416-944-3297

Патријарх Павле o смислу спремања жита

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

Одговор на питање да ли се за Илиндан и Аранђеловдан спрема жито, с обзиром да код неких неуких људи постоји уверење да се оно тада не спрема јер Свети Илија и Свети Архангел Михаило „нису умрли“, него су „живи“. Познато је из свакодневног живота да при клијању и узрастању клице нова биљка за свој раст узима потребне јој састојке из зрна, и оно као такво бива уништено, „мора да умре“, да би биљка наставила да живи. Слично бива и при смрти човека и његовом васкрсењу. Тело је друге природе него душа: оно је од земље и одлази у земљу, где се распада. Душа је од Бога, и по одвајању од тела наставља да живи у другој, небеској средини, као што влат и клас узрастају не у тами земље, него у светлом ваздуху изнад земље. Објашњавајући наведене речи апостола Павла, Свети Симеон Солунски употребљава ову слику: „Као што се овај плод сахрањује у земљу, а после тога доноси влат и даје много плода, тако и човек, смрћу предан земљи, васкрснуће опет.“ На тај начин кољиво, кувана пшеница, кувањем умрла, може да нам послужи као символ смрти тела и живота душе у бесмртном Царству Небеском. Кољиво се украшава и другим плодовима: сувим грожђем, орасима, бадемом, и заслађује шећером и медом да напомене блаженство живота у том Царству. Исти овај символизам има како оно кољиво које се спрема при смрти и поменима упокојених верних, тако и оно које се приноси за домаће и храмовне Славе. На опелима и поменима наших ближњих, символика кољива треба да нас побуди да се молимо за њихове душе, да им Господ, по милости својој, опрости грехе и уведе у блаженство Царства Небеског.

У првом, дакле, реду спремање кољива има поучни, дидактички смисао. Својом символиком оно треба да укаже на једну од најглавнијих истина наше вере: бесмртност душе и Царство Небеско, у које она треба да уђе после телесне смрти. Из молитве, која се чита при освећењу кољива на празнике, дознајемо и други циљ овог чина у нашој Цркви, а то је прослављање Бога и Његових Светих. У њој се, наиме, вели да ово кољиво приносе верни, да тиме, најпре, укажу славу свесветом и свесилном Богу: Јако во славу Твоју. Због саме Његове узвишености и свесавршенства, Богу припада слава, без обзира на свакодневна добра која нам чини. Зато је молитва славе најсавршенија молитва, коју Анђели и Свети на Небу свагда приносе Богу. И ми на земљи уједињујемо се с њима у прослављању Бога. Ова страна принетог кољива у част Светих не може се применити на кољиво спремљено за помен покојних. Али се зато може јасно уочити прозбени карактер молитве за обе врсте кољива. У молитви над празничним кољивом свештеник се моли да оно буде на освећење свима који од њега буду окушали, а онима који су га спремили и украсили да Господ дарује „све корисно за спасење и задобијање вечних добара“. Исто тако прозбени карактер има и узглас при преливању, по обичају, вином кољива принетог за упокојене: Во блаженом успенију вјечниј покој подажд Господи усопшему рабу Твојему и сотвори му вјечнују памјат. Тај молитвени призив за вечним поменом пред Богом наших покојника присутан је и у молитви празничног кољива, те се тако у храмовној и домаћој Слави сједињују сви чланови Цркве: Господ и Његови Свети, упокојени чланови парохије или породице који су православну веру одржали до смрти, као и живи који су кољиво спремали и празновање врше. Следи закључак да се празнично кољиво приноси у част Светих чији се помен држи као храмовна или домаћа Слава, а никако што су они умрли. Ми имамо потребу у помоћи Светих и њиховом заступништву пред Богом, а не они у нашим молитвама и помоћи. Кољиво треба приносити, како на празнике Светих из рода људског, тако и Господње, Богородичине и празнике Светих Анђела. Ту част не треба указати само Светом Илији и Светом Арханђелу „јер нису умрли“, или „јер се држи да су они живи на Небу“ – као да други Свети нису живи пред Богом живим! У све те дане кољиво се приноси и за покој душа, не Светих који су умрли, него упокојених православних чланова породице. Да закључимо овај одговор речима Д. Витковића: „Нема, дакле, празнична дана у години кад се не би смело и не би могло крсно кољиво благосиљати.“ Сматрам да свештеници треба у свакој прилици да објашњавају да се кољиво ни на друге Славе не приноси за покој душа Светих, него у славу Богу, у част Светог који се прославља, а за помен упокојених чланова породице. Такође и за освећење свију који од њега окушају, као и спасење оних који га спремају. Лишавати се ових духовних добара на Светог Илију и Светог Арханђела неспремањем кољива не изгледа, најблаже речено, ни мудро, ни корисно.

 

Људи Говоре o Анђелу Чувару

 

Црква се моли Господу да нам подари Анђела мира, верног наставника, чувара душа и тела наших. То је веома важна молитва, и потребно је да сваки члан Цркве сваки пут на њу обраћа сву своју срдачну пажњу. (Свети Филарет Московски)

Зато, овде, на земљи, не заборављајте да се обраћате Богу и Пречистој Богомајци, као и Анђелу Чувару, који живи поред вас. Упамтите: морате имати добре односе са њим још овде. Надам се да су они већ такви. Не заборављајте да му захваљујете, да га поздрављате у дан његовог празника. Када је празник вашег Анђела Чувара? 21. новембра. Као и свих Небеских Сила. „Захваљујем ти, Анђеле Чувару, хвала ти много што си ми помогао!“  (свештеномученик Данил Сисојев)

 Старац је често саветовао да молимо Анђела Чувара: „Свети Анђеле Чувару мој, помоли се за мене!“ Из књиге „О љубави према Богу и како је стећи“

То је велика и Света истина откривена безазленима – да нисмо сами у васиони. Света и велика истина да човјек није једино словесно биће у васиони, као што то понекад и незналице и они који мисле да нешто знају, тврде. Имамо ми своју Небеску браћу, имамо Ангеле и Архангеле, Серафиме, Херувиме, Господства и Власти и друге Свете чинове Небеских сила. Архангели и Ангели нам откривају тајне, нама, који попут Архангела и Ангела служимо службу Божију, и чује се једна јединствена пјесма ангелска кроз сву историју, пјесма у славу Божију: „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља.“ Призива нас овај свети празник, истина Његова и овај Свети сабор, да се васпитавамо у духу безазлености и чистоте, којој се Господ радовао, нашавши је овдје на земљи, да узрастамо у мудрости и знању, да се том мудрошћу, тим знањем и тим заједништвом са Господом подмлађујемо, да се обнавља младост наша као орловска. Они који примају у себе вјечнога Бога, они никада не старе, они постају млади, задобијају вјечну и непролазну младост. То је суштина наше вјере, наше Цркве. То је циљ нашега живота овдје на земљи – задобити ту вјечну и непролазну младост, обновити младост своју као што се орловска обнавља, младошћу ангелском и архангелском испунити себе, стремећи, кроз овај пролазни живот, оном вјечном, непролазном. Нека би нам Господ подарио те безазлености, те чистоте срца, и нека би нас Господ удостојио те мудрости безазлених, мудрости архангелске и ангелске, те младости која не пролази. (блаженопочивши Митрополит  Амфилохије)

 


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Литургија
Зачало 38: Лука 8, 26-39

Чудо с гадаринским бјесомучником.

26 И допловише у земљу гадаринску, која је према Галилеји.
27 А кад Он изиђе на земљу, срете Га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28 А кад видје Исуса, узвикнувши, паде пред Њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога вишњега? Молим Те, не мучи ме!”
29 Јер Он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30 А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31 И мољаху Га да им не заповједи да иду у бездан.
32 А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33 А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34 А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35 И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36 А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37 И мољаше Га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А Он уђе у лађу и врати се.
38 А човјек из кога изиђоше демони, мољаше Га да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39 „Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.

 

Aпостоли
Зачало 220: Ефесцима 2, 4-10

…садашње спасење благодаћу у Христу.

4 а Бог, Који је богат у милости, због велике љубави Своје којом нас завоље,
5 и нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени –
6 и с Њим заједно васкрсе и заједно посади на Небесима у Христу Исусу,
7 да покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати Своје добротом према нама у Христу Исусу.
8 Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији;
9 не од дјела, да се не би ко хвалисао.
10 Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог унапријед припреми да у њима ходимо.


Календар
Новембар
2. 2020
Новембар 15. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети мученици Акиндин, Пигасије, Анемподист, Елпидифор, Афтоније и других с њима око седам хиљада; Свете мученице Кирикија, Домнина и Домна; Свети свештеномученик Викторин, епископ Патавски (=Птујски); Свети мученици Атик, Евдоксије, Агапије, Марин, Океаније, Евстратије, Картерије, Никополитијан, Стиракс и Товије; Преподобни Маркијан Кирски.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Гадарински ђаволом поседнути човек се, по свом исцелењу, прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који Га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето Име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар да је свима постао достојан пример за подражавање.


Духовно созерцање:
Преподобни Ава Исаија Нитријски (отшелник)

Άγιος Ησαίας Ο Αναχωρητής (агјос Исаиас О Анахоритис)

I – Слова Преподобног Исаије Ученицима (28-29)
Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • всєѡружный (всеоружни(ј)) = све + оружан = тешко наоружан; потпун, строг
  • всєѧдєцъ (всејад(ј)ец) = све + једач = ждера
  • вскорѣ (вскорје) = ускоро, брзо
  • вскрай (вскрај) = крај, покрај, поред, близу
  • вскую (вскују) = зашто, због чега
  • вслѣдъ (вслед/всљед) = у + следу = иза, за
  • вспѧтъ (вспјат) = назад, натраг
  • встанливый (встанливи(ј)) = ревностан, усрдан, усталац

 

Архива

X