Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у оду божијем стваралаштву

Игуманија Магдалина Мркшић

 

Остала ми је у сећању реченица, за мене по свој прилици судбоносна, коју је изговорио професор на једном часу филозофије, у осмом разреду гимназије. Шетајући учионицом, рекао је: „Сада, када сте пред пунолетством, треба да одаберете једну филозофију, која ће вам бити водиља током живота.“ За мене је та реченица била упечатљива до те мере да сам је схватила као заповест. Била сам подстакнута да трајно размишљам која би филозофија могла бити толико значајна у мом животу. Питање: ‘Како је настао свет и ми у њему?’, врзмало ми се и иначе по глави. Пошто сам увек била склона размишљању и филозофирању, почела сам да упоређујем научно тумачење о постанку света, Кант-Лапласову теорију, са библијским тумачењем да је Бог створио свет за шест дана.

На моје задовољство, после детаљног анализирања, открила сам додирне тачке, имала сам утисак да су се Кант и Лаплас чак и руководили библијским редоследом догађаја у Божијем стварању. Тек што сам дошла до таквог закључка, већ се наметнуло ново питање: ‘Ко да ми потврди истинитост једног таквог тумачења?’ Морала сам са разочарењем да прихватим – нико, нигде, никад. Резигнирано сам себи признала да нико без доказа не би могао да ме задовољи одговором. Коју филозофију одабрати као водиљу? Желела сам да следим неки добар пут у животу. Али како? Потребна су ми правила неког моралног закона. Сетих се да ми је прабака помињала заповести Божије. На шта ми филозофија, ако ми не помогне да постанем добар човек или ако чиним добро само да би други видели? Уосталом, шта уопште значи бити добар или добро васпитан човек?

Најзад сам пронашла 10 заповести Божијих! Задивила ме је мудрост изречена у само десет тачака. Пет последњих тачака сажетих у: ШТО НЕ ЖЕЛИШ ДА ТЕБИ НЕКО УЧИНИ, НЕМОЈ НИ ТИ ДРУГОМ,  принцип је коме треба стремити – донела сам свечану одлуку. После моје искључиво рационалне одлуке, прошло је неколико месеци. Ни сама не знам тачно када, постала сам свесна неке промене која се догодила у мени. Почела сам другачије да посматрам свет око себе. У наоко обичним, свакодневним стварима, проналазила сам фасцинантно: како семе спуштено у земљу непогрешиво зна да једну кличицу пружи у корен, другу у стабло, које ће у одређено време донети увек истоветну врсту листа, цвета и плода; како птица својом малом главом непогрешиво препознаје сазвежђа којима се оријентише у лету преко мора или чак океана, како лептир ‘Парижанин’ прелеће сваке године Средоземно море из Африке,полаже јаја у Паризу, да би се тек излежени лептир поново вратио у Африку, где остаје до путовања у Париз следеће године; како животиња у дивљини доноси на свет своје грациозно младунче и отхрани га са љубављу, иако нема ни руку, ни прстију, ни разума; како живот врви у мајушној ћелији, савршено складан и осмишњен…

Постало ми је кристално јасно да космос и ми у њему не можемо бити дело силе коју називамо природом, него да је и она само део целокупне творевине Бога Створитеља, чију величину и стваралачку моћ прослављају сама дела Његова. Каква се то промена догодила у мени? Неко ново чуло, нова димензија, испунила је искључиво рационалну празнину мога интелекта – то је била вера да је БОГ створио свет видљиви и невидљиви. Све што је мој поглед могао да обухвати, сливало се у једногласну оду Божијем стваралаштву. Као што је давање живота једино Божија привилегија, тако је и вера дар Божији, којим Бог награђује оне који Га траже. Што сам више упознавала и дубље сагледавала величину Божију, све сам Му се више дивила – најзад до те мере да сам живот свој ставила у службу Божију.


Људи говоре о млакој побожности

Монах Арсеније, манастир Острог

 

Монах Арсеније

Монах Арсеније

Постоје људи, чак и у Цркви, који нису ни у браку, нису ни у манастиру, побожни су, долазе у цркву, причешћују се, исповедају се, али живе сами. Живе сами, а нису ни тако стари. То није добро. Човек мора да се брине о некоме, мора некога да трпи. Ми можемо да остваримо своје мало језгро, своје гнездашце: имамо свој станчић, тамо нам је добро, тамо нам је фино, све смо организовали, имамо један кутак где су иконе, одемо недељом у цркву и – мирни смо. Али ту може доћи – врло неприметно – до егоизма. Јер, ЧОВЕК МОРА ДА ТРПИ НЕКОГА поред себе. ЧОВЕК МОРА О НЕКОМЕ ДА СЕ БРИНЕ. Мора да мења себе у односу на другог. Ми, када ступамо у брак, када идемо у монаштво, очекујемо идеалан брак, идеалан манастир, идеалног игумана, идеалну братију. Боље да онда и не крећемо тим путем. Или, ако тражимо да ћемо наићи на идеалног мужа или идеалну жену, која ће нам правити ватромет у животу – то је тако смешно, то је тако незрело! Зато се бракови и распадају у прве две-гри године. Ми морамо да будемо свесни да у заједницу улазимо, пре свега, да бисмо се ми мењали! Да бисмо се ми учили да се мењамо према другоме; да другога не мењамо – немогуће је променити другога. Могуће га је само волети. Могуће га је прихватити онаквог какав је.

Свети Великомученик Пантелејмон

 

Свети Великомученик ПантелејмонПантелејмон, чије име значи ‘свемислостиви’, родом је био из Никомидије, од мајке хришћанке и оца незнабошца. Као младић изучио је лекарске науке. Свештеник Ермолај га је научио вери Христовој и крстио га. Слепог човека, кога су остали лекари узалуд лечили, Пантелејмон је чудесно излечио Именом Христовим и крстио га. Лекари из зависти тада оптуже Пантелејмона као хришћанина, те га дају на суд, пред цара Максимијана. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем Небеским.“ Пред њим он објави себе хришћанином, и исцели на очиглед свих одузетог човека, што многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се више пута јави и избави га, неповређеног.

Осуђен на смрт, свети Пантелејмон клече на молитву Господу. Џелат га удари мачем по врату, но мач се поломи. Џелат га је погубио тек када је завршио молитву и сам рекао да га посеку. Пострадао је 9. августа 304. године. Његове мошти имају исцелитељску моћ. Име му се призива у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу, а сматра се једним од највећих Светитеља-исцелитеља. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори. У Србији, посвећени су му манастири Лепчинце код Врања, Старо Хопово, као и Свети Пантелејмон у месту Брод на Власини. Свети Пантелејмон сматра се заштитником болесних, пострадалих, лекара и ратника, и оних који бране слободу народа.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Јеванђеља
Зачало 59: Матеј 14, 22-34

 

22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
23 И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје Сам.
24 А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25 А у четврту стражу ноћи (=3-6 ујутру) отиде к њима Исус ходећи по мору.
26 И видјевши Га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара”; и од страха повикаше.
27 А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, Ја сам, не плашите се!”
28 А Петар одговарајући рече Му: „Господе, ако си Ти, реци ми да дођем Теби по води.”
29 А Он рече: „Ходи!” И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30 Но видећи јак вјетар, уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!”
31 И одмах Исус, пруживши руку, ухвати га и рече му: „Маловјерни, зашто посумња?”
32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33 А они у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: „Ваистину си Ти Син Божији.”
34 И прешавши, дођоше у земљу генисаретску.

 

Апостоли
Зачало 128: 1. Коринћанима 3, 10-17

 

10 По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11 Јер Tемеља другога нико не може поставити осим постојећег, Kоји је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на овоме Tемељу злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,
13 свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дјело огњем испитати какво је.
14 Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату;
15 ако чије дјело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.
16 Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?
17 Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.


Календар
Jул 27. 2020 / Август 8. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети великомученик Пантелејмон; Преподобни Климент Охридски; Преподобна Антуса Исповедница; Светих 153 мученика; Свети мученик-слепац (исцељен светим Пантелејмоном); Свети новомученик Христодул; Преподобни Мануил; Блажени Николај, јуродив Христа ради; Свети Јоасаф, митрополит Московски

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Матеј 14, 28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват. За прекор је, међутим, било што није задржао првобитно својство душе. Њега је испунила одушевљена нада у Господа и Његову свемоћ, што му је дало храбрости да се препусти таласима. Он је већ и направио неколико корака по новом путу. Требало је само подржавати наду, гледајући у Господа, Који је био близу, и на искуство ступања путем Његовом силом. Међутим, он се упустио у људска размишљања: „Ветар је снажан, таласи високи, а вода није тврда.“ То је пољуљало веру и ослабило чврстину наде. Он се из тог разлога одвојио од руке Господње, и оставши препуштен деловању природних закона, почео да тоне. Господ га је укорио: „Маловерни, зашто посумња?“, показујући да је у маловерју сав узрок беде. Ето поуке свима који предузимају било шта, мало или велико, у намери да угађају Господу! Треба чувати првобитно устројство вере и наде, од којих се рађа велика врлина – трпљење у добродетељи, које је основа богоугодног живота. Док се чувају та расположења, не престаје одушевљење за напоре на предузетом путу, а сметње се, ма како велике биле, уопште не примећују. Када та расположења ослабе, одмах душу испуњавају људски закључци о људским начинима за очување живота и успесима у започетим подухватима. Међутим, како су они увек слаби, у душу улази страх: „Како ћу?“ Стога почињу колебања: „Да ли продужити?“, а најзад се и све напушта. Зато треба да се држиш одлуке: почео си – држи се!!! Мисли које те смућују одгони и буди храбар у Господу Који је близу.


Свети Антоније Велики

Свети Антоније Велики

Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики

Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)

 

III – устав отшелничког живота 1-86
Преузмите текст (ПДФ)


 Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • богопріѧтный (богопријатни(ј)) = који је примио/сместио у себе бога
  • богопроходный (богопроходни(ј)) = кроз кога је бог прошао
  • богоразуміє (богоразумије) = позна(ва)ње или разумевање бога
  • богорасленный (богораслени(ј)) = који је од бога израстао
  • богоребренный (богоребрени(ј)) = који припада божанственом ребру христовом
  • боготечный (боготечни(ј)) = богом послан
  • боготканый (боготкани(ј)) = који је од бога откан
  • боготочный (боготочни(ј)) = који из бога истиче
  • богоувѣтливый (богоуветливи(ј)) = који умилостивљава бога
  • богохранимый (богохраними(ј)) = којег бога чува
  • богочестіє (богочестије) = поштовање бога

 


 Ускоро

Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.

 

Архива

X