Лавра Светог Саве oсвећеног

 

Sveti Sava osveceniНа начем духовном усхођењу ка празнику Рођења Христовог – Божићу, 18. децембра прослављамо Светог Саву Освећеног, као што се и на путу кроз Витлејем, град Христовог рођења, пролази се кроз Јудејску пустињу, у којој се некада подвизавао Свети Сава Освећени и основао манастир – расадник православног монаштва. Витлејем, чије име значи ‘град хлебова’, данас је палестински град, опасан зидовима високим осам метара. Стрмим путем долази се до чудесног места тишине, подвига, камених литица и пећинских испосница, пред сурово огољен крајолик, у коме не узраста ништа осим молитве. Киша падне једном у неколико година, камено тле се прошара зеленим ткањем, али на кратко. Зато је једно од највећих чуда овде извор свете воде, познат као веома лековит. Манастир, који изгледа као велика тврђава, један је од најстаријих хришћанских манастира, основан у 5. веку. Путеви Светог Саве Српског историјски и духовно су се укрстили на овом месту са путевима Светог Саве Освећеног и Светог Јована Дамаскина, просијани иконама Богородице Тројеручице и Млекопитатељнице, које је Сава Освећени завештао Сави Немањићу, да их добије након седам векова. Свети Сава Српски повезао је тако Свету Земљу – којом је ходио Христос, са Светом Гором – коју је походила и Собом освештала Пресвета Богородица, и са Србијом – чије је духовне и националне корене Сава учинио жилом куцавицом васцелог Православља. Као и на Светој Гору, ни у овај манастир жене не улазе, али га могу читавог обухватити погледом са куле (посвећене првобитно Светом Симеону Мироточивом, касније Светом Симеону Столпнику), која је ради њиховог одмора подигнута у близини. Ту, над Кедронским потоком, у хладним ноћима, на модро Небо се уздижу и сијају молитве стотина монаха, који се по овим пећинским испосницама подвизавају више од 15 векова.

Свети Сава Освећени рођен је у Кападокији од родитеља хришћана, Јована и Софије. Склањајући се од испразности овога света и вођен неизмерном љубављу према Господу, замонашио се са осам година у оближњем манастиру. Свети Јевтимије Велики, у чијем је манастиру најдуже живео, прорекаоје за њега да ће постати велики монах и наставник монаха, те да ће основати Лавру, већу од свих лаври тога времена. По мери своје вере и љубави према Христу, силно је узрастао у духовном свету, још као млад раван великим и светим Старцима. Пет година провео је као отшелник у испосници, сам са Господом у молитви. Прошао је мукотрпан пут, сурово искушаван од демона, клеветан од манастирске сабраће, нападан од јеретика. Но, истина о њему је увек излазила на видело и Бог је управљао његове кораке правим путем. Смирењем, којим је стекао благодат Светог Духа, кротио је дивље звери, а познато је да је у његовој испосници са њим дуго боравио и један лав, који му је помагао у свему и штитио га. Основао је седам манастира, исцељивао болесне, молитвом много пута измолио кишу, утврдио манастирску обитељ, имајући преко 2000 духовне деце. Са својим сабратом, Светим Теодосијем Великим, основао је чувени Јерусалимски типик, један од најстаријих. По њему је урађен Карејски типик, по коме живе светогорски монаси. Јерусалимски типик прописује осам сати молитве (личне и заједничке службе), осам сати рада и послушања, те осам сати молитвеног одмора. Свети Сава Освећени упокојио се 532. године, у 94. Години живота. Мошти су му толико очуване, да се виде чак и вене по рукама и ногама. Чувају се под бајковито лепим сводовима и фрескама овог храма, међу најлепшима у Православљу. Када су у 12. веку мошти биле однете у Венецију, чудотворна палма, која расте у манастиру, осушила се, да би оживела поново 1965. године, када су враћене. Ова палма чувена је по исцељивању неплодних супружника, попут лозице Светом Симеона на Светој Гори. Виче од 130 година чувари овог светог места су и српски монаси.

 

Милинко Стефановић, фотограф

О стиду и саборности

 

Моја светиња је била и остала манастир Троноша, коју је подигао краљ Драгутин, у време кад су подигнути и Папраћа, Свети Никола на Озрену, Тавна. Имао је велике духовнике, један од њих био је и игуман Стефан, с краја 18. века, кога суТурци отровали у Зворнику, кад је ишао да тражи проју за сиротињу рају. И он каже: „Чувајмо у себи све оно што је најљудскије, од поноса до стида. Где је стида, ту је и поштења.“ Ништа паметнији није био Кант када каже: „Ако истина и правда не значе ништа, онда ни живот на овом свету не значи ништа.“ То је исти ред говорења и исти ред памети. Што бих се ја правио да је филозофски то много високо, јер је Кант рекао, а не што је рекао мој игуман Стефан? Нема разлике. С тим што игуман Стефан говори и о стиду – не постанимо охоли, узмимо се у меру саборног понашања, где ће, од оног маленог, које тек треба да изникне и подигне се, па до оног који је по годинама и искуству најудостојенији, све бити на неки начин испоштовано. То је дух српског народа кроз молитвено и брижно, сабрано, саборно, то је та енергија која се уздиже горе. Некад је она јача, некад слабија, као што и Васељена пулсира неким својим, нама несазнајним животом. Човек, јединка, мора да зна да може много, али мора да зна и да не може сам. Зато Света Тројица има своје, саборност има своје. Блиске и сродне душе окренуте Истини и Правди су у свим народима, нађе се, има. Нису непријатељи свуда око нас, напротив. Човек правда сопствену немоћ и нерад наводно силним непријатељима. Кад се све распало, остала је једино Црква. Остала је једино вера у Васкрсење, у Сина Господњег.

 


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 71: Лука 13, 10-17

Исцјељење згрчене жене у суботу.

10 А учаше у једној синагоги суботом.
11 И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12 А кад је видје Исус, призва је и рече јој: „Жено, ослобођена си од немоћи своје.”
13 И стави на њу руке, и одмах се усправи, и слављаше Бога.
14 А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши, рече народу: „Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите, те се лијечите, а не у дан суботни.”
15 А Господ му одговори и рече: „Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји?
16 А ову кћер Авраамову, коју свеза Сатана, ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?”
17 И док Он ово говораше, стиђаху се сви који Му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их Он чињаше.

Aпостоли
Зачало 233: Ефесцима 6, 10-17

Облачење у свеоружје Божије.

10 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили моћи Његове.
11 Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.
12 Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства и власти и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.
13 Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се.
14 Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином, и обукавши се у оклоп правде,
15 и обувши ноге у приправност за Јеванђеље мира;
16 а изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога;
17 и кацигу спасења узмите, и мач Духа, Који је ријеч Божија.


Календар
Новембар 30. (Јулијански)
Децембар 13. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети апостол Андреј Првозвани; Свети мученик Андреј; Свети Фументије равноапостолни, просветитељ Абисиније; Свети Александар Лезвијски; Преподобни Нестор и Јефтимије, подвижници Дечански.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: „Христос се рађа.“ Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник, ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.


Духовно созерцање:
Свети Марко Подвижник

Живео 120 година. Атина, Грчка. Άγιος Μάρκος Ο Ασκητής (агјос Маркос О Аскитис)

I I – Поуке Светог Марка извучене из осталих његових слова
Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • вѣсъ (в(ј)ес) = мерило; вага
  • вѣтвь (в(ј)ет(а)в) = гранчица; врба
  • вѣтїй (в(ј)ети(ј)) = говорник
  • вѣтрило (в(ј)етрило) = једро, катарка
  • вѣтроносєцъ (в(ј)етроносец) = ветропир, који капом тера ветар, лакомислен човек
  • вѣтроплѣнїє (в(ј)етропљеније) = медљика

 

Архива

X