Митрополит Антоније Блум
Катихизис за будуће мајке
Човеково васпитање започиње од његовог детињства, па чак и пре тога: оно почиње од оног тренутка када се човек зачне у мајчиној утроби. Мислим да би посебно требало говорити о васпитавању родитеља и о начину на који би они постепено требало да упознају своју веру. Духовни живот човека започиње од његовог зачећа. Данас се веома често поставља питање о томе када ембрион постаје човек у пуном смислу те речи. На то ћу одговорити помало оштро, то јест другим питањем: „Када је започео човечији живот Сина Божијег Који је постао Син Човечији? Да ли у оном тренутку када је Архангео благовестио Његово рођење Пресветој Дјеви, кад Му је Она одговорила: ‘Ево слушкиње Господње, нека Ми буде по речи Твојој’ или можда касније?“ Да, управо је у оном тренутку када је Мајка Божија примила у Себе Сина Божијег, Који је постао тело, започео Његов живот као човека. Исто се може рећи за свако дете: живот детета започиње од оног тренутка када је оно зачето.
Васцело његово биће, његово постојање у потпуности је испреплетано са животом његове мајке. Све што се догађа мајци, догађа се и том ембриону, односно, детету које се постепено од њега формира. Због тога би жена, од тренутка када остане бременита (а наравно, и пре тога), морала да разуме да ће све што јој се буде догађало одиграти одлучујућу улогу и имати пресудан значај за дете које се у њој зачело. У том смислу и њена људска судбина, и њени односи с мужем и с људима који је окружују, и њена осећања радости, љубави, гнева, зависти и тако даље морају да се одразе и на детету, јер њих двоје чине једну целину. Због тога је жена дужна да се усрдно потруди на свом духовном животу, како се ниједно грешно осећање или поступак не би пренели на тек зачето биће. Управо зато често саветујем женама: од тренутка кад сазнате да сте бремените, читајте Јеванђеље на нов начин и новим очима, очима мајке која од Христа учи како да буде кћер Бога живога и како да своје дете – већ сада, а посебно у будућности – научи да буде дете у Царству Божијем.
Исто тако, саветујем им да продубе свој молитвени живот. Када говорим о молитвеном животу, не кажем да би, као додатак јутарњим или вечерњим молитвама, мати требало да чита већи број акатиста и слично, односно не говорим о молитвословљу (о изговарању молитвених речи), него о молитви у њеној суштини: о стајању пред Богом и о сусрету са Богом.
За бремениту жену велики значај имају исповест и причешћивање Светим Тајнама. При том, наравно, не мислим на неку формално-обавезну исповест, него на исповест као постепено очишћење саме себе од свега онога што може да повреди или да оскрнави дете које се зачиње или је зачето. Сматрам да је бременита жена дужна да се често причешћује, али то не би требало да чини чисто механички, зато што је недеља или неки празник. Она је дужна да се причешћује што је могуће чешће, али уз брижљиву припрему, тако да свако њено причешћивање буде свршетак неког, макар и малог дела њеног духовног пута очишћења срца, ума и њеног прошлог живота.
О даровима срца
У причи Виљема О’Хенрија, „Поклон мудраца са Истока“, сиромашни и заљубљени пар, Дела и Xим, желе да једно друго дарују за Божић. Немајући новца, Дела одлучује да жртвује оно што је на њој најлепше, продајући своју дугу, бујну косу, како би Xиму купила каиш за његов драгоцени сат. Xим, не знајући за то, даје тај исти сат у залог, желећи да Дели поклони скупоцене укоснице. Њихов божићни сусрет био је заиста потресан – она без косе, он без сата. У први мах чинило се да су њихови поклони сасвим несврховити и промашени. Међутим, одричући се својих материјалних драгоцености, жртвујући део себе и своје везаности за спољашњи, појавни свет, створили су место сусрета за љубав, приносећи тако дарове срца, као што су некада мудраци са Истока приносили злато, миро и тамјан пред тек рођеног Исуса и Лице Љубави. Као хришћани последњих времена, гледајући све веће хлађење љубави у овом свету, остаје нам једино да и сами будемо као мудраци са Истока, да Господу и својим ближњима свакодневно и свим срцем приносимо своје дарове, златне, драгоцене, миром и љубављу помазане, тамјаном, вером и захвалношћу осењене, како би и нама била дарована благодат гледања у Само Лице Љубави.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 85: Лука 17, 12-19
Исцјељење десеторице губавих.
12 И кад улажаше у једно село, сретоше Га десет губавих људи, који стадоше издалека,
13 и подигоше глас говорећи: „Исусе, Учитељу, помилуј нас!”
14 И видјевши их, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И догоди се, док одлажаху, да се очистише.
15 А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.
16 И паде ничице пред ноге Његове и заблагодари Му. И тај бјеше Самарјанин.
17 А Исус одговарајући рече: „Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?
18 Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?”
19 И рече му: „Устани и иди; вјера твоја спасла те је.”
Aпостоли
Зачало 257: Колошанима 3, 4-11
Мислити и живјети са васкрслим Христом. Свлачење старог човјека и облачење у новог.
4 А када се јави Христос, Живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.
5 Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство,
6 због којих долази гњев Божији на синове противљења,
7 у којима и ви негда ходисте када живљасте у њима.
8 А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих.
9 Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим,
10 и обукосте се у новога, који се обнавља за познање према лику Онога Који га је саздао,
11 гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
Календар
Децембар 14. (Јулијански)
Децембар 27. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученици Тирс, Левкиј, Калиник, Филимон, Аполоније и други с њима; Свети мученици Аријан и Теотих и још три штитоносца; Свети мученик Ипатије.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Исцељено је десет губавих, а вратио се само један да заблагодари Господу (Лука 17, 12-19). Није ли таква пропорција захвалности и међу свим људима који су примили добро од Господа? И ко од људи није примио добро или, боље речено, шта имамо и шта бива са нама што није добро? А јесу ли сви благодарни Богу и да ли за све благодаре? Има, напротив, и таквих који себи дозвољавају питање: „Зашто је Бог дао живот? Боље би нам било да нас нема.“ Бог ти је дао живот ради вечног блаженствовања. Он ти је уделио живот као дар и штедро те је снабдео и свим способностима за достизање вечног блаженства. Сада све само од тебе зависи. Треба само нешто мало да се потрудиш. Међутим, ти говориш: „Да, али ја срећем само горчину, несрећу, болести и напасти.“ Па шта! И то спада у број средстава за стицање вечног блаженства. Само потрпи! Читав твој живот се не може назвати ни треном у односу на вечност. У односу на вечност није ништа чак кад би и сав живот требало да страдаш. Међутим, ти имаш и часове утехе. Не гледај на садашње, него на то шта ти се спрема у будућности, и побрини се да га будеш достојан. Тада нећеш ни приметити горчине. Све оне ће бити прогутане несумњивом надом на вечне утехе. Благодарност тада неће затајити у твојим устима.
Духовно созерцање:
Свети Марко Подвижник
Живео 120 година. Атина, Грчка. Άγιος Μάρκος Ο Ασκητής (агјос Маркос О Аскитис)
IV – 200 поглавља o духовном закону
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- ганггрєна (гангрена) = живина, жива рана, чир, пришт
НАПОМЕНА 1: гг је преузето из грчког језика и увек се изговара нгНАПОМЕНА 2: живина је старински назив за живу рану или канцер
в҃ къ тїмоѳе́ю (=2. к Тимотеју) 2, 17: И҆ сло́во и҆́хъ ѩ҆́кѡ га́ггрена жи́ръ ѡ҆брѧ́щетъ…(И слово их јако гангрена жир обрјашчет…
2. Тимотеју 2, 17: И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе… - гаданїє (гаданије) = загонетка
а҃ къ корі́нѳѧнѡмъ (=1. к Коринтјаном) 13, 12: Ви́димъ ѹ҆́бѡ нн҃ѣ ѩ҆́коже зерца́ломъ въ гада́нїи…(Видим убо ниње јакоже зерцалом в гаданији…)
1. Коринћанима 13, 12: Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки…
