Христе, зар си ми опростио?
Свети ава Јустин Ћелијски говорио је о томе да се вредност нашег поста мери праштањем. Знајући да готово и нема под сунцем човека који се – понекад или често – не мучи са темом праштања ближњима њихових неправди, зала и рана које су нам отворили на души, а знајући и да нас је Сам Господ позвао на подвиг љубави према непријатељима – тежак, али достижан, наводимо истиниту причу архимандрита Спиридона, проповедника и мисионара у Сибиру, с почетка 19. века. [Снимак ове потресне приче, „Сузе јаче од смрти“, можете погледати на сајту православне фондације Пријатељ Божији или на ЈуТубу: https://www.youtube.com/watch?v=EU7MoOAsqvQ ] Ова прича говори о сусрету оца Спиридона и једног од највећих руских злочинаца тога доба, у тамници, где се спознају најдубље и најтеже истине о понорима и васкрсавањима људске душе. У тој причи налазимо и одговор на наше често питање, које нам је жалац за срце: зашто Бог трпи у овом свету неправеднике и злочинце?
Отац Спиридон је упознао овог злочинца у Њерчанској робијашници, где је тада међу затвореницима избила побуна и сурови обрачун између два зараћена табора. Отац Спиридон је у својој књизи успомена на сусрете у сибирским тамницама записао да је улазак међу робијаше могућ једино човеку чије је срце до краја испуњено љубављу – искреном, безусловном, неустрашивом, иначе је његов живот у опасности. Ушао је тада међу робијаше, окружио га је један од зараћених табора и слушао његову проповед, након чега су њихова срца омекшала. Баћушка се обратио затим и другом табору, молећи их да се међусобно измире. На то му вођа другог табора, поменути свирепи злочинац, Сахалинац, запрети песницом и опсова га. Старац тада пође право к њему, у одежди припадајући на колена пред њега и говорећи: „Сине мој мили, на коленима клечим пред тобом и молим те: послушај ме, испуни моју сузну молбу, измени свој живот, постани други човек! О, када би овога часа, овога трена, видела тебе твоја мила мајка, да клечим пред тобом на коленима, и она би пала на колена; а ако је већ умрла, она би се од страшне жалости за твојом душом неколико пута преврнула у гробу!“ Ганут овим топлим речима, Сахалинац подиже баћушку и обећа му да више неће предводити никакве побуне. Исте вечери, након опела усопшим затвореницима и свеноћног бденија, један део затвореника пожеле да се исповеди и наредног дана причести Светим Христовим Тајнама, а међу њима и Сахалинац. Но, наредног јутра, када је дошло време за исповест, Сахалинац приђе баћушки и рече да не може да се исповеди и причести јер се стиди од осталих затвореника. Баћушка Спиридон му очински рече: „Брате мој мили, послушај ме данас, као што си ме послушао јуче. Зашто мењаш Христа за лажни страх? Послушај ме, радости моја, исповеди се и причести се.“ Сахалинац пристаде нехајно, додајући да се није исповедио ни причестио још од гимназијских дана – 37 година. Старац га је исповедио у олтару, сећајући се: „Исповест је била потресна! Тај затвореник је добио више образовање, први пут је допао затвора потпуно без кривице, где је провео три месеца и одакле је изашао тако озлобљен да за њега више није постојало ништа свето. Био је послан на Сахалин због убиства. После неког времена је побегао оданде. Седам или осам пута је бежао из затвора. Сви су ти бегови били људском крвљу заливени. Није штедео ни старе ни младе. У многим је затворима био назван Иван Грозни, то јест затворски цар. Њему су се беспоговорно покоравали сви затвореници где год да се налазио. На Сахалину је својом сопственом руком задавио многе затворенике, као муве.” Баћушка је, напослетку, служио Свету Литургију. Проповедао је о свеопраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Током Причешћа, приступи и Сахалинац, склопи очи, и примивши Свете Дарове, зањиха се, очи му се испунише сузама и он се потресе читавим бићем. Погледа у икону Спаситеља, подиже одједном своје огромне руке ка Њему и громко повика: „Христе! Христе, зар си ми опростио?! О, Боже, зар си мени, таквом страшном убици и разбојнику, опростио? Па, ја сам као сунђер сав натопљен људском крвљу, ја сам стотине невиних душа погубио! Колико сам пута пустошио цркве! О, Господе! И Ти си ми опростио!”
И он поче набрајати сва гнусна злодела своја, вапијући Господу: „О, колика је Твоја љубав према мени, Господе! Ја је не могу поднети, нећу је моћи поднети, ја нећу данашњи дан преживети, умрећу, она ће ме погубити!“ Старац Спиридон, не могавши да причешћује даље, најдубље потресен овим догађајем, уђе у олтар, наслони главу на Часну Трпезу и горко заплака. Заточеници почеше тако да ридају и јецају, да ми се учинило да се читав храм потресао плачем, који се претворио у неподношљиви хук што је раздирао свако срце. Када је, након Службе, погледао кроз прозор цркве, видео је Сахалинца како на коленима пузи пред другим робијашима, молећи их за опроштај, а они су се тискали око њега, као ласте око гнезда. Неки су га љубили, други, заражени његовим покајањем, и сами се кајали за своје грехе и проклињали свој преступнички живот, неки подизали очи ка Небу и молили Бога да им опрости грехе. Сахалинац доцније замоли начелника да проведе неко време у самици. Баћушки Спиридону је надаље писао многа писма. У последњем, написао је да, по окончању робије, одлази у обитељ Валаамског манастира.
Отац Александар Шмеман:
Исповест и савремени свет
Култура у којој живимо и која формира наше погледе, уствари искључује појам греха, култура која је, иако не негира Бога отворено, материјалистичка од врха до дна, која о човеку размишља само у терминима материјалних добара и негира његов трансцедентални призив. Овде се о греху првенствено мисли као о природној „слабости“, а до њега обично долази због „лоше прилагођености“, која, опет, има социјални корен и стога може да буде одстрањена бољом социјалном и економском организацијом. Из овог разлога „модеран човек“, и кад исповеда своје грехе, он се уствари не каје. Зависно од његовог поимања религије, он или формално набраја своје формалне преступе и формална правила, или дели своје „проблеме“ са исповедником, очекујући од религије некакав терапеутски поступак који ће га поново усрећити и успокојити. Ни у једном ни у другом случају ми немамо покајање као некакав шок, при коме човек, видевши у себи слику неизрециве славе, схвата да ју је у свом животу упрљао, изневерио и одбацио; покајање као жаљење, које долази из крајње дубине људске свести, као жеља за повратком, као потчињавање Божијој љубави и милости. Због свега овога није довољно да се каже: „Згрешио сам.“ Ово исповедање добија свој значај и делотворност једино онда ако је грех схваћен и доживљен у свој својој дубини и тузи. Изнад потребе и жеље за праштањем, измирењем и исцељењем јесте и мора да буде једноставно ово: наша љубав према Христу.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 7: Марко 2, 1-12 + Зачало 36: Јован 10, 9-16
Излијечење одузетога у Капернауму.
1 И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2 И одмах се скупише многи, тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; и казиваше им ријеч.
3 И дођоше к Њему са одузетим, кога ношаху четворица.
4 И не могући приближити се к Њему од народа, открише кров од куће гдје Он бијаше, и прокопавши, спустише одар на коме одузети лежаше.
5 А Исус, видјевши вјеру њихову, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се гријеси твоји!”
6 А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7 „Што Овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?”
8 И одмах, разумјевши Исус духом Својим да они тако помишљају у себи, рече им: „Што тако помишљате у срцима својим?
9 Шта је лакше? Рећи одузетоме: ’Опраштају ти се гријеси’, или рећи: ’Устани и узми одар свој и ходи’?
10 Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе” – рече одузетоме:
11 „Теби говорим: ’Устани и узми одар свој, и иди дому своме.’”
12 И уста одмах, и узевши одар, изиђе пред свима, тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: „Никада тако што не видјесмо.”
О добром Пастиру и Његову стаду.
9 Ја сам Врата; ако ко уђе кроза Ме, спашће се; и ући ће, и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 Крадљивац не долази за друго, него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају, и да га имају у изобиљу.
11 Ја сам Пастир добри. Пастир добри живот Свој полаже за овце.
12 А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце, и распуди их.
13 А најамник бјежи, јер је најамник, и не мари за овце.
14 Ја сам Пастир добри и познајем Своје, и Моје Мене познају,
15 као што Отац познаје Мене, и Ја Оца; и живот Свој полажем за овце.
16 И друге овце имам, које нису из овога тора, и те Ми ваља привести, и чуће глас Мој, и биће једно стадо и један Пастир.
Aпостоли
Зачало 304: Јеврејима 1, 10-14; 2, 1-3 + Зачало 318: Јеврејима 7, 26-28; 8, 1-2
Христос је Син Божији и виши од Анђела.
10 И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и Небеса су дјело руку Твојих;
11 они ће проћи, а Ти остајеш, и све ће остарјети као одијело,
12 и савићеш их као хаљину, и измјениће се, а Ти си увијек исти, и године Твоје неће минути.”
13 А коме од Анђела икад рече: „Сједи Мени са десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим?”
14 Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?
Слушати Христа Који је истинским очовјечењем и страдањем побиједио смрт и ђавола и спасао све.
1 Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо.
2 Јер ако је ријеч казана преко Анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну,
3 како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули…
Христос – Свештеник као Мелхиседек, већи од свештеника Левијевих, вјечни је Првосвештеник Новог Завјеша.
26 Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од Небеса;
27 Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за Своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши Самога Себе.
28 Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве, послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога.
Новозавјетни Првосвештеник је с десне стране Богу.
1 А од овога што говорисмо главно је: ми имамо таквога Првосвештеника, Који сједе с десне стране Пријестола Величанства на Небесима,
2 Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније (=Храма), коју постави Господ, а не човјек.
Календар
Март 15. (Јулијански)
Март 28. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученици Агапије, Плисије, Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија; Свети свештеномученик Александар Јереј; Свети мученик Никандар; Свети новомученик Мануил Крићанин; Преподобни Никандар Городенски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
„Ја сам Врата; ако ко уђе кроза Ме, спашће се“ (Јован 10, 9). Исто Господ говори и на другом месту: „Нико не долази Оцу осим кроз Мене“ (Јован 14, 6). И још једном то потврђује када каже: „Без Мене не можете чинити ништа“ (Јован 15, 5). Све вредно што у себи има Хришћанин, који је сав у Христу, добија једино од Христа. Његово оправдање је од Христа, и тело његово – такође је Христово. Онај ко се спасава, спасава се због тога што је обучен у Христа. Само у таквом стању он може да приђе Оцу. Ми смо отпали од Бога и зато смо изазвали гнев према себи. Суђење по правди Божијој одступа од нас и милост се Његова пружа ка нама и прима нас, који се приближавамо, само ако се приближавамо Њему у Христу и Христом. Печат Христов се отискује на целој природи Хришћанина. Онај ко га носи, поћи ће усред сенке смрти и неће се уплашити зла. Да бисмо били такви, ми имамо Тајне – Крштење и Причешће, које у грешницима, по крштењу, делују покајањем. Но, и то је од стране Господа. У наш удео, пак, спада да у своме духу образујемо погодна расположења за њихово примање – веру, која исповеда: „Ја сам пропао, но спасавам се само Господом Исусом Христом“; љубав, која ревнује да све посвети Господу, ништа не штедећи; и наду, која се не нада на себе, него је уверена да неће бити остављена од Господа, очекујући сваку помоћ од Њега, било унутрашњу било спољашњу, током целог свог живота, све док човек не буде узет тамо где је и Он Сам.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
IV – Начин и редослед целивања икона у храму
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- гордынѧ (гордиња) = гордост, охолост
- горє1 (горе) = зло, жалост, туга, несрећа, невоља
- горє2 (горе) = тешко, авај, јаох
- горлищє (горлиште/горлишче) = уста, ждрело
- горнило (горнило) = огњиште, димњак
