је у циљу задобијања ове победе, он морао имати одређене вредности карактера и душе, квалитет истинског и побожног мушкарца.
Које су то вредности?
Био је човек који није заборавио Бога и Божију љубав према њему, без обзира колико је ужасна била тренутна патња: „Кад ме Бог чуваше, кад светљаше свећом Својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах без мрака.“ (Јов 29, 3-4)
Православни човек тежи да никада не заборави Бога и Његове благослове, било из прошлости или у садашњости, и он даје исти пример својој жени, деци, посебно у време искушења.
Пророк је волео своју децу и крајње су му недостајали док је био у изгнанству. Није их посматрао као иритирајуће наметање у свој сопствени „начин живота“. Он је устајао рано и приносио жртву за њих, са циљем да их очисти ако су грешили (Јов 1, 5)
Православни мушкарац се ватрено моли за своју децу, и за мудрост у њиховом васпитавању, и за молитву за Божије благослове и благодат за њих. Ово је такође образац и за свештеника, који има много духовне деце.
Свети Јов је био праведан и поштен, и са својом децом, али и са онима за које је сносио одговорност ван своје породице. (Јов 29, 14-17). На исти начин, Православни Хришћанин је образац правде непристрасности за своју децу, ублажавајући правду милошћу.
Пророк Јов је био поштован и од старих и младих (Јов 29, 7-10). Православни мушкарци показују поштовање према својим надређенима, и на послу и код куће, али нарочито у Цркви, и задобијају поштовање своје жене и деце, не чинећи ништа што ће уништити ово, да их не саблазне.
Светитељ је био постојан, сличан дрвету чије корење увек има воде (Јов 29, 19). Православни човек увек свесно тежи да избегне немир нашег јурећег друштва, схватајући потребу деце да имају сигурни осећај „места“ и стабилности у њиховим животима.
Свети Јов је био мудри тражитељ Бога и мудрости: „Господ даде, Господ узе; да је благословено Име Господње“ (Јов 1, 21). Православни Хришћанин такође тежи да се спокојно одмори у Промислу Божијем, чувајући живо своју посвећеност Вери Православној, и примењујући ово на своју породицу према својој снази.
Због свих ових духовних особина, Свети Јов је био у стању да издржи ужасну патњу и невољу, и за последицу имао да је Господ благословио последњи део Јововог живота, чак још више од првог (Јов 42, 12). Ово је, дакле, прави пример за данашњег мушкарце, који су често под искушењем да се повуку у пасивну самодовољност кад су сусочени са тешкоћом и искушењем, који су превише спремни (и охрабрени од стране друштва) да напусте посао, жену, децу на најмањи каприц или тешкоћу. Овде, дакле, је Светитељ који може надахнути у савременом човеку потребу за стварним човештвом, пре него на притворну мушкост.
„Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.“
(Приче Соломонове 28, 14).
Свети Николај Охридски и Жички:
Омилије – Јеванђеље о Страшном Судуу
– Преузмите текст (ПДФ)
Oтац Горан Ковачевић:
Шта је Црква?
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 5: Јован 1, 43-51
Први ученици Исусови.
43 Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за Мном!”
44 А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо Онога за Кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета.”
46 И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”
47 А Исус видје Натанаила гдје долази к Њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.”
48 Рече Му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.”
49 Одговори Натанаило и рече Му: „Рави (=Учитељу), Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.”
50 Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видјех под смоквом вјерујеш? Видјећеш више од овога.”
51 И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: ’Од сада ћете видјети Небо отворено и Анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.’”
Aпостоли
Зачало 329: Јеврејима 11, 24-26; 11, 32-40; 12, 1-2
Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.
24 Вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;
25 и више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу гријеха,
26 сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Трпјети и истрајати гледајући на Начелника и Савршитеља вјере, Исуса.
1 Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,
2 гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, Који умјесто предстојеће Му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега.
Календар
Фебруар 28. (Јулијански)
Mарт 13. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Василије Исповедник, састрадалник и саподвижник светог Прокопија Декаполита; Свети свештеномученик Протерије, патријарх Александријски; Свети мученик Нестор, епископ Магидиски; Преподобне жене Кира и Марана; Свети апостоли Нимфан и Евул; Света новомученица Кирана; Свети блажени Николај Псковски Јуродиви; Преподобни Вapcoc, епископ у Дамаску; Светих шест мученика египатских; Свети мученик Аврикије (=Аверкије).
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:
Православље. Не заборави праведну реч коју си рекао Господу, обнављајући са Њим Завет нарушен са твоје стране рђавом савешћу. Сети се како и због чега си га нарушио, и старај се да избегнеш нове неверности. Није славна лепа реч – славна је верност. Зар није славно бити у завету са царем? Колико је, тек, славно бити у Завету са Царем царева! Али, та ће се слава обратити у твоју срамоту уколико не будеш веран Завету. Колико је, од настанка света, великих људи прослављено! И сви су они прослављени за верност у којој су истрајали, не гледајући на велике невоље и жалости које су имали због ње: „а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.“ „Зато и ми, имајући толики облак сведока, са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере“ (Јеврејима 11, 36-38; 12, 1-2).
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- и҆стопи́тисѧ (истопитисја 🡪 истопити се) = потонути, потопити
Јеврејима 11, 29:
Вѣ́рою преидо́ша Чермно́е мо́ре а҆́ки по сѹ́сѣ землѝ, є҆гѡ́же и҆скѹше́нїе прїе́мше є҆гѵ́птѧне, и҆стопи́шасѧ
Вјероју преидоша Чермноје морје ако по сусје земљи, јегоже искушеније пријемше египтјане, истопишасја
Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
Недеља, 13. март НЕДЕЉА ЧИСТА – ПРАВОСЛАВЉА
Света Литургија – 10:00
ЛИСТА СЛАВА:
2. март – свети Теодор Тирон
22. март – светих четрдесет мученика севастијских (=Младенци)
30. март – свети Алексије, Човек Божији
