Протојереј Аркадије Шатов:

Са ким превазићи самоћу?

 

Осећај самоће бива различит, а понекад може да буде и лажан. Сретао сам људе који су имали много пријатеља, али су се ипак осећали усамљено. Некада је то повезано са тим да човек жели да му се посвећује много пажње, да га воле, а он сам не уме да живи животом других људи, не тежи да их воли, егоцентричан је, упућен само на себе и преувеличава своја осећања, невоље и преживљавања. Постоји, наравно и реалан осећај самоће. У Библији је написано да је Господ, створивши првог човека, рекао: „Није добро човеку да буде сам“ (1. Мојсијева 2, 18). Заиста, када човек нема са ким да подели своје радости, невоље, туге, онда му постаје веома тешко.

Господ је дао Адаму жену – и човеку је постало добро, али када је у свет ушао грех, човекова душа – чак и оног који има жену и децу – не може да нађе мир; и овде се пројављује не проблем усамљености, већ проблем греха. Ако се човек бори са својим грехом, ако он тражи Христа, сједињује се са Христом – усамљеност може да се савлада, као и нека друга трагедија у овоземаљском животу: сиромаштво, глад или смртна болест – ако човек познаје и тражи Христа, ако тражи духовно, а не материјално. Знамо да је међу светитељима било много оних који су били тешко болесни, они су често пуно страдали, много су трпели – и поред свега су били радосни и задобили су блаженство. Ако човек, уздајући се у Бога, подноси све невоље које му се шаљу и не ропће, то му се узима за мучеништво. Када човек престане да живи за себе и почиње да живи за друге, за Бога, он се мења и постаје близак и интересантан многим људима. Постоје људи који живе сами, а које сви пуно воле. Веома често, човек се налази у тешком стању усамљености само зато што не зна да служи другима, не уме да воли и да се жртвује, а само непрекидно тражи нешто од других. Ако имаш неку невољу, ако си сам и упао си у униније (=тугомору=чамотињу), треба да нађеш човека чија је усамљеност још већа него твоја, коме је још горе него теби, и да му помогнеш – и твоја самоћа и униније ће сигурно нестати.

Како је рекао свети праведни Јован Кронштатски светом праведном Алексеју Мечову,када је овај изгубио попадију: „Иди људима, и помажући им у њиховим невољама, заборавићеш на своју невољу.“ Тако је и овде: када човек подели невоље својих ближњих, када помаже другима у њиховим болестима и тугама, онда његова сопствена невоља постаје много мања. На пример неудата девојка, која страда од усамљености, може да оде у школу и ради као учитељица, и да цео живот посвети својим ученицима: да заволи ту децу, која често имају свакојаке тешкоће, да их прими у своје срце, да се брине о њима и служи им. Такав је подвиг, иако веома тежак, уједно и радостан, ако постоји љубав. Ако научи да воли, тада неће бити никакве усамљености. Обично људи расуђују овако: заволите ви мене и ја ћу заволети вас. Не – ти заволи, и тада ће други заволети тебе! Ти научи да волиш, и тада ће твоја самоћа нестати, други људи ће се одазвати на твоју љубав.

Сматрам да увек када нас стиже нека невоља, када се сусрећемо са неким непријатностима или трпимо недостатак нечега – ми треба не само да молимо и тражимо олакшање од Бога, већ и да се замислимо о узроку тога што нам се дешава. Не треба само просто молити Бога: „Дај ми мужа“, већ се треба замислити: „А зашто ми га Бог не даје? Можда треба нешто да научим, пре него што ми Бог пошаље супруга? А можда је мој пут друкчији, можда ме Господ зове на неки други подвиг? Можда сам потребна многим људима, а не само једном човеку?“ На пример директор нашег дечијег дома је жена која живи сама. Кад би она имала мужа, ми вероватно не бисмо имали дечији дом, јер је све на њој.

Неко треба да жртвује своју личну срећу ради тога да би служио другима, ако смо хришћани. То је за некога Божија воља! А што је понекадтешко – то је нормално, јер се без невоља не може ништа научити. Општење са Христом помаже човеку да превазиђе усамљеност, а радост пребивања са Христом је далеко већа него радост пребивања са најблискијим човеком. И човек, то што му недостаје по обичним законима овог света, надокнађује натприродним општењем са Христом. Савлађује се природна усамљеност и човек задобија много више од пријатеља, мужа, жене и деце – задобија Самог Бога у својој души. Мислим да осећај самоће настаје када човек не осећа ту Божију љубав и очекује да је добије од људи, али људи никад не дају човеку то што може Бог да му да. Неки људи имају много пријатеља и познаника, али се и даље осећају усамљено. То је, мислим, самоћа без Бога, без духовног живота, самоћа можда због умора; и овде се суочавамо са привидним, лажним осећањем самоће.

У наше време срећемо други греховни преокрет: човек остаје сам специјално да би по своме уредио свој живот. Многи савремени људи данас не желе да се жене или удају јер желе да живе како им се свиђа. Кажу: „Ја се још нисам наскитао, ништа у животу још нисам постигао. Кад све своје задовољим – тада ћу тражити себи супругу.“ Све је то, наравно, егоизам. Старац Павле Груздев је говорио: „Све воли и свих се бој.“ Те речи подразумевају и неку предострожност и извесну дистанцу у општењу са људима.

Некада је корисно и неопходно бити сам. Свети су тражили да се осаме, одлазили су у пустињу, скривали се од људи по шумама. У Јеванђељу је речено: да бисмо се помолили, треба да се затворимо у своју клет, да се у самоћи обратимо Богу.  Некада је и мајци потребно да остане сама неко време, јер и она треба да буде с Богом и да се помоли. То је веома важно за мајке – да некада буду у тишини. Али, истовремено, треба носити свој крст и следити Божију вољу.

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије:

Поштовање Свете Петке kод Срба

 

По слављености у Срба, Света Петка је на петом мјесту по броју свечара, налази се иза Светог Николе, Јована, Ђорђа и Арханђела Михаила. Њој је у нашем народу посвећено око 240 познатих парохијских и манастирских цркава, које и данас постоје или су оставиле траг у простору и разноврсним записима.Цркве овој Светитељки Срби су почели да зидају још од Немањићких времена, нарочито на Косову и Метохији, како по градовима тако и по селима, почевши од Призрена, Приштине и Пећи. Посљедњи српски деспоти и деспотице, такође, многе су храмове посветили Светитељки, од Деспот-Стефанове цркве Свете Петке у Доњем београдском граду до Фенека Преподобне мајке Ангелине и Петковице фрушкогорске Преподобне Јелисавете Штиљановић.

Са југа се поштовање Свете Петке распрострло по свим земљама са многобројним таласима српских сеоба, до Далмације и Мађарске, нарочито се згуснувши у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Шумадији и Срему. И, како се, кроз историју, и у вријеме тешких искушења, српски народ без престанка молио Светој Петки, подижући јој цркве и узносећи јој најдубља своја осјећања, надајмо се да ће и у времену које долази, обремењеном сваким злом, имати снаге да у овој дивној Светитељки, рода свога, препозна све оне вриједности које су дубоко хришћанске и суштински потребне да би се очувао као народ свјестан свог историјског и Богом даног назначења. Њеним молитвама да нас Господ укријепи и да нам подари, сличну њеној, чежњу за светошћу, као најсавршенијим даром којим Бог обдарује човјека овдје на земљи, и ради кога је и створио човјека.

 


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Јутрења
Зачало 30: Лука 7, 11-16

Васкрсење младића у Наину.
11 И догоди се потом да Он иђаше у град који се зове Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13 И видјевши је Господ, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи!”
14 И приступивши, дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: „Момче, теби говорим: ’Устани!’”
15 И сједе мртвац, и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: „Велики пророк подиже се међу нама”, и: „Бог походи народ Свој.”

 

Aпостоли
Зачало 200: Галатима 1, 1-19

Поздрав. Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога.
1 Павле, апостол, не од људи, ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца Који Га васкрсе из мртвих,
2 и сва браћа која су са мном, Црквама Галатије:
3 благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа,
4 Који даде Себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5 Којему слава у вијекове вијекова. Амин.
6 Чудим се да се од Онога Који вас позва благодаћу Христовом тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,
7 које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу Јеванђеље Христово.
8 Али ако вам и ми или Анђео с Неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема (=проклет) да буде!
9 Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема (=проклет) да буде!
10 Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
11 А дајем вам на знање, браћо, да Јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12 нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14 и напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15 А када благоволи Бог, Који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу Својом
16 да објави Сина Својега у мени, да Га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17 нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18 А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 А другога од апостола не видјех, осим Јакова, брата Господњега.

 


Календар
Oктобар 12. 2020
Oктобар 25. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Света мученици Тарах, Пров и Андроник; Преподобни Козма Мајумски, писац канона; Света Мартин Милостиви, епископ Турски; Света мученица Домника; Свети свештеномученици Максимилијан и Кирин, епископи Норички; Света мученица Малфета; Света мученица Анастасија, девица; Свети мученици Јувентин и Максим; Свети мученици Андромах и Диодор; Свети Теодот, епископ Едески; Света мученица Антија;     Свети Јасон, епископ Дамаски; Светих 70 мученика; Преподобни и Богоносни Симеон Нови Богослов; Преподобни Теосевије Арсинојски; Преподобни Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије Глушицки; Свети мученик Диоскор.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лука 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јован 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима. Тако чине и истински, побожни Хришћани, који са страхом проводе свој живот. Ипак, они праве разлику међу обичајима који владају у обичном животу. Јер, међу њима има много тога на чему не може бити Божијег благовољења. Постоје обичаји који су изазвале страсти и који су измишљени ради њиховог задовољења; другима се храни једино сујета. Ко има Дух Христов, успеће да разликује добро од злог: једног ће се држати, а друго ће одбацивати. Онога који тако поступа, држећи се страха Божијег, други се не клоне. Премда он и не поступа по њиховом. Јер, он увек дејствује у духу љубави и снисхођења према немоћима своје браће. Једино дух ревности, који превазилази меру, боде очи и производи раздвајања и дељења. Такав дух се никако не може уздржати од поучавања и опомињања. Први се брине једино о томе да своју породицу задржи у хришћанском настројењу. Мешање, пак, у туђа дела, Он не сматра Својим делом, говорећи у Себи: „Ко Мене постави за судију?“ Таквом кротошћу Он изазива расположење свих, приводећи и друге уважавању Његовог начина живота. Самозвани учитељ, пак, и себе чини одбојним, и на добар поредак живота кога се држи навлачи негодовање. Смирење, хришћанско смирење је у таквим случајевима неопходно. Оно је извор хришћанске благоразумности, која уме добро да поступи у датим случајевима.


Духовно созерцање:
Преподобни Ава Исаија Нитријски (отшелник)

Άγιος Ησαίας Ο Αναχωρητής (агјос Исаиас О Анахоритис)

I – Слова Преподобног Исаије Ученицима (10-16)
Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • врѣсноту (вр(ј)есноту) = заиста, заправо; с потпуним правом
  • врѣти (вр(ј)ети) = гмизати, мицати се; врити, кипети
  • всадникъ (всадник) = коњаник
  • вселеннаѧ (вселенаја) = сва (на)сељена земља = васељена = светНАПОМЕНА: нипошто васиона, јер васиона подразумева и Небо и земљу

 

Архива

X