Развијајмо у детету саосећајност

 

Симон Соловејчик

Симон СоловејчикДецу васпитавамо угавном по принципу: такав је ред, такав је обичај. Ипак, све што је временом усвојено, није увек и паметно. Треба ли тако упорно, како ми чинимо, учити децу ФОРМАЛНОЈ учтивости?

Признаћете, ретко нас шта одбија као учтив, а уствари, безосећајан човек. Јер ми добро осећамо: сама спољашња култура није довољна. Потребна је и те како још и унутрашња. Спољашња „култура“ је само скуп навика учтивог понашања. У основи унутарње културе, пак, лежи нешто душевно, што бисмо могли назвати смислом за саосећање. Оно што је корисно за стварање спољашње навике може, понекад, бити штетно за развијање душевне способности.

Наведимо пример. Дошли сте у госте познаницима и донели малишану поклон. „Како се каже?“ – строго подсећа мама. „Хвала“, промрмља он. И изговоривши ту реч, малишан као да је отаљао ствар са гостом. На његовом лицу се не одражава ни осмех ни радост. Навика на учтивост код њега се некако може усадити, али слух за саосећајност отупљује. Ако превремено навикавамо децу да речима изражавају осећања која још не доживљавају, можемо им та осећања угушити заувек. Зашто, на пример, терамо дете да каже хвала? Најчешће само зато да бисмо пред људима показали како нам је дете „васпитано“. Вежбање у спољашњој учтивости само личи на васпитање. Међутим, стварно васпитање долази тек онда када успемо детету да придодамо макар једну кап душевности.

Како развити слух за саосећајност, срдачност, искреност? Задатак је сложенији од простог овладавања речима: хвала, изволите или молим. Обазривост према другоме, осећање за другога, то је прави услов за развијање слуха осећајности, срдачности, искрености. Какав пример дете види од својих првих дана? Пред њим је увек особа (и то тако ауторитативна – мама!) која се стално нешто жали: уморна је, потребна јој је помоћ, не може сама да узме напрстак, не устручава се да сваког минута нешто моли. „Значи“, размишља дете, „и ја исто тако могу да се жалим, да оптерећујем друге, и ако ме нешто боли, да на сав глас вичем да ме боли. Нека онда и мама због мене мало пати!“ У таквој породици дете никада неће схватити да јадиковати пред онима који те воле – није поштено. Не оптерећуј  друге, не загорчавај им живот својим незгодама, снађи се, ако можеш, сам! Такву лекцију морамо примером давати ми, одрасли. Не оптерећуј другога, него настој да га обрадујеш.

Прва породична брига је често: коме ћемо и шта поклонити. Једна мајка ми је говорила о својој деци: „Трудим се да их научим да дају.“ И заиста, њена четворогодишња кћерчица не одлази у госте без поклона; мама је постигла да дете почне да осећа радост зато што нешто поклања, радост давања, и да се истовремено радује туђој радости. Тако бисмо волели да чешће чујемо оно саосећајно: „Баш ти се радујем.“ Или: „Радујем се твом успеху.“ Научићемо дете да се радује због других, да се радује несебично, не упоређујући туђе успехе са својим неуспесима. Ако кћи исприча да се у разреду појавила одлична ученица, требало би да се мајка обрадује непознатој девојчици, а не одмах да пожури са прекором: „Ето, видиш, а ти?“ Морали бисмо поступати опрезније. Указујући на леп пример његових вршњака, у нашем детету ми, међутим, често не подстичемо жељу за подражавањем, него баш – завист.

Васпитање слуха за срдачност и осећајност захтева тишину. Ту галами уопште нема места. На пример, отац и синчић прилазе кући и отац упозорава: „Нећемо звонити, мајка је болесна. Откључаћемо сами.“ Изванредна лекција. Тамо где је довољно да човеку буде жао, нема потребе за љутњом.

Кад родитељи морају да упуте прекор, да стављају примедбе и осуђују дете, значи, васпитање је примило опасан ток. Дете би слухом своје саосећајности морало да наслути неодобравање и жалост старијих. А када се та љутња преточи у речи, у прекоре, укоре и вику, тада тај слух све више отупљује. Ако сам данас детету нешто приговорио, сутра ћу морати још дуже да му приговарам. И сваким даном оно ће ме све слабије слушати и чути. Дете код кога није развијен и код кога је затајио слух саосећајности, готово је немогуће васпитавати. По раштимованом клавиру може се ударати песницом. Но, ниједан инструмент на свету није од тога добио чистији звук.

Научимо децу да воле људе, а не да суде о њима! Слух за саосећајност, срдачност и искреност није, дакле, она уобичајена и увежбана учтивост. То је чисто душевна, морална особина. Обдарити дете слухом за саосећајност – то је оно најбоље што родитељи могу учинити за његову срећу. Људи који имају осећање за добро других и прихватају живот ближњих дубоко у својој души – стално се напајају истинским животом.


Родитељска молитва за децу

 

Боже наш, Небески Оче, Који волиш човечанство и Који си најмилосрднији и најсажаљивији, имај милости и према мојој деци/детету, за коју Ти се скрушено молим и коју препоручујем Твојој милосрдној бризи и заштити.
О, Боже, буди њихов вођа и чувар у свим њиховим настојањима.
Води их стазом Твоје Истине и приближи их Себи, како би водили живот у побожности и страху Твоме, а у свему творили Твоју вољу.
Подари им милост да буду умерени, марљиви, вредни, побожни и милосрдни.
Заштитиих од напада непријатељских и даруј им мудрост и снагу да се одупру свим искушењима и исквареностима живота.
Управи их на Пут спасења, Пут Сина Твога, Господа и Спаса нашега Исуса Христа, заступништвом Пречисте Мајке Његове и свих светих. Амин.


Hrist

Читање из Светог Писма

 

Јеванђеља
Зачало 79: Матеј 19, 16-30

 

16 И гле, неко приступи и рече Му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?”
17 А Он му рече: „Што Ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.”
18 Рече Му: „Које?” А Исус рече: „’Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19 поштуј оца и матер;’ и ’љуби ближњега својега као себе самога.’”
20 Рече Му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?”
21 Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на Небу, па хајде за Мном.”
22 А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23 А Исус рече ученицима Својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство Небеско.
24 И опет вам кажем: ’Лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи богатоме ући у Царство Божије.’”
25 А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?”
26 А Исус, погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.”
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.”

 

Апостоли
Зачало 158: 1. Коринћанима 15, 1-11

 

1 Али вам напомињем, браћо, Јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,
2 кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.
3 Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше, по Писму,
4 и да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
5 и да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
6 потом се Он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
7 Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
8 а послије свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени.
9 Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.
10 Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат Његова, која је у мени, не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.
11 Било, дакле, ја, било они, тако проповиједамо и тако повјеровасте.


Календар
Август 17. 2020 / Август 30. (Грегоријански)

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети мученик Мирон; Свети мученик Патрокле; Преподобни Алимпије, иконописац Печерски; Свети преподобномученик Макарије; Преподобни Илија Калабријски; Свети мученици Стратон, Филип, Евтихијан и Кипријан; Свети мученици Павле, Јулијана Сестра и Стратоник; Свети мученици Тирс, Левкије и Коронат и дружине његове; Преподобни Еглон Отшелник; Преподобни Филип Јанковски.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Тешко је богатоме ући у Царство Небеско“ (Матеј 19, 23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива Пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро. Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. Ко се у јединога Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује – обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окpeћe срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази: ко није богат Богом, не може yћи у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства, ум, чинови, круг делатности и тако даље.


Свети Антоније Велики

Свети Антоније Велики

Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики

Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)

 

IV – Изреке Светог Антонија и kазивања o Њему (1-60) + V – Објашњење nеких изрека Светог Антонија (1-15)
Преузмите текст (ПДФ)


 Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • вина (вина) = узрок, повод, прилика, почетак; кривица, (оп)тужба; прекор, неправда; изговор (за грех), дволичење, лицемерство, лаж; моћ, власт [од овe речи имамо виновник]
  • вмужитисѧ (вмужитисја) = држати се као човек, храбро се понашати
  • внєгда (внегда) = када; кадгод, како, чим
  • внєзапу (внезапу) = наједанпут, изненада, неочекивано
  • внимати (внимати) = пазити, чувати се; слушати; сећати се
  • внучѧ (внучја) = унук
  • внушити (внушити) = чути
  • внѣ (вне/вње) = ван/изван, споља/напољу

 

Архива

X