Свети Великомученик Димитрије
Рођен је у Солуну, по вековном предању самих Солуњана, док византолози тврде да је рођен у Сирмијуму, на тлу данашње Сремске Митровице. Отац му је био солунски војвода. Живели су у време великих прогона хришћана, па су његови родитељи веру држали тајно, молећи се у скривеној молитвеници своје палате, пред иконама Господа и Богородице, пред којима је горело кандило. Сиромасима су често делили милостињу. Но, били су бездетни, молећи се неодступно Господу за наследника. Када их је Бог, напослетку, благословио сином Димитријем, славио је цео Солун.
Још као дечака, отац је Димитрија у њиховој тајној молитвеници крстио и поучавао вери Христовој. По очевој смрти,будући да је био храбар и паметан младић, цар Максимијан је поставио Димитрија за царског намесника целе Солунске области. Наложио му је да гони и убија хришћане. Димитрије је у Солуну дочекан од народа са великим почастима, али царев захтев није послушао. Јавно је исповедао веру у Христа, славећи Га увек и свуда, због чега је за Солуњане постао други апостол Павле. Када је цар Максимијан сазнао да је Димитрије много народа крстио у хришћанство, разгневи се и пошаље по њега. Димитрије предаде свом верном слуги Лупу све своје имање речима: „Раздај ово земаљско богатство, да потражимо себи Небеско.“ Пред царем отворено исповеди веру у Христа разобличујући његово безбожништво. Цар га баци у тамницу. Ђаво му је у тамници приређивао разне салбазни, али је то само јачало његову веру. Постом и молитвом припремао се за мученички венац. Јавио му се и Анђео Божији, крепећи га речима: „Мир ти, страдалче Христов, буди храбар и крепи се!“ Цар је приређивао народу представу у којој је мегданџија Лије побеђивао противнике на бини и бацао их на подигнута копља, док је народ одушевљено гледао како у мукама издишу.
Кад није било противника, изводили би недужне хришћане. Видевши то Димитријев ученик Нестор, затражи од Димитрија благослов да савлада Лија. Он победи Лија, али цар наложи, те га због тога посеку мачем, а Димитрија у знак освете избодоше у тамници копљима. Свети Димитрије тако пострада 8. новембра током молитве. Хришћани га тајно сахранише, а над тим местом, много времена касније, подиже се црква у његову част. Од његових нетрулежних и мироточивих моштију долазила су бројна исцељења, међу њима и илирског велможе Леонтија, који у знак захвалности, на том месту подиже нов, велики храм. У њега положише мошти Светог Димитрија у сребрни кивот, опточен драгим камењем.
Током историје Свети Димитрије је пројављивао многа чуда, а понајвише у Солуну, чији је заштитник. Запретио би огњеним искрама из кивота свакоме ко би покушао да измести његове свете мошти, па одатле никада нису ни однете. Спасавао је Солун од најезда непријатеља, пожара, глади и ропства, заузимајући се ватрено за Солуњане, а потом и васцело Православље. Руси га сматрају заштитником Сибира, који је на његов празник освојен 1581. године. Култ Светог Димитрија се прославља од 6. века. Веома је слављен и у Цариграду, а Солуњани га сматрају првим после Господа. Током вишедневних Митровданских свечаности, Солуном иду бројне литије, организују се музичке и културне манифестације, као и трговачки вашари. Из Србије пут на Свету Гору води кроз Солун, а Свети Сава се, при сваком проласку кроз Солун, дуго молио Светом Димитрију за помоћ. Монументална солунска базилика са његовим моштима крајем 15. века је претворена у џамију, а почетком 20. века је оштећена пожаром. Данас је богато украшена, а њени мозаици су права ремек дела византијске уметности.
Свети Козма и Дамјан – Врачеви
Били су родом из Азије, синови оца незнабошца и мајке хришћанке. Оставши удовица, мајка Теодотија посветила се њиховом хришћанском васпитању. Браћа су живела честитим и врлинским животом, због чега су добила дар исцељивања. Изучили су лекарство, лечећи болести душе и тела биљем, а још више именом Исуса Христа и молитвом. Исцељивали су и стоку и ђавоимане. У свему су следили Христову заповест: „Бадава сте добили, бадава и дајте.“ С обзиром да никада нису примили новац, злато ни сребро, названи су бесребреницима, као и врачевима, како су некад називани лекари (у каснија времена се овај назив извитоперио у врачаре и врачање, што је по својој суштини сасвим супротно лечењу силом Духа Светога, којом су исцељивали Свети Козма и Дамјан). Једном су излечили жену Паладију, којој ни један лекар није успео да помогне, а она је Дамјана преклињала именом Свете Тројице да прими три јајета у знак захвалности. Он је то учинио због Имена Божијег, а не ради плате, но Козму је то веома ражалостило, сматрајући да су погазили Божију заповест, па је тражио да не буду заједно сахрањени. Ипак, Божијом вољом сахрањени су заједно у месту Фереман, упокојивши се мирно.Сматрају се брзим помоћницима у болестима и опасностима, заштитницима лекара, а њихов спомен прославља се 14. новембра. Постоје троји Свети Врачи Козма и Дамјан. Друга двојица браће празнују се 30. октобра, а трећа 14. Јула.
Достојевски И Толстој
У манастир Оптина Пустиња у Русији, расадник Православља и дом великих руских стараца, долазили су по духовну помоћ многи велики умови, међу њима и Гогољ, Достојевски и Толстој. И данас постоји у том манастиру столица на којој је Достојевски седео и причао са старцем Амвросијем, по чијем је узору сачинио лик старца Зосиме у роману „Браћа Карамазови“. Достојевски (рођен 11. новембра) је био истински хришћанин, живео је литургијским животом, причешћивао се и жудео за Христом. Постоје и мишљења да неки његови религиозни ставови нису одговарали духу Православља. Ипак, његова су дела врхунски домети православне књижевности, а он сам био и остао учитељ многим мислиоцима и теолозима. Живео је у изузетној беди, са болесном породицом, коју је неизмерно волео, мучен страшћу за коцком. Толстој је имао све услове за срећу – здраву породицу, грофовску титулу и велики иметак. Но, он није пронашао мир, остао је завађен са собом и светом, а пред крај живота је у књизи „Васкрсење“ устао против Причешћа, због чега је искључен из Цркве. У манастиру Варлам на Великом језеру, један монах је имао виђење Толстоја како иде по површини језера, пружа руке ка манастиру и пропада у језеро. Монах је то исповедио свом старцу, који му је испрва забранио да о томе прича. Из новина су монаси, након два месеца, сазнали да је на дан тог виђења Лав Толстој умро.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 27: Матеј 8, 23-27
Стишавање буре на мору.
23 И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.
24 И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а Он спаваше.
25 И пришавши, ученици Његови пробудише Га говорећи: „Господе, спаси нас, изгибосмо!”
26 И рече им: „Зашто сте страшљиви, маловјерни?” Тада, уставши, запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика.
27 А људи се зачудише говорећи: „Ко је Овај да Га слушају и вјетрови и море?”
Зачало 52: Јован 15, 17-27; 16, 1-3
Свијеш ће мрзити Христа и ученике. Свједочанство Светога Духа и ученика о Христу.
17 Ово вам заповиједам: да љубите једни друге.
18 Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас.
19 Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета, него вас Ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
20 Опомињите се ријечи коју вам Ја рекох: ’Није слуга већи од господара својега.’ Ако Мене гонише, и вас ће гонити; ако Моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.
21 Али све ће вам ово чинити због Имена Мојега, јер не познају Онога Који Ме посла.
22 Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.
23 Који мрзи Мене, и Оца Мојега мрзи.
24 Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали; а сада су и видјели и омрзнули и Мене и Оца Мојега.
25 Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: ’Омрзнуше ме ни за што.’
26 А када дође Утјешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће свједочити за Мене.
27 А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са Мном.”
Наставак Опроштајне бесједе: о гоњењу ученика.
1 „Ово сам вам казао да се не саблазните.
2 Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
3 И то ће чинити, јер не познаше Оца ни Мене.
Aпостоли
Зачало 331: Јеврејима 12, 6-13; 25-27
Педагогија Божија.
6 Јер кога љуби Господ, онога и кара; и бије свакога сина којега прима.”
7 Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара?
8 Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад, а не синови.
9 Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова, и живјети?
10 Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости Његове.
11 Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани.
12 Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена,
13 и поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него, напротив, да се излијечи.
25 Гледајте да не одбаците Онога Који говори. Јер кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са Небеса,
26 чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: „Још једном Ја ћу потрести, не само земљу, него и Небо.”
27 А ово ’још једном’ показује промјену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.
Зачало 292: 2. Тимотеју 2, 1-19
Бити добар борац Христа васкрслога, трудбеник у Јеванђељу и клонити се лажних учења, препирања и жеља.
1 Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу;
2 и што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити.
3 Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа.
4 Ниједан војник се не уплиће у послове обичног живота да би угодио војводи.
5 Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу.
6 Земљорадник који се труди, треба први да окуси од плодова.
7 Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему.
8 Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по Јеванђељу мојему,
9 за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати.
10 Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.
11 Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети;
12 ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи;
13 ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може Самог Себе одрећи.
14 Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи, него на пропаст онима који слушају.
15 Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.
16 А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.
17 И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит,
18 који застранише од истине говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких.
19 Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: „Позна Господ оне који су Његови”, и: „Нека одступи од неправде сваки који призива Име Господње.”
Календар
Oктобар 26. 2020
Новембар 8. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање и чудеса светог славног вликомученика Димитрија Солунског Мироточивог; Свети преподобно мученик Јоасаф; Преподобни Атанасије; Свети мученици Артемидор и Василије; Света мученица Лептина; Свети мученик Гликон; спомен великог земљотреса у Цариграду 26. октобра 740.; Преподобни Димитрије Басарабовски.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег. Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лука 16, 19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу, које ће бити убеђење свих нас, јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају. Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што често говоримо о обичним стварима: „Може бити да ће то некако и да прође.“ Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа.
Духовно созерцање:
Преподобни Ава Исаија Нитријски (отшелник)
Άγιος Ησαίας Ο Αναχωρητής (агјос Исаиас О Анахоритис)
I – Слова Преподобног Исаије Ученицима (23-27)
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- всєѡружный (всеоружни(ј)) = све + оружан = тешко наоружан; потпун, строг
- всєѧдєцъ (всејад(ј)ец) = све + једач = ждера
- вскорѣ (вскорје) = ускоро, брзо
- вскрай (вскрај) = крај, покрај, поред, близу
- вскую (вскују) = зашто, због чега
- вслѣдъ (вслед/всљед) = у + следу = иза, за
- вспѧтъ (вспјат) = назад, натраг
- встанливый (встанливи(ј)) = ревностан, усрдан, усталац
