О Преображењу
Умировљени Епископ Атанасије Јевтић
Христово Преображење је празник, али то је пре свега догађај. И наша вера је вера-догађај, заснована на Личности и делима Христовим. Преображење је животни, спасоносни догађај Христовог живота на земљи, као и сва остала Његова дела од Рођења до Вазнесења. Догађај Преображења догодио се пре страдања Христовог, као пројава славе и светлости Божанске, да би апостоли после издржали Његово страшно страдање. Преображење је било предокушање Царства Небескога, почетак славе Христовог Васкрсења, Вазнесења и с десне стране Оца прослављења. Преображењем је Христос дао снагу Својим ученицима, уверио их је да је Он заиста Христос, Син Божији и Спаситељ, Који ће ускоро страдати, бити понижен, издан, продан, прогањан, распет и усмрћен, али ипак Бог, па је тако апостоле, и нас, охрабрио да се не поколебамо у страшном голготском часу.
Како је тешко бити човек, али како је радосно бити човек – кад имамо Преображење Христово на Тавору, и наше преображење у Њему, преображеном Богочовеку. То су чињенице наше вере, које данас прослављамо, и нису само људски, „верски“ обичаји. Молим вас, драга наша духовна децо, да то почнемо да схватамо и да се у таквој делатној, догађајној вери трудимо. А ко се труди, и Бог му помаже.
Преображење Христово било је и остало присутно у Цркви ради нашег преображења у Њему. Људи смо грешни, али је зато Бог дао благослов спасења у Христу кроз веру и покајање, кроз морално и духовно, а онда и целовито психофизичко преображење у Царству Христовом, Царству светлости, радости и вечног живота. Ми смо поверовали у Христа,том вером живимо, али пошто грешимо, зато нам је потребно покајање, да нам дође и преображење. Као мало дете кад се исплаче, а после плача детету је лице ведро и светло – преображено. Тако се и душа и савест наша преображава вером и смирењем, покајањем и исправљењем свога живота, одрицањем од греха зла и обраћањем Богу Живоме и Светлодавном.
Нека данашњи празник преобрази срца наша. Људи смо рањиви, слаби, гневимо се, грешимо, али је људски покајати се, исправљати се, преобразити се. Све заједничко што радимо и градимо, све што је на добро људи, на наше вечно спасење – нека се Преображењем Христовим преобрази. Нека Светлост са Тавора преобрази умове наше, срца наша, нека осветли ожалошћена срца удовица и сирочади наше. Нека преобрази физичку и умну снагу рањеника наших, нека преобрази све оно што је Бог створио и назначио за вечно и светлосно Преображење. Издржаћемо том преображајном Светлошћу и снагом Христовом све невоље и све крстове, и доћи ће сигурно после ове Голготе и Васкрсење. Засијаће и нама Светлост Божија Свевечна, молитвама Богородице, благодатном силом и љубављу Светлодавца Христа.
Људи говоре:
О подвигу захвалности на крсту
Отац Андреј Лемешонок, манастир Свете Јелисавете, Минск
Како ми живимо? Како ми носимо свој крст? Да ли заиста желимо да будемо на Голготи или желимо да будемо на местима на којима је радосније и веселије? И како је тешко Богу са свима нама! А ми чак, дошавши у цркву, не схватамо где смо дошли и зашто. Ми желимо да нам буде што лакше, да нам буде што интересантнији живот. Ми желимо да што мање болујемо, да подносимо што мање жалости, да немамо туге и проблема. Све то ми можемо молити од Бога. И Бог нам све то даје. Али како је рекао један савремени старац: „Од Великог Бога треба да тражимо велике дарове.“ Зато ми молимо Бога да нам да снаге и смелости да носимо свој мали крст до краја живота. Као што је то урадио Свети Јован Златоуст. Ми знамо да је тог великог Божијег угодника у животу погодило много искушења и патњи. Он је био протеран, био је заробљен, у прогонству. И, умирући, Свети је изрекао своју највреднију поруку: „СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!“ Ми треба да се спремамо за такву поруку целог живота. Јер, ако човек, када буде лежао на самртном одру и када муке његове буду неподношљиве, нађе снаге да каже Богу те речи захвалности, онда ће се он наћи у Царству Небеском. Али ако он те речи не нађе у себи, онда су под знаком питања његова даља судбина и његово место у вечности.
Читање из Светог Писма
Јеванђеља
Зачало 72: Матеј 17, 14-23
14 И када дођоше народу, приступи Му човјек и паде на кољена пред Њим говорећи:
15 „Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру и много пута у воду.
16 И доведох га ученицима Твојим и не могоше га исцијелити.”
17 А Исус одговарајући рече: „О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпјети? Доведите Ми га амо.”
18 И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
19 Тада приступише ученици Исусу и насамо Му рекоше: „Зашто га ми не могосмо изгнати?”
20 А Исус им рече: „За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: ’Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: ’Пређи одавде тамо’, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.’
21 А овај се род не изгони осим молитвом и постом.”
22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Син Човјечији биће предан у руке људске,
23 и убиће Га, и трећи дан устаће.” И веома се ожалостише.
Апостоли
Зачало 131: 1. Коринћанима 4, 16-19
16 Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17 Зато вам послах Тимотеја, који ми је чедо љубљено и вјерно у Господу; он ће вас подсјетити на путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда у свакој Цркви учим.
18 Неки се надуше, као да ја нећу доћи к вама.
19 Али ћу вам доћи ускоро, ако Господ хоће, и нећу гледати на ријеч оних надмених, него на силу;
Календар
Август 3. 2020 / Август 16. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Исакије, Далмат и Фавст; Преподобни Козма, шкопац отшелник; Преподобни Антоније Римљанин; Света Саломија Мироносица; Свети мученик Ражден; Преподобна Теоклита Чудотворка; Свети Јован Монах и Јован Нови, митрополити Ефески; Преподобни Јован Исповедник.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
А овај се род изгони само молитвом и постом“ (Матеј 17, 21). Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен. Па ипак, они ништа не могу учинити ономе ко је ограђен молитвом и постом. Пост је свестрано уздржавање, а молитва – свестрано богоопштење. Прво ограђује изван, а друго – изнутра усмерава огњено свеоружје на непријатеље. Испосника и молитвеника издалека примећују демони и беже далеко како не би добили болан ударац. Треба ли, међутим, мислити да ђаво мора обитавати тамо где нема поста и молитве? Да, може се тако мислити. Демони се усељавају у човека и крију своје присуство. Они из тајности свог домаћина уче на свако зло, одвраћајући га од сваког добра. При томе, он је уверен да све сам ради, иако, у ствари, испуњава вољу свог непријатеља. Подухвати се само молитве и поста – и враг ћe одмах да побегне. Затим ће он са стране очекивати прилику да се опет врати. Он се стварно и вpaћa, чим буду остављени пост и молитва.
Свети Антоније Велики
Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики
Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)
III – устав отшелничког живота 87-172
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- богопріѧтный (богопријатни(ј)) = који је примио/сместио у себе бога
- богопроходный (богопроходни(ј)) = кроз кога је бог прошао
- богоразуміє (богоразумије) = позна(ва)ње или разумевање бога
- богорасленный (богораслени(ј)) = који је од бога израстао
- богоребренный (богоребрени(ј)) = који припада божанственом ребру христовом
- боготечный (боготечни(ј)) = богом послан
- боготканый (боготкани(ј)) = који је од бога откан
- боготочный (боготочни(ј)) = који из бога истиче
- богоувѣтливый (богоуветливи(ј)) = који умилостивљава бога
- богохранимый (богохраними(ј)) = којег бога чува
- богочестіє (богочестије) = поштовање бога
Ускоро
Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.
