O вери
Протојереј-ставрофор Петар Лукић
Вјера мора бити слободна, пуна љубави према Господу, чврста, а не крута ни ригидна, сапета у правила и законе. Гдје су само правила, ту је и сапињање, претјерано ревновање без слободе, то подстиче гордост и вјерски фанатизам, води у лудило, а не у Царство Небеско. Вјера није само ишчитавање молитава, испуњавање правила, ми не треба да задовољимо Господа или некакву форму, Њему то није потребно од нас. Стани пред Господа отвореног срца и исповједај Му се, плачи, покај се, моли Га за помоћ, кажи Му колика је твоја љубав према Њему, покажи колико Га тражиш и да ти ништа није важније од Њега. Не држи се грчевито правила, имај жив однос са Богом, показуј тај однос са Њим увијек, не само у молитви, већ и у свакодневном животу и са односима са ближњима. Радуј се, живи овај живот, воли, чини добра дјела, љуби ближњег свог! И Господ, све што је радио – радио је из љубави. И само је то и од нас тражио: покајање и љубав према себи и ближњима. Треба бити живи доказ своје вјере, али не рјечју, већ дјелом, праштањем, милосрђем, покајањем, али и радошћу живота, смирењем, благошћу у срцу, отвореношћу, повјерењем у живот, храброшћу.
Вјера и страх од живота не иду заједно. Затвореност и вјера не иду заједно. Мораш се одлучити гдје си, свим својим бићем, својим животом, а онда храбро и са повјерењем и радошћу кренути у тај одабрани живот. Мораш и ти нешто учинити да би Господ могао да ти помогне. Мораш рећи куда желиш и шта желиш, да би те Он даље усмјерио. Некад су нам периоди затишја потребни да се очистимо и смиримо, а некад само стојимо у мјесту, јер не смијемо даље.
Господ тражи да се опредјелиш! Гдје си? Чији си? Је ли твоја вјера права или умишљена, фанатизована? Нема подјељености пред Богом! Снага вјере се не гради тако што ће неко да нам покаже шта нас чека у будућности, па можемо да одахнемо и будемо стрпљиви, јер знамо да ће доћи нешто боље. Права вјера се кали онда кад ништа око нас не даје знаке да ће бити боље, а ми ипак имамо повјерења да ће Господ то уредити најбоље могуће. „Вјером ходимо, а не гледањем.” Како мајка носи дијете под срцем? Не види га, а зна да оно у њој расте и рађа се нови живот. Тако и у нама вјера рађа нови живот, а ми треба само да га пригрлимо, да препустимо све Господу да уреди, да имамо повјерења у Њега када нас води. И кад нас највише живот заболи, и кад највише паднемо, треба само да се подигнемо и наставимо даље, јер знамо да нас Бог воли. ОН је љубав. И ОН нас у сваком тренутку чека раширених руку.
О браку и породици
Протојереј-ставрофор Првослав Пурић
Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавао за љубав према Богу. Љубав подразумева жртву; ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива Себе, открива да није обичан човек, твори Своје прво чудо, чиме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака. Чим двоје улазе у брачну заједницу, значи да су добили шансу.
Брак је Света Тајна, али је данас постао све друго осим Свете Тајне. Постао је економска заједница и подела улога и послова, а изгубила се светиња, лако се у њу улази, а још лакше излази. Не доживљава се више као Тајна у којој двоје постају Једно.
Брак је заједница људи који су потекли из различитих духовних, интелектуалних, социјалних, психолошких миљеа, свако има своја различита искуства која уноси у брачну заједницу. Без обзира на те разлике, они бивају спојени љубављу. У причи о свадби у Кани галилејској се види да љубав која је спојила двоје младих није потекла из њих самих, она је Дар Божији, врста кредита који Бог даје њима да би они управо због мноштва разлика које их раздвајају, имали помоћ и благодат, без чега би се та заједница распала. Они у почетку живе благодаћу Божијом, али се брзо та благодат повлачи, а супружници остају у „рингу” да се сами боре и умножавају ту благодат љубави. Љубав у почетку би требало да буде најмања у току брачне заједнице, а највећа да буде на крају. Христос воду тек на крају претвара у вино. Пуноћа и савршенство треба да дођу на крају, али у есхатолошком смислу се они никад не завршавају. Она ће и у вечности да се разраста из љубави у љубав, из радости у радост, све до у бескраја…
Читање из Светог Писма
Зачало 81: Римљанима 2, 10-16
10 а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину;
11 јер Бог не гледа ко је ко.
12 Јер који без Закона сагријешише, без Закона ће и изгинути; а који под Законом сагријешише, по Закону ће се осудити.
13 Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон.
14 Јер кад незнабошци, немајући Закона, чине од природе што је по Закону, они, немајући Закон, сами су себи Закон;
15 они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по Закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају,
16 на дан када Бог узасуди тајне људске по Јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.
Зачало 9: Матеј 4, 18-23
18 А идући покрај мора Галилејског, видје два брата: Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19 И рече им: „Хајдете за Мном и учинићу вас ловцима људи.”
20 А они одмах оставише мреже и пођоше за Њим.
21 И отишавши одатле, видје друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22 А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим.
23 И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим и проповиједајући Јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
Календар
Jун. 8 (Јулијански) / Jун 21. (Грегоријански) 2020.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети Јефрем, патријарх антиохијски; Преподобни Зосим Финикијски; пренос моштију Светог великомученика Теодора Стратилата; Свети мученици Никандар и Маркијан; Света мученица Калиопа; Свети Теодор, епископ ростовски; Свети мученик Никандар; Свети мученик Марко; Преподобни Навкратије; Свети новомученик Теофан; Преподобна матер Меланија; Преподобни Атар; Сабор Пресвете Богородице и Архангела Михаила у Состенију.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Не судите да вам се не суди“ (Матеј 7, 1). Каква је само болест – оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак – ништа чешће у речима нашим од осуђивања. Има их који кажу: „Не прими ми то Господе у осуђивање“, па ипак своју осуду доводе до краја. Други се оправдава тиме што сматра да разумном човеку пристоји да има свој поглед на оно што се догађа. Он се труди да хладнокрвно расуђује, али и прости људи могу приметити у његовим речима надмено и злурадо осуђивање. Међутим, пресуда Господња за тај грех је строга и одлучна. Онај ко осуђује другог – нема оправдања. И како га може имати? Како, дакле, избећи муку? Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног. Ко се осети таквим, неће имати када да осуђује друге. Од њега ће се чути само: „Господе, помилуј! Господе, опрости моја сагрешења!.
Духовно созерцање:
Пресвета Богородица у Цркви 2. део
Пеподобни Јустин Ћелијски: Догматика Православне Цркве, том III, део 2 пдф
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- благоразуменъ1 (благоразумен) = јасан, појмљив, разумљив, који добро мисли, разуман
- благоразуменъ2 (благоразумен) = правичан, обзиран
- благораствореніе (благораствореније) = добро измешан, чист, здрав
- благороден (благороден) = добар, племенит, отмен
- благосердный (благосердни(ј)) = добродушни, милосрдни, пун саучешћа
Наставићемо речи са ‘благо’ следеће недеље да се што боље упознамо са овим прекрасним језиком.
Ускоро
Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.
