Свети владика Николај
Прича о годишњим добима
Био једном један човек који је имао четири сина. Он је желео да његови синови науче да не суде о стварима и догађајима сувише брзо. Тако је послао сваког сина, једног за другим, у потрагу за стаблом крушке које се налазило на великој удаљености. Први син је отишао у зиму, други син у пролеће, трећи је отишао у лето, а најмлађи син је отишао у јесен. Када сусе вратили награг, отац их је све заједно позвао да му опишу шта су видели. Први син је рекао да је дрво било ружно, повијено и уврнуто. Други син је рекао да је дрво било прекривено зеленим пупољцима и да је пуно обећања. Трећи син се није сложио са претходним причама. Он је рекао да је дрво било препуно цвећа које је мирисало тако пријатно и изгледало предивно, било је то нешто најљупкије што је икада видео. Последњи син се није сложио ни са једним од претходне тројице. Он је рекао да је дрво било у јеку зрелости, отежало од плодова, пуно живота и испуњености.
Отац је потом објаснио синовима да су сви били у праву, зато што је свако од њих понаособ видео само једну сезону у животу дрвета. Рекао је синовима да не могу судити о дрвету или о особи само на основу једне сезоне. Рекао им је да суштина њиховог постојања, задовољства, радости и љубави, која долази од тог живота, може бити мерена једино на крају, када се све сезоне живота заокруже. Ако одустанете када је зима, пропустићете обећања вашег пролећа, лепоту вашег лета и испуњеност ваше јесени. Не дозволите да бол од једне сезоне уништи радост и задовољство свих осталих. Не судите о животу на основу једне тешке сезоне. Истрајте токомтешких периода живота и боља времена ће сигурно доћи у одговарајућем тренутку. Стремите ка надахнућу пре него што се угасите. Живите једноставно, волите племенито, истрајте у својим настојањима, говорите љубазно и благо, а све остало препустите Богу.
Срећа вас чини пријатним и благим, искушења вас чине јаким, туга вас чини хуманим, неуспех вас чиним покорним, успех вас подстиче да се развијате, али вас таквима може учинити једино Бог. Будите сигурни да је Бог увек и заувек уз вас. Нека вас Господ благослови кроз све сезоне вашега духовног и животног узрастања, доносећи вам спокој у тешким периодима, радост поновних буђења и васкрсавања живота у вама, топлину, лепоту и озарења у сусретима са Њим и са ближњима, а најпосле и пуноћу, мудрост и богатство плодова љубави. Будимо вредни у искању истине, још вреднији у чишћењу срца свога, стрпљиви у чекању и непоколебљиви у вери да ће нам Бог дати све у своје време, онако и онолико, како и колико нам је нужно за наше спасење.
Епископ Григорије
О уметности чекања
Ако би мене неко данас питао: „У чему је највећа умјетност икада била? Која је то слика људског живљења у коме човјек најјасније показује љубав?“ То је ЧЕКАЊЕ. То је кад мајка чека сина, кад супруга чека мужа, кад драга чека драгана. То је описано у можда најумјетничкијем дјелу Библије – у „Пјесми над пјесмама“. Љубав драге и драгана није приказана у сусрету, него у њиховом чекању и у њиховом повјерењу да ће до тог сусрета доћи. И још се неки други и ругају тој невјести која чека свог драгог. А она је потпуно увјерена: он ће доћи. Данас, у времену у коме ми живимо, нико никога више не чека, нико није способан да чека. И сви се љуте: „Гдје си? Што се не јавиш? Нема те, ниси дошао.“ Мој одговор на питање зашто нико никога не чека је: зато што је заборављена главна служба наша тренутно овдје на земљи, а то је умјетност чекања Господа. Нико више не очекује Христа. Има један број оних који очекују антихриста и жучно причају о томе како ће антихрист доћи, и стављају антихриста као неког кога треба чекати. А чекати Христа значи заиста вољети Га, чекати Христа значи вјеровати, јер је Он рекао да ће доћи. Чекати Христа значи немати страха,имати слободу, имати трпљење, наду и борити се свим снагама кад волиш, јер ћеш једино тако имати снаге да издржиш сусрет са Њим, јер Он је Љубав.
Читање из Светог Писма
Јутрења
Зачало 35: Лука 8, 5-15
Прича о сијачу и сјемену.
5 „Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6 А друго паде на камен, и изникавши, осуши се, јер немаше влаге.
7 А друго паде усред трња, и узрасте трње, и угуши га.
8 А друго паде на земљу добру, и изникавши, донесе стоструки род.” Говорећи ово, повика: „Ко има уши да чује, нека чује!”
9 А ученици Његови питаху Га говорећи: „Шта значи ова прича?”
10 А Он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11 А ова прича значи: сјеме је ријеч Божија.
12 А које је крај пута, то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13 А које је на камену, то су они који, када чују, с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају, те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14 А које у трње паде, то су они који чуше, и живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени и не донесу рода.
15 А које је на доброј земљи, то су они који, чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.” Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!
Aпостоли
Зачало 203: Галатима 2, 16-20
О оправдању вјером, а не дјелима Закона.
16 па знајући да се човјек не оправдава дјелима Закона, него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима Закона, јер се дјелима Закона ниједно тијело неће оправдати.
17 Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грјешници, је ли онда Христос слуга гријеху? Боже сачувај!
18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19 Јер ја Законом Закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
20 а живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, Који ме заволи, и предаде Себе за мене.
Календар
Oктобар 19. 2020
Новембар 1. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Света пророк Јоил; Свети мученик Уар (=Вар) и с њим седам учитеља хришћанских, и спомен блажене Клеопатре и сина јој Јована; Преподобни Прохор Пчињски, мироточиви Чудотворац; Свети свештеномученик Садок, епископ Персијски, и са њим 128 мученика; Свети свештеномученици Филикс и Јевсевије; Свети Леонтије Философ; пренос моштију Преподобног Јована Рилског; Свети и праведни Јован Кронштатски, новојављени Чудотворац.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Господњи ученици су тргали класје, трли рукама и јели у суботу. Дакле, чињаху дела врло мало важна и по спољашњости и по суштини својој. Међутим, фарисеји нису издржали, већ их укорише (Лука 6, 1-2). Шта их је навело да поведу реч о томе? По спољашњости – неразумна ревност, а у суштини – дух оговарања. Тај дух се качи за све, и све представља у мрачном виду безакоња и погубности. Та немоћ је у већој или мањој мери, готово општа за људе који не пазе на себе. Речи се још и могу избећи, али од осуђивачких мисли ретко ко ће успети да се уздржи. Неко чучи поред срца и подстиче га на осуђивање. Оно почиње да точи осуђивање. У исто време оговарач је и сам спреман на рђава дела, чим га нико не види. Он непромењиво стоји у рђавом настројењу у сваком погледу. Изгледа да он зато и суди и осуђује да би осећање правде, које је погођено и пригушено у њему самоме, надокнадио нападима на друге, премда и неоправданим. Онај, пак, ко је правдољубив и који стоји у правди, зна како је тешко бити исправан на делу, а још теже у осећањима, те никада неће почети да осуђује. Он је пре готов да снисхођењем покрије, не само мале, него и велике преступе других. Господ није судио фарисејима који су оговарали, него им је снисходљиво објаснио да су ученици прибегли поступку који свако може лако да оправда, уколико га просуди како треба. И готово увек бива овако: расуди о поступку ближњег и наћи ћеш да он уопште нема онај тежак и ужасан карактер, који се нама приказивао на први поглед.
Духовно созерцање:
Преподобни Ава Исаија Нитријски (отшелник)
Άγιος Ησαίας Ο Αναχωρητής (агјос Исаиас О Анахоритис)
I – Слова Преподобног Исаије Ученицима (17-22)
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- всєнєпорочный (всенепорочни(ј)) = све + не + порок = непорочан; беспрекоран
- всєпагубный (всепагубни(ј)) = све + погубан = покварен, рђав, зао
- всєплодїє (всеплодије) = све + плод = сваковрсни/свакојаки плодови; жртва паљеница
- всєпѣтый (всеп(ј)ети(ј)) = све + певање = много опеван/хваљен/слављен, свеславан
- всєродный (всеродни(ј))) = све + рађање/род = који је све изродио; праотац свега рода човечијег (Адам)
- всєсилєнъ (всесилен) = све + сила = свемогући
- всєсмѣхливый (всесм(ј)ехливи(ј)) = све + смех = врло смешан, поруге достојан
- всєсожжєніє (всесож(еж)еније) = све + жежен = жртва паљеница
