Епископ Дизелдорфски Григорије:

О детињцима

 

Празник Дјетињаца почетак је тронедјељног циклуса, који се наставља наредне недјеље кроз празник Материца, а завршава у недјељу посљедњу пред Божић празником Отаца. Видимо у свему овоме још једну особеност Божића, а то је да је он више од свих других – породични празник. Почиње овај циклус празником дјеце, јер Божић и јесте празник Богомладенца Христа, тог Божанског Дјетета, малог Бога, “Богића” (одакле и потиче име празника). Сљедећа, средишња недјеља Материца је празник мајки, јер мајка је та која је спона, мост, она која повезује, а посљедња, недјеља Отаца, подсјећа нас да Бог наш, Небески Отац, Који као дар Своје слободне љубави даје Самог Сина Свога Христа, Који се рађа и постаје онај Његов “откуп” за наше гријехе. Уочи Божића сви очекујемо нешто за нас велико и значајно. Како је говорио један од Отаца наше Цркве – попут дјеце која са нестрпљењем посматрају трбух мајке која је у благословеном стању очекујући рођење дјетета, тако и сви ми вјерни, очију упртих у своју Мајку-Цркву са нестрпљењем очекујемо Рођење Богомладенца. И можда управо због тога што се у овом празнику Христос не јавља ни као Цар, ни као Судија, ни као велики и силни Господар васељене, већ као мало и нејако дијете, можда се баш због тога нико не радује Божићу као дјеца. Неким својим, код нас отупјелим чулом препознају земаљска дјеца у новорођеноме Христу Вјечно, Божанско Дјете, Које се попут њих игра, и кроз игру ствара од праха земаљскога свјетове. О Христовом дјетињству у Светом Писму није написано много. Међутим, оно што је Он Сам говорио о дјеци показује колико их је волио. Не само љубављу којом јачи воли слабијег, не само љубављу која значи наклоност. Христова љубав према дјеци прије свега је препознавање у њима онога што човјека чини сличним Богу, онога што му враћа и у њему обнавља првобитну чистоту и љепоту лика. Заиста, нико као дијете својом безазленошћу, невиношћу и чистотом не посвједочује да смо боголика бића. А осмјех и поглед дјетета најбоља су потврда тога да смо икона Његова. Дијете не инсистира, није спутано плановима и интересима, не подозријева и не познаје лицемјерје. Цијелог себе даје у игри кроз коју пројављује и одговорност, и креативност, и све дарове своје. Дијете вјерује лакше и дубље од одраслих, зато што вјери приступа једноставно. Не сумњајући и не престајући да посматра све, оно се свим бићем диви тајни. Зато је велика тајна Христовог Рођења за дијете увијек извор радости и усхићења. У њему су безазленост пастира и мудрост Мудраца сливене у вјеру пред којом се Небо отвара. Наш пад почиње онда када почнемо да напуштамо одлике дјетета. Онда када игру замијенимо проводом, безбрижност многобрижношћу, повјерење сумњом, машту жељама. Допустимо да бар у ове дане дјеца буду наши учитељи, кренимо смјерно за њима у сретање новорођеном Богомладенцу. Допустимо себи радост, свим срцем повјерујмо у чудо – све нас у овим данима позива да будемо Дјеца Божија! Јер се приближава Царство Божије! Долази Онај кроз Кога је све створено. Син Божији постаје и Син Човечији. Грле се у неизрецивој радости Бог и човјек, Небо и земља! А све што је између њих пјева са Анђелима: Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља. ДЕЦИ… 

 

Фјодор Михајлович Достојевски:

Браћа Карамазови

 

Голубови моји – дајте да вас тако назовем – голубовима, јер сте ви заиста налик на њих, на те лепе и сиве птице, сада, у овом тренутку, када гледам на ваша добра, мила лица – мила моја дечице, ви можда нећете ни разумети што ћу вам казати, јер ја често говорим неразумљиво. Но ипак упамтите, па ћете се после, некад, сложити са мојим речима. Знајте да нема ничег вишег, и јачег, и здравијег, и кориснијег за будући живот, него каква лепа успомена, а нарочито која је понесена још из детињства, из родитељске куће. Вама се много говори о васпитању, а једна тако дивна, света успомена, очувана из детињства, можда је баш најбоље васпитање. Ако човек понесе много таквих успомена са собом у живот, онда је тај човек спасен за цео живот. А ако макар и само једна лепа успомена остане унашем срцу, и то нам некад може послужити као спас.

 


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 76: Лука 14, 16-24

О почасним мјестима и позивању сиромаха на гозбу. Прича о великој вечери.

16 А Он му рече: „Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17 И у вријеме вечере посла слугу својега да каже званицама: ’Дођите, јер је већ све готово.’
18 И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: ’Купих њиву, и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.’
19 И други рече: ’Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.’
20 И трећи рече: ’Ожених се, и зато не могу доћи.’
21 И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: ’Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље, и хроме, и слијепе.’
22 И рече слуга: ’Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.’
23 И рече господар слуги: ’Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу, да ми се напуни дом.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.’”

Aпостоли
Зачало 250: Колошанима 1, 12-18

Слава Христа као Творца и Главе Тијела – Цркве.

12 захваљујући Богу и Оцу, Који нас оспособи за удио у насљедству Светих у свјетлости;
13 Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави Своје,
14 у Коме имамо искупљење, опроштење гријехова;
15 Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари,
16 јер Њиме би саздано све што је на Небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били Пријестоли, или Господства, или Началства, или Власти: све је Њиме и за Њега саздано.
17 И Он је прије свега, и све у Њему постоји.
18 И Он је Глава Тијела, Цркве, Који је Почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.


Календар
Децембар 7. (Јулијански)
Децембар 20. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети Амвросије, епископ Медиолански; Свети мученик Атинодор; Преподобни Павле Покорни; Преподобни Јован Постник; Преподобни Григорије Ћутљиви (=Горњачки); Преподобни Нил Столобенски, новгороодски чудотворац; Перподобни Антоније Сијски, нови чудотворац; Преподобни Амун; Свети мученици, православни хришћани; Света мученица Филотеја, пострадала у Румунији; Света мученица, православна Римљанка; Свети мученик Неофит; Свети мученик Дометије; Свети мученици Исидор, Акепсим и Леон; Свети мученици Гај и Гајан; Свети мученици, два свештеника; Свети мученик Приск; Свети мученик Мартин; Свети мученик Николај; Преподобни Игњатије; Преподобни Јован, постник печерски.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Много је званих, али је мало изабраних“ (Лука 12, 24). Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу! Половину пута, то јест ступање у Хришћанство и укорењење његових начела у срцу од самога детињства, ми прелазимо без труда. Рекло би се да ће утолико бити јача вера и исправнији живот за све будуће време. Тако је и било. Међутим, од пре неког времена почело је код нас да бива друкчије. У школско васпитање су уведена нехришћанска начела која кваре омладину; у друштво су ушли нехришћански обичаји који омладину развраћују по њеном изласку из школе. И није онда чудно што се, по речи Божијој, ионако мали број изабраних, у наше време показује још мањим. Јер већ је и дух времена противхришћански! А шта ће бити даље? Ако се код нас не измени начин васпитања и ако се не измене обичаји у друштву, све више и више ће слабити истинско Хришћанство и најзад ће сасвим нестати. Остаће само име хришћанско, а духа хришћанског неће бити. Све ће испунити световни дух. Шта да се ради? Треба се молити…


Духовно созерцање:
Свети Марко Подвижник

Живео 120 година. Атина, Грчка. Άγιος Μάρκος Ο Ασκητής (агјос Маркос О Аскитис)

III – 200 поглавља o духовном закону
Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • вѣщанїє < вѣштанніє (в(ј)ешчаније/в(ј)ештаније) = учење, реч, проповед, казивање, глас
    ѱало́мъ (=псалом) 18, 5: Во всю̀ зємлю и҆зы́дє вѣща́нїє и҆́хъ… (=Во всју земљу изиде в(ј)ешчаније их…)
    Псалам 18, 5:
    По свој земљи иде казивање њихово…
  • -вѣщати < вѣштати (в(ј)ешчати/в(ј)ештати) = говорити, казивати, зборити, проповедати, јављати, гласати
    Дѣѧ҄нїѧ (=д(ј)ејанија) 26, 22: …ничто́жє вѣща́ѧ, ра́звѣ ѩ҆̀жє Про҇ро́цы рєко́ша хотѧ҄щаѧ бы́ти и҆ мѡѷсєй:
    (=…ничтоже в(ј)ешчаја, разв(ј)е јаже Пророци хотјашчаја бити и Мојсеј.)
    Дјела Апостолска 26, 22:      … не казујући ништа, осим оно што су Пророци и Мојсеј рекли да (хо)ће бити:
    в҃ Петра̀ 2, 18:       Прегѡ́рдаѧ бо сѹєты̀ вѣща́ющє… (=Прегордаја бо сујети в(ј)ешчајушче…)
    2. Петрова 2, 18: Јер говорећи надувене и сујетне ријечи…

 

Архива

X